Prijeđi na sadržaj

Jugoslavenski odbor

Izvor: Wikipedija
Jugoslavenski odbor, Pariz, 1916.

Jugoslovenski odbor je bio političko interesno telo, formirano od strane južnoslovenskih političara iz Austro-Ugarske. Cilj ovog tela je bilo ujedinjavanja svih južnoslovenskih naroda u jednu, nezavisnu državu.

Osnivanje

[uredi | uredi kod]

Na vest o kombinaciji da se Kraljevina Dalmacija ustupi Italiji, predsednik Vlade Nikola Pašić je početkom oktobra 1914, došao na ideju da se formira "odbor jugoslovenski u Londonu", u kome bi bili zastupljeni predstavnici Dalmacije, Bosne-Hercegovine, Hrvatske, Slavonije, Slovenija, Banata sa Bačkom, Baranjom i Sremom. Jugoslovenski odbor imao je da brani jugoslovenske interese i obaveštava javno mnenje u Engleskoj i Evropi, krajem septembra 1914, Srbijin otpravnik poslova u Rimu, Ljubomir Mihailović, već je bio okupio oko sebe trojicu viđenijih Hrvata emigranta iz Austro-Ugarske — vajara Ivana Meštrovića, Anta Trumbića i Frana Supila. Meštrović se do Rata nije bavio politikom, ali je kao srbofil nekoliko puta boravio i radio u Srbiji, upoznavši se pri tome s kraljem Petrom I i važnim političarima. Splitski advokat Ante Trumbić, i dubrovačko-riječki novinar Frano Supilo, bili su ugledni dalmatinski političari koji su došli do ideje o samostalnoj jugoslovenskoj državi, koja se mogla ostvariti jačanjem hrvatsko-srpske saradnje uz korišćenje krize u Monarhiji. Supilo je bio glavni organizator pobede Hrvatsko-srpske koalicije na izborima od 1906.

Prema Mihailovićevoj preporuci, Ante Trumbić, Frano Supilo i Ivan Meštrović, "Dalmatinici i katolici", posetili su ambasade Antante u Rimu i predstavili pitanje Dalamacije, kao jugoslovensko pitanje. Podstaknut istupanjem trojice Dalmatinaca u Rimu, Nikola Pašić je dao inicijativu da se Jugoslovenski odbor organizuje. Pašić je krajem oktobra 1914, dvojici srpskih prvaka iz Bosne i Hercegovine, Nikoli Stojanoviću i Dušanu Vasiljeviću, dao instrukcije za rad odbora. Jugoslovenski odbor osnovan je ne sa ciljem da bude partner Srbije u misiji ujedinjenja, nego propagandni odbor pri srpskoj Vladi. Njegovim članovima Pašić je poručio: "Idite u Evropu i vičite: Hoćemo ujedinjenje sa Srbijim". Propagandno utirući put za stvaranje jugoslovenske države, Odbor je trebalo da javno istupi kao potpuno nezavisno telo, a tajno da sarađuje sa Vladom Srbije preko njenih diplomatskih predstavništava. Svim članovima odbora obećano je pristojno izdržavanje i u slučaju neuspeha.

Oklevanje

[uredi | uredi kod]

Sa osnivanjem Jugoslovenskog odbora se oklevalo. Ante Trumbić je čekao da vidi da li će Srbija preživeti Poćorekovu kaznenu ekspediciju. Trumbić je tražio dodatna uveravanja da Srbija neće, sa osloncem na Rusiju, sa jugoslovenskog preći na put velike Srbije. Ako bi se Frano Supilo, koji se spremao na put za Sankt Peterburg preko Niša, uverio da Srbija i Rusija nisu sasvim posvećene jugoslovenskoj ideji, onda hrvatski emigranti treba da rade za Veliku Hrvatsku. Ante Trumbić je sa osnivanjem jugoslovenskog odbora oklevao i zbog toga što je čekao da se Italija opredeli. Čim je saznao da se Italija opredeljuje za Antantu, uz obećanje dobitika Dalmacije, odjednom su otpali razlozi za odlaganje. Jugoslovenski odbor je formiran 30. aprila 1915. u Parizu. Uz izbor Anta Trumbića za predsednika, rešeno je da o ciljevima Odbora obaveste vlade Antante. Dalmatinski političari iz Austo-Ugarske pokušali su da u zadnji čas učine ono što je Nikola Pašić činio mesecima, nastojeći da odvrati vlade Antante da prepuste Dalmaciju Italiji.

Među osnivačima su bili:

Najveći broj članova bio je iz Hrvatske, a neki i iz Bosne i Hercegovine (poslednja dva člana sa spiska). Prvo okupljanje bilo je 1914. u Firenci, a formalni nastanak je bio 30. aprila 1915. godine u Londonu.

Odbor je potpisao Krfsku deklaraciju sa Kraljevinom Srbijom 1917. godine. Frano Supilo je umro 1917. godine, napustivši pre toga Jugoslovenski odbor, navodno razočaran u motive srpske vlade.

Zadatak odbora ispunjen je 1918. godine formiranjen Kraljevine SHS.

Ante Trumbić je navodno žalio zbog propasti Austro-Ugarske i koncesija datih Italiji, kao i neispunjavanja reformi koje je planirao za Hrvatsku. Umro je 1938. godine. Ivan Meštrović se potpuno posvetio umetnosti.

Literatura

[uredi | uredi kod]
  • V. Vučković, Iz odnosa Srbije i Jugoslovenskog odbora.
  • D. Janković, Srbija i jugoslovensko pitanje.