Johann T’Serclaes von Tilly
| Johann Tserclaes | |
|---|---|
 Grof Tilly na portretzu koji je izradio Anthony van Dyck.
| |
Karijera
| |
| Čin | Generalfeldmarschall |
| Važnije bitke | Osamdesetogodišnji rat
Dugi turski rat
|
| Rod vojske | Flandrijska armija Carska vojska |
Johan Cerklas fon Tili (nem. Johann t'Serclaes von Tilly; februar 1559—30. april 1632) je bio vojskovođa, koji je komandovao snagama Svetog rimskog carstva tokom Tridesetogodišnjeg rata. Bio je jedan od dva glavna komandanta snaga Svetog rimskog carstva. Uglavnom je komandovao snagama Katoličkog saveza. U ratu je ostvario seriju pobeda protiv protestantskih snaga u Bohemiji i Nemačkoj, a posle i u Danskoj. Međutim kasnije je poražen od vojske, koju je predvodio švedski kralj Gustav II Adolf.
Rođen je u zamku Tili, blizu Nivela, u današnjoj Belgiji, a tada Španskoj Nizozemskoj. Rođen je u katoličkoj porodici, a posle jezuitske škole u Kelnu odlazi u špansku vojsku sa 15 godina i bori se protiv holanskih snaga, koje su se pobunile tokom Osamdesetogodišnjeg rata. Učestvovao je u uspešnoj opsadi Antverpena 1585. godine.
Posle toga učestvuje 1600. kao plaćenik u ratu protiv Turaka u Mađarskoj i Transilvaniji. Brzim unapređenjima postaje maršal za 5 godina.
Postao je 1610. komandant Katoličkog saveza, koji je bio pod političkim vodstvom Maksimilijana I Bavarskog. Svoje vojnike je trenirao španskom tercio sistemu, po kome su mušketire podržavali redovi strelaca. Sa 25.000 vojnika postigao je značajne pobede tokom Tridesetogodišnjeg rata protiv Fridriha V Palatinskog.
Postiže i odlučnu pobedu u bici kod Bile Hore 8. novembra 1620. godine. Njegova vojska je bila dobro istrenirana, tako da su samo za dva sata borbe probili neprijateljske linije. Polovina neprijateljske vojske je bila ubijena ili zarobljena, a gubici katoličke vojske su bili samo oko 700 ljudi. Posle bitke Prag je pao u roku od nekoliko dana.
Krenuo je zapadno, u Nemačku i poražen je u bici kod Mingolshajma 27. aprila 1622. godine. Posle toga udružuje se sa čuvenim španskim generalom Gonzalo de Kordobom. Zajednički pobeđuju u bici kod Vimfena i bici kod Hehsta. Hajdelberg zauzimaju 19. septembra 1622. nakon 11 sedmica opsade.
Protestanski vođa Kristijan Braunšvajg je bio poražen kod Hehsta, ali ponovo je skupio vojsku od 15.000 vojnika. Fon Tili pobeđuje i tu vojsku u bici kod Štatlona. Neprijateljska vojska je izgubila 13.000 vojnika i 50 visokih oficira. Posle toga gotovo je okončan svaki otpor u Nemačkoj, a Bohemija se potpuno predaje 1623.
U rat ulazi 1625. danski kralj Kristijan IV Danski, da bi zaštitio protestantizam u Nemačkoj, a i da bi imao ugled kao glavni vođa severne Evrope. Fon Tili se borio sa Dancima u bici kod Lutera 26. avgusta 1626. godine. Visoko disciplinovana katolička pešadija je probila neprijateljske linije, uništavajući pola danske vojske. Zbog tih pobeda i pobeda, koje je ostvario Albreht fon Valenštajn, Danska je bila prinuđena da traži mir. Sklopljen je sporazum u Libeku i Danska se povukla iz rata.
Balans snaga u Evropi je bio narušen, pa u rat 1630. ulazi Švedska pod vodstvom briljantnog kralja i vojskovođe Gustava II Adolfa. Gustav Adolf je pre toga u ratovima sa Poljskom pokušavao da stekne dominaciju nad Baltikom. Gustav Adolf je prozvan ocem modernog ratovanja. Mnoge njegove inovacije su postepeno uvedene u ratovanje.
Dok je Gustav Adolf bio u Berlinu i pokušavao da pravi saveze sa vođama severne Nemačke, dotle je Johan Cerklas fon Tili opsedao Magdeburg, koji je obećao da će pomoći Švedsku. Opsada je počela 20. marta 1631. godine. Opsadom je komandovao Gotfrid Papenhajm, a von Tili je ratovao drugdje. Posle dva meseca opsade i nakon što je Frankfurt na Odri pao u ruke Šveđana, Papenhajm je uspio uveriti von Tilija da mu dade pojačanja za napad na grad. Sa 40.000 vojnika započeli su napad 20. maja 1631. godine.
Nakon osvajanja grada vojnici ubijaju 25.000 do 30.000 stanovnika Magdenburga, a grad je potpuno spaljen.
Posle Magdenburga Johan Cerklas fon Tili sukobljava se sa Gustavom Adolfom blizu Lajpciga u bici kod Brajtenfelda 17. septembra 1631. godine. U bici je Gustav Adolf uspio da veštim manevrima nadmudri fon Tilija. Johan Cerklas fon Tili je izgubio 13.000 vojnika u toj bici. Švedsko manevrisanje i precizna brza artiljerijska paljba naterala je Tilijevu vojsku u paniku i beg.
Šveđani posle toga svuda napreduju. Johan Cerklas fon Tili je ranjen dok je pokušavao da spreči da Šveđani pređu u Bavarsku preko reke Leh.
Umro je od tetanusa 15 dana kasnije u Ingolštatu 30. aprila 1632. godine.
