Istopolni brak u Norveškoj

Izvor: Wikipedia
Zakonski status istopolnih
zajednica
Brak

Nizozemska Holandija (2001)
Belgija Belgija (2003)
Španija Španija (2005)
Kanada Kanada (2005)
Južna Afrika Južna Afrika (2006)
Norveška Norveška (2009)
Švedska Švedska (2009)
Portugal Portugal (2010)
Island Island (2010)
Argentina Argentina (2010)
Danska Danska (2012)
Novi Zeland Novi Zeland (2013)
Urugvaj Urugvaj (2013)
Brazil Brazil (2013)1
Francuska Francuska (2013)
Ujedinjeno Kraljevstvo Ujedinjeno Kraljevstvo (2013 i 2014)2

Legalan u delovima država

Australija Australija (ACT)
Meksiko Meksiko (1 + DF)
Sjedinjene Američke Države SAD (14 + D.C.)

Portal LGBT.svg Portal LGBT

Istopolni brak je postao zakonski moguć u Norveškoj 1. januara, 2009. godine, nakon što je zakon o rodno neutralnom braku izglasan 11. juna, 2008. godine[1]. Norveška je time postala šesta država u svetu koja je legalizovala istopolne brakove.

Istorija[uredi - уреди]

Registrovana partnerstva[uredi - уреди]

Norveška je usvojila zakon o registrovanom partnerstvu 30. aprila, 1993. godine, koji je stupio na snagu 1. avgusta, 1993.

Zakon o registrovanom partnerstvu je garantovao svu zaštitu, prava, povlastice i obaveze koje su garantovane brakom, uključujući u uslove za raskid partnerstva. Jedina razlika u originalnom zakonu bila je ta što registrovani partneri i partnerke nisu mogli/e da usvajaju decu i nisu imali pristup veštačkoj oplodnji. Ovaj deo zakona je 2002. godine dopunjen odobrenjem da istopolni registrovani parovi mogu da usvoje decu jednog od partnera, odnosno jedne od partnerki. Prema izveštaju Reutersa iz 2002. godine u Norveškoj je svake godine sklopljeno oko 150 registrovanih partnerstava. Jedna od najistaknutijih osoba koja je sklopila registrovano partnerstvo bio je bivši ministar finansija Per-Kristian Foss, član Konzervativne partije.

Nakon donošenja zakona o istopolnim brakovima, zakon o registrovanim partnerstvima je ukinut. Registrovani parovi mogu da zadrže svoj status ili da ga preimenuju u brak.

Donošenje zakona o istopolnim brakovima[uredi - уреди]

Socijalistička partija je predložila 18. novembra, 2004. godine ukidanje zakona o registrovanom partnerstvu i promenu zakona o braku u rodno neutralni brak. Inicijativa je povučena i zatražen je od vlade da ispita ovo pitanje. Konzervativni kabinet u to vreme se nije založio za to pitanje. Međutim, kabinet Jensa Stoltenberga je najavio da će se doneti jedinstveni zakon o braku koji će biti rodno neutralan i, prema tome, otvoren za heteroseksualne i istopolne parove. Javna debata je otvorena 16. maja, 2007. godine. Vlada je zvanično predložila zakon 14. marta, 2008. godine. Maja, 29., 2008. Associated Press je objavio da su dve opozicione partije u Norveškoj podržale novi predlog zakona. Prva parlamentarna rasprava i glasanje su održani 11. juna, 2008., kada je zakon usvojen (glasanje: 84-41). Gornji dom parlamenta je, takođe, dao podršku novom rodno neutralnom zakonu o braku glasajući 23-17 u korist zakona, nakon čega je Kralj dao kraljevski pristanak. Zakon je zvanično stupio na snagu 1. januara, 2009. godine.

Budući da je u pitanju jedan zakon o braku (a ne poseban zakon o istopolnim brakovima), venčanim istopolnim parovima su garantovana sva prava i obaveze kao i drugim venčanim parovima, uključujući i venčanje u crkvi, usvajanje dece i pristup veštačkoj oplodnji. Pored toga što daje rodno neutralne odredbe, zakon kaže da žena dobija sva roditeljska prava "od trenutka začeća" kada je u braku sa ženom koja ostane u drugom stanju veštačkom oplodnjom. Budući da Norveška ima državnu crkvu, Norveška crkva, koja pripada luteranskim crkvama, obavlja venčanja istopolnih parova, kako zakon nalaže[2].

Javno mnenje[uredi - уреди]

Agencije EOS Gallup Europe, Sentio i Synovate su radili ispitivanja javnog mnenja 2003, 2005 i 2007. godine, kada su dobijeni rezultati pokazali da 61%, 63%, odnosno 66% građana i građanki Norveške podržava rodno neutralni brak.

Vidi dalje[uredi - уреди]

Izvori[uredi - уреди]