Hank Williams

Izvor: Wikipedia
Hank Williams
Statua Hanka Williamsa u Montgomery, Alabama.
Opće informacije
Alias Luke the Drifter
Ime Hiram Williams
Rođenje 17. rujna 1923.
Georgiana, Alabama
Smrt 1. siječnja 1953. (29 godina)
Oak Hill, Zapadna Virginia
Prebivalište Montgomery, Alabama

, SAD

Zanimanje tekstopisac, glazbenik
Žanr(ovi) country, blues, honky ton
Instrument(i) Vokal, gitara, harmonika
Djelatni period 1937.1952.
Diskografska kuća Sterling, MGM
Web stranica
Službene stranice

Henk Vilijams (eng. Hank Williams, Maunt Oliv, Alabama (SAD), 17. septembar 1923. — Ouk Hil, Zapadna Virdžinija (SAD), 1. januar 1953.) bio je američki kantri pevač koji se smatra ocem kantri muzike i jednim od najuticajnijih ličnosti u svetu kantrija i muzike uopšte. Tokom svog kratkog i burnog života napisao je i snimio velik broj pesama od kojih se 35 našlo na top-listama kantri muzike (11 na prvom mestu).

Počeci[uredi - уреди]

Kao tinejdžer, Hajram, koji je već tada promenio svoje kršteno ime u Henk, često je svirao pred zgradom jedne radio-stanice. Ubrzo su ga ljudi sa te stanice zapazili i dali mu da svira na njihovom radiju. Dopao se slušaocima, pa je dobio termin od 15 minuta dvaput nedeljno da izvodi svoju muziku. To je bio kamen temeljac njegove karijere. Od novca koji je zaradio svirajući na radiju osniva svoj bend po imenu Drifting Cowboys. Sa bendom je putovao po svojo rodnoj državi Alabami i svirao po klubovima i zabavama. Na kraju je napustio školu da bi mogao da se posveti bendu i da putuje sa njima i u druge države, a da istovremeno stigne da vodi i svoju radio-emisiju.

Nakon ulaska Amerike u Drugi svetski rat počinje težak period za Henka. Članovi njegovog benda su poslati u rat (on je izbegao mobilizaciju zbog problema sa kičmom), a njihove zamene nisu ostajale u bendu zbog Henkovog alkoholizma koji je sve više uzimao maha. Čak je počeo i da svoju radio-emisiju vodi u pijanom stanju, zbog čega je na kraju dobio otkaz od radio-stanice. Jednom prilikom ga je Roj Akaf, njegov idol, upozorio na štetnosti alkoholizma: „Ti, momče, imaš glas od milion dolara, ali pamet od deset centi.”

'40-te[uredi - уреди]

1944. Henk se ženi Odri Šepard. Već tada je bio lokalna poznata ličnost. 1945. se vraća na radio. Sledeće godine snima nekoliko singlova od kojih su najveći hitovi bili „Never Again” i „Honky Tonkin'”. Narednih godina slede novi hitovi: „Move It On Over”, „Lovesick Blues” autora Emeta Milera, „Wedding Bells”, „My Bucket's Got a Hole in It”, „You're Gonna Change (Or I'm Gonna Leave)”... Ponovo okuplja svoj bend, „Kauboje”, u novoj postavi. 1949. Dospeva u Grand Ole Opry, poznatu koncertnu dvoranu u Nešvilu. Odri mu rađa sina Rendala koji će takođe biti kantri muzičar i nastupati pod imenom Henk Vilijams junior.

'50-te[uredi - уреди]

Vilijams, inače veoma pobožan čovek, snima pesme sa religijskim temama, i to pod pseudonimom Luke the Drifter. U tim pesmama akcenat je bio na tekstovima, a neretko je stihove recitovao umesto da ih peva. Naročit uspeh je postigla pesma „The Funeral”, posebno kod crnačkog dela publike. Paralelno s tim Henk je stvarao nove komercijalne hitove: „"I Just Don't Like This Kind of Livin'”, „Long Gone Lonesome Blues”, „Why Should We Try Anymore”, „They'll Never Take Her Love from Me”, „Moanin' the Blues”, kao i pesmu „Cold, Cold Heart” koja će postati jedna od njegovih najpoznatijih hitova.
1951, nakon što je doživeo pad dok je lovio u Tenesiju, Henku su ponovo (zbog starih problema s kičmom) počeli da se javljaju bolovi u leđima, zbog čega je uzimao pilule protiv bolova i morfin koje je kombinovao sa alkoholom. Sve se više odaje alkoholu što rezultira otkazom u Grand Ole Opry. Na koncertima se često pojavljuje pijan, ili se čak dešavalo da se uopšte ne pojavi. Zbog toga su mu mnogi saradnici okretali leđa. U 1952. je snimio još neke pesme koje će postati hitovi, ali njegovo zdravstveno stanje se sve više pogoršavalo; do kraja te godine su se javili i srčani problemi. U maju te godine se razveo od supruge, kojoj je rekao da neće poživeti još godinu dana bez nje. Ispostaviće se da je to bila istina.

Smrt[uredi - уреди]

Bio je 31. decembar 1953. Henk je trebalo da održi koncert u Čarlstonu u Zapadnoj Virdžiniji. Nije mogao da odleti tamo avionom zbog oluje, pa je unajmio vozača da ga vozi na koncert. U sedam uveče su vozač i on odseli u jednom hotelu u Noksvilu u Tenesiju. Henk se nije osećao dobro pa je pozvan doktor koji mu je dao dve doze vitamina B12 uz primesu morfina. Sa vozačem je napustio hotel oko 22:45 i krenuli su ka Zapadnoj Virdžiniji, gde su stigli oko ponoći. Oko sedam sati ujutru vozač je zastao na jednoj benzinskoj pumpi da uzme benzin, i primetio je da Henk leži nepomično na zadnjem sedištu. Opipao mu je puls i shvatio da je pevač mrtav. Autopsija je pokazala da je uzrok smrti bio nepravilan rad desne srčane komore.

Henk Vilijams je sahranjen 4. januara 1953. u Montgomeri Auditorijumu. Ironično, njegov poslednji singl koji je objavio za života zvao se „I'll Never Get Out of This World Alive” (Nikada neću napustiti ovaj svet živ). Pesma „Your Cheatin' Heart” je objavljena posle njegove smrti i zadržala se na prvom mestu top-liste šest nedelja.

Nasledstvo[uredi - уреди]

Henk je dobitnik mnogih priznanja za svoj doprinos američkoj muzičkoj sceni, od kojih je neka dobio posthumno. 1987. je ušao u Rokenrol kuću slavnih. Redovno se nalazio na listama najboljih muzičara svih vremena koje su objavljivali različiti muzički magazini. Njegove pesme su obrađivali mnogi muzičari, ne samo iz sveta kantrija. Neki od njih su i Elvis Prisli, Bob Dilan, Vili Nelson, Džoni Keš, Petsi Klajn, Rej Čarls, Šeril Krou, Luis Armstrong, Ajzak Hejs...

Spoljašnje veze[uredi - уреди]