Eropa

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Eropa (starogrčki: Ἀερόπη) bila je, u grčkoj mitologiji, kći kritskog kralja Katreja, sestra Klimenina, Apemosinina i Altemenova te supruga Atreja (ili Plistena), kome je, prema većini izvora, rodila Agamemnona i Menelaja.[1]

Mitologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Na Kritu[uredi - уреди | uredi izvor]

Eropin otac bio je Katrej, sin Minojev,[2][3][4] i kralj Krita. Katrej je imao još dve kćeri, Klimenu i Apemosinu, kao i sina Altemena. Prema predanju koje slede Sofokle u tragediji Ajant i Euripid u izgubljenoj tragediji Krićanke, Katrej je zatekao Eropu u krevetu s jednim robom i potom je predao Naupliju da je utopi, no Nauplije joj je poštedeo život i ona se udala za Atreja, sina Pelopovog i mikenskog kralja, odnosno, prema Euripidu, za Plistena.[5]

Međutim, Pseudo-Apolodor kaže da je Katreju proročište proreklo da će ga ubiti jedno od njegove vlastite dece, pa je Katrej predao Eropu i Klimenu Naupliju uz nalog da ih proda u tuđinu. Eropov brat Altemen saznao je za proročanstvo i, plašeći se da će on biti taj koji će ubiti oca, poveo je sa sobom Eropinu drugu sestru, Apemosinu, i otišao na Rodos. No, Nauplije je Klimenu zadržao kod sebe, a Eropa se udala za Plistena, kome je rodila Agamemnona i Menelaja.[6]

U Mikeni[uredi - уреди | uredi izvor]

Eropa je s Krita otišla u Mikenu, gde je, prema većini izvora, rodila Agamemnona i Menelaja.[7] Njihov je otac bio ili Atrej ili Plisten, koji je, prema nekim izvorima, bio Atrejev sin.[8]

Prema Homeru, Agamemnon i Menelaj su bili sinovi Atreja i Erope.[9] Premda se u Euripidovim Krićankama i u navedenom odeljku iz Pseudo-Apolodora navodi da je Eropa bila Plistenova supruga, pri čemu Pseudo-Apolodor dodaje da je Plisten bio Agamemnonov i Menelajev otac, na drugim mestima Euripid i Pseudo-Apolodor, kao i većina drugih izvora, slede Homera.[10]

Međutim, Euripid i Pseudo-Apolodor nisu jedini koji kažu da je Plisten bio Agamemnonov i Menelajev otac. Među drugima su se, kako se čini, nalazili Hesiod,[11] Eshil,[12] Porfirije,[13] i "drugi".[14]

Moguće je pretpostaviti da je Eropa prvo bila udata ua Plistena, a potom za Atreja, koji je onda usvojio njenu decu iz prvog braka. Neki su u antici upravo tu hipoezu i izneli,[15] premda se tu može raditi jednostavno o pokušaju da se pomire dva različita predanja.[16]

Atrej i Tijest[uredi - уреди | uredi izvor]

Eropa se pojavljuje u mitu koji govori o borbi za vlast između Atreja i njegovog brata blizanca, Tijesta, te u njihovom potonjem krvavom obračunu.[17] Atrej i Tijest bili su sinovi Pelopa i Hipodamije. Zbog žudnje za očevim prestolom ubili su svog polubrata Hrisipa, pa su zato bili izgnani, nakon čega su otišli u Mikenu. [18] Kad je dinastija Perseida izumrla, Mikenjanima je proročište savetovalo da za svog novog kralja odaberu jednog od Pelopovih sinova. Eropa i Tijest su bili ljubavnici,[19] a Eropa je od svog supruga Atreja ukrala zlatno janje i dala ga Tijestu, kako bi Mikenjani izabrali Tijesta za svog kralja.[20]

Prema Higinu, Eropa je Tijestu rodila dva sina, Tantala i Plistena,[21] a u Euripidovim Krićankama možda su upravo njih dvojica bili ona deca[22] čije je meso Atrej poslužio Tijestu.[23] Iz komentara uz Euripidovog Oresta, koji potiču iz vizantijskog perioda, doznaje se da je, u nekom neimenovanom Sofoklovom delu, Atrej bacio Eropu u more i tako joj se osvetio za neverstvo i krađu zlatnog janjeta.[24]

Sličnosti s Augom i Danajom[uredi - уреди | uredi izvor]

Priče o Eropi pokazuju sličnosti s mitovima o Augi i Danaji, kao što su predskazana ubistva, ljubavni gresi kćerki i potonje kazne koje su pretrpele od očeva, bilo tako što su bačene u more ili tako što su prodate u tuđini.[25]

Auga je bila kći Aleja, kralja Tegeje, i majka junaka Telefa. Prema jednoj verziji, Aleju je proričište predskazalo da će njegovi sinovi stradati od ruke Auginog sina, pa je Alej postavio Augu za Ateninu sveštenicu, kako bi ostala devica. Međutim, ona je ipak zatrudnela s Heraklom.[26] Zbog toga je, zavisno od izvora, bila bačena u more,[27] ili je bila predata Naupliju da je utopi[28] ili je, pak, bila prodata u tuđinu.[29] U svakom slučaju, naposletku je završila u Miziji i tamo se udala za kralja Teutranta.

Danaja je bila kći Akrisija, kralja Arga, te majka junaka Perseja. Proročište je predskazalo Akrisiju da će ga ubiti Danajev sin, pa je on utamničio kćerku. Danaja je ipak zatrudnela, i to sa samim Zevsom, kako kaže većina izvora, nakon čega ju je otac bacio u more, ali je preživela zahvaljujući Zevsovoj intervenciji.[30]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Schmitz 1867, s.v. Aerope.
  2. Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 2, 1.
  3. Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, IV, 60, 4.
  4. Pausanija, Opis Helade, VIII, 53, 4, kaže da, premda Krićani tvrde da je Katrej bio Minojev sin, Tegejani smatraju da je Katrej bio sin Tegeata.
  5. Sofokle, Ajant, 1295–1297, s napomenom Sir Richarda C. Jebba uz st. 1295. Za Euripidovu obradu priče v. sholiju uz Sofoklovog Ajanta uz st. 1297 u: Collard & Cropp 2008, str. 520–522, napomenu Sir Richarda C. Jebba uz st. Sofoklovog Ajanta, st. 1295, Gantz 1996, vol. II, str. 271 i Webster 1967, str. 37–38.
  6. Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 2, 2.
  7. Među izvorima koji jasno navode Eropu kao Agamemnonovu i Menelajevu majku nalaze se: (s Atrejem) sholija uz Homerovu Ilijadu, I, 7 i sholija uz Cecesov komentar uz Ilijadu (Most 2007, str. 204–205), Euripid, Helena, 390–392, Orest, 16, Sofokle, Ajant, 1290–1297, Pseudo-Apolodor, Biblioteka, Epitome, II, 10–12, Epitome, III, 12, Higin, Fabulae, 97, te (s Plistenom) Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 2, 2, Diktis Krićanin, Trojanski rat, I, 1. Bez imenovanja oca: fragmenti iz Pseudo-Hesiodovog Kataloga žena, fr. 195 (Most 2007, str. 206–207) izgleda da aludiraju na to da je Eropa rodila tri sina ― Agamemnona, Menelaja (i Anaksabija?), v. Gantz 1996, vol. II, str. 552. Jovan Ceces, Exegesis in Iliadem, I, 122 (Most 2007, str. 204–205) kaže da je, "prema Hesiodu, Eshilu i nekim drugima", Kleola, kći Dijasova rodila Plistenu Agamemnona i Menelaja.
  8. Jovan Ceces, Exegesis in Iliadem, I, 122 (Most 2007, str. 204–205); Higin, Fabulae, 86.
  9. Premda se epitet "Atrejevići", koji se kod Homera koristi za Agamemnona i Menelaja i obično označava "Atrejeve sinove", može odnositi i na "Atrejeve potomke", na nekim mestima Homer jasno označava Agamemnona ili Menelaja kao Atrejevog sina (Ἀτρέος υἱέ), npr. Homer, Ilijada, XI, 131, Odiseja, IV, 462; v. i Gantz 1996, vol. II, str. 552 i Ilijada, II, 104 sqq. Prema se Eropa ne spominje u Ilijadi i Odiseji, iz sholija se doznaje da je Homer (očito u nekom drugom delu) naveo Eropu kao njihovu majku (Gantz 1996, vol. II, str. 552): sholija uz Homerovu Ilijadu, I, 7 i i sholija uz Cecesov komentar uz Ilijadu (Most 2007, str. 204–205).
  10. Euripid, Helena, 390–392, Orest, 16, Pseudo-Apolodor, Biblioteka, Epitome, II, 10–12, Epitome, III, 12. Jovan Ceces, Exegesis in Iliadem, I, 122 (Most 2007, str. 204–205) kaže da su, "prema Pesniku [= Homeru] i svima drugima", Agamemnon i Menelaj bili Atrejevi sinovi. Eshil takođe sledi Homera i u Agamemnonu kaže da je Agamemnon bio Atrejev sin: Eshil, Agamemnon, 60, 1583, 1590, ali cf. Agamemnon, 1569 i 1602, gde se, izgleda, aludira na poreklo preko "nekog" Plistena.
  11. Jovan Ceces, Exegesis in Iliadem, I, 122 (Most 2007, str. 204–205).
  12. Jovan Ceces, Exegesis in Iliadem, I, 122 (Most 2007, str. 204–205), ali Ceces ne kaže gde je Eshil to rekao.
  13. Sholija uz Homerovu Ilijadu, II, 249 (Gantz 1996, vol. II, str. 552).
  14. Jovan Ceces, Exegesis in Iliadem, I, 122 (Most 2007, str. 204–205), sholija uz Homerovu Ilijadu, II, 249 (Gantz 1996, vol. II, str. 552); v. i Servijev komentar uz Vergilijevu Eneidu, I, 458; Eshil, Agamemnon, 1569 i 1602.
  15. Diktis Krićanin, Trojanski rat, I, 1; sholija uz Homerovu Ilijadu, II, 249 (Gantz 1996, vol. II, str. 552); Jovan Ceces, Exegesis in Iliadem, I, 122 (Most 2007, str. 204–205).
  16. Grimal 1996, str. 22.
  17. Eshil, Agamemnon, 1219–1222, 1580 sqq; Euripid, Orest, 11.
  18. Gantz 1996, vol. II, str. 271; Platon, Kratil, 395b; Tukidid, Istorija peloponeskog rata, I, 9, 2; Higin, Fabulae, 85.
  19. Eshil, Agamemnon, 1193; Euripid, Elektra, 719–725, Orest, 1009–1110; Pseudo-Apolodor, Biblioteka, Epitome, II, 10; Higin, Fabulae, 86.
  20. Euripid, Elektra, 699–720, Orest, 15, 810 sqq, 995 sqq; Platon, Državnik, 268e; Pseudo-Apolodor, Biblioteka, Epitome, II, 10–12; Pausanija, Opis Helade, II, 18, 1. O zlatnom janjetu v. Sir James George Frazer, Ed., Apollodorus, Library, napomena uz Epitome, II, 12.
  21. Higin, Fabulae, 246.
  22. Webster 1967, str. 38–39; Gantz 1996, vol. II, str. 546–547.
  23. Npr. v. Eshil, Agamemnon, 1219–1222, 1590 sqq; Euripid, Orest, 810 sqq, 995 sqq; Sofokle, Ajant, 1293–1294; Platon, Kratil, 395b.
  24. Vizantijska sholija uz Euripidovog Oresta, 812; v. Gantz 1996, vol. II, str. 548, 555 i napomenu Sir Richarda C. Jebba uz Sofoklovog Ajanta, st. 1296.
  25. Za raspravu o ovim temamam u grčkoj mitologiji i književnosti, v. McHardy 2008.
  26. Alkidamant, Odisej, 14–16 (v. Garagin & Woodruff 1995, str. 286); Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 9, 1.
  27. Euripid, Auga (Webster 1967, str. 238); Strabon, Geografija, XIII, 1, 69; Hekatej iz Mileta (prema Pausaniji, Opis Helade, VIII, 4, 9).
  28. Alkidamant, Odisej, 15 (v. Garagin & Woodruff 1995, str. 286); Pausanija, Opis Helade, VIII, 48, 7; Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, IV, 33, 8.
  29. Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 7, 4.
  30. Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 4, 1; Higin, Fabulae, 63. Za Zevsa kao Persejevog oca, v. npr. Homer, Ilijada, XIV, 312; Sofokle, Antigona, 944; Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, IV, 9, 1.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]