Alej (mitologija)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Alej (starogrčki: Ἀλεός) bio je, u grčkoj mitologiji, kralj Arkadije i eponimni osnivač grada Aleje, gde je utemeljio kult Atene Aleje. Bio je sin Afidantov i unuk Arkadov.[1] Njegova kći Auga rodila je Heraklu Telefa. Alkejevi sinovi Amfidamant i Kefej te unuci Ankej učestvovali su u pohodu Argonauta, a Ankej je stradao tokom lova na Kalidonskog vepra.

Mitologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Alej je bio sin Afidanta, čiji je otac bio Arkad, sin Zevsa i Kaliste te eponimni heroj Arkadije.[2][3][4] Neki kažu da je Alej bio brat Stenebeje, supruge Pretove.[5] Alej je nasledio svog oca kao vladar grada Tegeje u Arkadiji, a kad je umro Epit, Alej je postao kralj čitave Arkadije.[6] Smatrali su ga eponimnim osnivačem grada Aleje.[7] Od njega, prema predanju, potiče i epitet Atene Aleje, kojoj je podigao hram u Tegeji.[8]

U izvorima se spominju tri Alejeva sina ― Likurg te Argonauti Amfidamant i Kefej, kao i dve kćerke ― Auga i Alkidika, koje mu je sve rodila ili Neera, kći Perejeva, ili Kleobula.[9][10][11][12] Alkidiku navodi jedino Diodor Sicilijski, a Pausanija ne navodi ime majke; Pseudo-Apolodor kaže da je majka bila Neera, kći Perejeva (premda Pausanija na drugom mestu[13] kaže da se Neera udala za Autolika), a da je Amfidamant bio Likurgov sin; Higin kaže da je Kleobula bila majka dvojice Argonauta (Amfidamanta i Kefeja).

Auga i Telef[uredi - уреди | uredi izvor]

Alejevu kćerku Augu, devičansku sveštenicu Atene Aleje, zaveo je i s njom spavao Herakle. Iz te se veze rodio Telef. Alej je pokušao da ih oboje ubije, ali su oni pobegli na dvor kralja Teutranta u Miziji, gde je Auga postala kraljeva supruga (ili, prema drugoj verziji, njegova usvojena kći), a Telefa je Teutrant usvojio i odredio za svog naslednika.[14]

Prema jednoj verziji, zabeleženoj u deklamaciji koja se obično pripisuje Alkidamantu, grčkom retoru iz 4. veka pne., proročište u Delfima upozorilo je Aleja da će, ako njegova kći bude rodila sina, taj njen sin ubiti Alejeve sinove; zbog toga je Alej postavio Augu za sveštenicu boginje Atene i naložio joj, pod pretnjom smrću, da mora ostati devica.[15] No, kad je Herakle prolazio kroz Tegeju,[16] zaljubio se u Augu i u pijanstvu vodio s njom ljubav.[17] Neki kažu da je Alej otkrio da je Auga zatrudnela te ju je predao Naupliju da je utopi,[18] ali ju je Nauplije, umesto da je ubije, prodao Teutrantu.[19] Drugi kažu da se Auga u tajnosti porodila u Ateninom hramu u Tegeji i tu sakrila bebu, ali je tada izbila kuga, pa je usledilo istraživanje uzroka epidemije, koje je naposletku sve iznelo na videlo,[20] te je Alej stavio Augu i Telefa u drveni kovčeg i porinuo ih u more.[21]

U nekim verzijama mita Auga s Telefom stiže u Miziju, gde dečaka posvoji Teutrant.[22] Prema drugim verzijama, Telef je ostao u Arkadiji i bio izložen na planini Partenionu, gde ga je ostavio ili Alej,[23] ili sama Auga kad ju je Nauplije vodio ka moru da je utopi;[24] ali Telefa pronađe i nahrani jelen,[25] pa se on mnogo godina kasnije ponovo sretne s Augom u Miziji.[26] Neki kažu da je Telef ubio svoje ujake, Alejeve sinove, čime se ispunilo proročanstvo, ali nijedan izvor ne precizira kako je to učinio.[27]

Ankej[uredi - уреди | uredi izvor]

Kad je Alej već bio starac, njegovi sinovi Amfidamant i Kefej pridružili su se Jasonu i Argonautima u potrazi za zlatnim runom. Alejev najstariji sin, Likurg, ostao je kod kuće da se stara o ocu i u pohod Argonauta poslao je svog sina Ankeja. No, Alej je, želeći da zadrži unuka kod kuće, sakrio Ankejevo oružje, pa je Ankej pošao s Argonautima noseći sa sobom samo medveđu kožu i jednu dvoseklu sekiru.[28] Kasnije se Ankej pridružio i lovu na Kalidonskog vepra u kojem ga je vepar proburazio i ubio.[29] U Pausanijino doba ta je scena bila naslikana na prednjem zabatu hrama Atene Aleje u Tegeji, pri čemu je Ankej prikazan ranjen, na zemlji pored njega nalazi se njegova sekira, a pridržava ga Epoh.[30]

Priča o Aleju i njegovom unuku Ankeju ima ordđenih sličnosti s pričom koju Herodot pripoveda o Krezu i njegovom sinu Atisu. Krez je sanjao da će Atisa probosti koplje, pa je zato sakrio sve sinovljevo oružje. Divlji vepar počeo je da pustoši zemlju i, kad je organizovan lov na vepra, Krez nije dopuštao Atisu da se pridruži lovcima. Atis je tad primetio da ga vepar sigurno neće ubiti kopljem. Krez je popustio i Atis je u lovu slučajno ubijen kopljem koje je bacio jedan od drugih lovaca.[31][32]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Schmitz 1867, s.v. Aleus.
  2. Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 8, 2; III, 9, 1.
  3. Pausanija, Opis Helade, VIII, 4, 12.
  4. Higin, Fabulae, 155.
  5. Prema Katalogu žena, koji se u antici pripisivao Hesiodu, fr. 129 (Merkelbach & West 1967, str. 2), Stenebeja je bila kći Alejevog oca Afidanta (v. i Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 9, 1), ali u Euripidovoj tragediji Stenebeja, danas izgubljenoj, njen otac bio je Jobat (Gantz 1996, str. 311–312), v. Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 2, 1 i Higin, Fabulae, 57.
  6. Pausanija, Opis Helade, VIII, 4, 3; VIII, 4, 5; VIII, 4, 78.
  7. Pausanija, Opis Helade, VIII, 23, 1.
  8. Pausanija, Opis Helade, VIII, 4, 8; VIII, 45, 4.
  9. Pausanija, Opis Helade, VIII, 4, 8; III, 9, 12.
  10. Apolonije Rođanin, Doživljaji Argonauta, I, 161–171.
  11. Higin, Fabulae, 14.
  12. Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, IV, 68, 1.
  13. Pausanija, Opis Helade, VIII, 4, 6.
  14. Pseudo-Hesiod, Katalogu žena, fr. 165 (Merkelbach & West 1967), sa Oksirinhijskih papirusa XI, 1359, fr. 1 (Most 2007, str. 184–187; Grenfell & Hunt 1915, str. 52–55: u ovoj verziji mita, za razliku od svih ostalih, Auga Heraklu u Miziji rađa Telefa); Alidamant, Odisej, 16; Hekatej iz Mileta (prema Pausaniji, Opis Helade, VIII, 4, 9); Higin, Fabulae, 99; Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, IV, 33, 10–12; Strabon, Geografija, XII, 8, 2; XII, 8, 4; XIII, 1, 69; Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 7, 4; III, 9, 1. U Hesiodovoj i Higinovoj verziji Teutrant je usvojio Augu kao svoju kćerku.
  15. Alkidamant, Odisej, 14–16 (v. Garagin & Woodruff 1995, str. 286), koji je za izvor verovatno koristio Sofoklovu tragediju Aleade, koja je danas izgubljena (Gantz 1996, str. 428). Alkidamant je jedini izvor koji spominje proročanstvo dato Aleju (v. Jebb 2010, Vol. I, str. 46–47). Za Augu kao Ateninu sveštenicu v. i Euripid, Auga, test. iia (Hipoteza), Collard & Cropp 2008, str. 264–268; Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 9, 1; Pausanija, Opis Helade, VIII, 45, 4–7; VIII, 47, 2 i VIII, 47, 4; Movses Horenaci, Progymnasmata, III, 3 (Collard & Cropp 2008, str. 266–267).
  16. Alkidamant, Odisej, 14, kaže da je Herakle svratio u Tegeju na putu za Elidu, kamo je išao da ratuje protiv Augije; Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 7, 2–4 i Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, IV, 33 kažu, pak, da se Herakle vraćao iz Elide i da je u Tegeju došao nakon rata protiv Hipokonta u Sparti.
  17. Prema Euripidovoj Augi, devojka je bila silovana (Collard & Cropp 2008, str. 260, 264–265, Rosivach 1998, str. 43–44, Webster 1967, str. 238–240, WinningtonIngram 1980, str. 333, Huys 1995, str. 115–116); v. i Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 7, 4, III, 9, 1; Higin, Fabulae, 99; Pausanija, Opis Helade, VIII, 47, 4; Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, IV, 33, 8; Strabon, Geografija, XIII, 1, 69; Ovidije, Heroide, IX, 47; Movses Horenaci, Progymnasmata, III, 3 (Collard & Cropp 2008, str. 266–267). U drugim verzijama mita Auga je dobrovoljno spavala s Heraklom: Pseudo-Hesiod, Katalog žena, fr. 165 (Merkelbach & West 1967), sa Oksirinhijskih papirusa XI, 1359, fr. 1 (Most 2007, str. 184–187, Grenfell & Hunt 1915, str. 52–55; Hekatej iz Mileta (prema Pausaniji, Opis Helade, VIII, 4, 9); Kvint Smirnjanin, Pad Troje, VI, 152–153.
  18. Alkidamant, Odisej, 15; Pausanija, Opis Helade, VIII, 48, 7; Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, IV, 33, 8, koji dodaje i to da Alej nije verovao Augi kad mu je saopštila da je detetov otac Herakle. Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 9, 1, jednostavno kaže da je Nauplije trebalo da ubije Augu. Movses Horenaci, Progymnasmata, III, 3 (Collard & Cropp 2008, str. 266–267) kaže da je Auga trebalo da bude "utopljena u okeanu", ali ne spominje Nauplija.
  19. Alkidamant, Odisej, 16; cf. Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, IV, 33, 10, gde Nauplije predaje Augu "nekim Karijcima", koji je potom daju Teutrantu, te Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 7, 4, gde (suprotno onome što kaže u III, 9, 1) Alej predaje Augu Naupliju "da je proda daleko u tuđini, a Nauplije ju je dao Teutrantu".
  20. Euripid, Telef, fr. 696, kaže da je Telef rekao da ga je Auga "krišom rodila" (Collard & Cropp 2008, str. 194–195, Page 1950, str. 194–195); v. i Pausanija, Opis Helade, VIII, 4, 9. U Euripidovoj tragediji Auga ona se porodila u hramu i tu sakrila dete (v. Aristofan, Žabe, 1080 i Cecesov komentar uz to mesto, test. iii, Collard & Cropp 2008, str. 266–267, 270–271; Webster 1967, str. 239, Huys 1995, str. 115). Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 7, 4 i III, 9, 1, kaže da su epidemija i zagađenje doveli do otkrivanja Auginog porođaja, a to sugerišu i fr. 266 i 267 Euripidove Auge (Collard & Cropp 2008, str. 260, 270–271).
  21. Hekatej iz Mileta (prema Pausaniji, Opis Helade, VIII, 4, 9). V. i Strabon, Geografija, XIII, 1, 69, gde se ova scena pripisuje Euripidu, što bi verovatno značilo njegovoj Augi (v. Webster 1967, str. 238), no moguće je i to da je Strabon tu pogrešio (v. Collard & Cropp 2008, str. 261).
  22. Alkidamant, Odisej, 16; Euripid, Auga (Collard & Cropp 2008, str. 261, Webster 1967, str. 238–240); Strabon, Geografija, XII, 8, 2, XII, 8, 4, XIII, 1, 69; Movses Horenaci, Progymnasmata, III, 3 (Collard & Cropp 2008, str. 266–267).
  23. Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 7, 4, III, 9, 1. Movses Horenaci, Progymnasmata, III, 3 (Collard & Cropp 2008, str. 266–267) samo kaže da je Alej "naredio da se Telef ostavi na nekom napuštenom mestu".
  24. Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, IV, 33, 9, IV, 33, 11. Cf. Higin, Fabulae, 99, gde Auga ostavlja Telefa na Partenionu i sama beži u Miziju.
  25. Sofokle, Aleade, fr. 89 (Lloyd-Jones 1996, str. 40–41); Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 7, 4; Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, IV, 33, 11; Higin, Fabulae, 99 i 252; Pausanija, Opis Helade, VIII, 48, 7 i Pausanija, Opis Helade, VIII, 54, 6; Kvint Smirnjanin, Pad Troje, VI, 154–156; Movses Horenaci, Progymnasmata, III, 3 (Collard & Cropp 2008, str. 266–267). Na Telefovom frizu na Pergamskom žrtveniku Telef je prikazan kako ga doji lavica (Heres 1996, str. 85).
  26. Euripid, Telef, fr. 696 (Collard & Cropp 2008, str. 194–195, Page 1950, str. 131–133, Webster 1967, str. 238); Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 9, 1; Higin, Fabulae, 100; Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, IV, 33, 11.
  27. Sofokle, Aleade, fr. 89 (Lloyd-Jones 1996, str. 33);Jebb 2010, Vol. I, str. 48); Higin, Fabulae, 244; Sir James George Frazer, Ed., Apollodorus, Library, napomena uz II, 7, 4.
  28. Apolonije Rođanin, Doživljaji Argonauta, I, 161–171; Higin, Fabulae, 14.
  29. Pseudo-Apolodor, Biblioteka, I, 8, 2 (gde se kaže da je Ankeja pratio i Kefej, takođe Likurgov sin); Ovidije, Metamorfoze, VIII, 315, VIII, 391–402, VIII, 519; Seneka, Medeja, 643; Higin, Fabulae, 173.
  30. Pausanija, Opis Helade, VIII, 45, 67.
  31. Herodot, Istorija, I, 34.
  32. Tokom lova na Kalidonskog vepra Pelej je sličnim nesrećnim slučajem ubio Euritiona: Pseudo-Apolodor, Biblioteka, I, 8, 2 i III, 13, 2.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]