Orest (drama)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Orestes
William-Adolphe Bouguereau (1825-1905) - The Remorse of Orestes (1862).jpg
Orestovo kajanje, naslikao William-Adolphe Bouguereau
Napisao: Euripid
Zbor Argivske djevojke
Likovi Elektra
Helena
Orest
Menelaj
Pilad
Glasnik
Hermiona
Frigijski eunuh
Apolon
Tindarej
Radnja ispred Argivske palače

Orest (grčki: Ορέστης, Orestēs) (408. pne.) je starogrčka drama koju je napisao znameniti tragičar Euripid te koji prati Orestove zgode i nezgode nakon što je ubio svoju majku.

Orest (Ὀρέστης) je sadržajem nastavak Elektre. Pretpostavka tragedije je etički problem koji izvire iz Orestovog zločina, a pesnikov interes uperen je na problem griže savesti, iz čije mučne snage polazi drugi deo tragedije, pun zapleta i obrata. Iz potpune duševne slomljenosti, koja u nežnosti povezuje brata i sestru u prvom delu, provaljuje odjednom divlja mahnitost koja srlja u nov zločin. Pesnik nizom događaja nastoji pokazati da pravo očišćenje Oresta nije moguće: on se ne može osloboditi posledica svoga zločina, a da ne počini novi zločin. Orest je negacija svega herojskoga u tradicionalnom smislu. Pesnik je otkrio da je svaki obični čovek, u poređenju s jednostranim herojskim likom, bogatiji kontrastima, svetlom i tamom, te tako anticipira otkriće realističke umetnosti. Euripidov čovek snosi punu odgovornost za svoje postupke, a u njegovoj veštini da tu odgovornost prepozna i ponese sastoji se njegov tragički problem. Orest i Elektra pravi su građanski likovi, pa se može govoriti o građanskoj tragediji.

Eksterni linkovi[uredi - уреди | uredi izvor]