Danilo Stefanović

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Danilo Stefanović
Biografija
Datum rođenja 20. maj 1815. (1815-05-20)
Mesto rođenja Temišvar (Austrijsko carstvo)
Datum smrti 2. decembar 1886. (71 godina)
Mesto smrti Beograd (Kraljevina Srbija)
Mandat(i)
Predsednik Vlade Srbije

Danilo Stefanović ili Danilo Stevanović (Temišvar, 20. maj 1815. – Beograd, 2. decembar 1886)[lower-alpha 1] je bio srpski političar i predsednik vlade Kneževine Srbije. Njegova vlada počela je da pomaže Nevesinjsku pušku.

Detinjstvo i mladost[uredi - уреди | uredi izvor]

Danilo Stevanović rođen je 20. maja 1815. u Temišvaru.[1] Sin je Jovana Stevanovića, porečkoga bimbaše.[1] Njegovi roditelji su nakon sloma Prvoga srpskoga ustanka 1813. bili u zbegu.[1] Brat je Stefana Stefanovića Tenke, čuvenoga ustavobranitelja. Školovao se u Poreču, Požarevcu i Beogradu, a nakon školovanja izučio je terzijski zanat i onda se posvetio trgovini.[1]

Član Državnoga saveta[uredi - уреди | uredi izvor]

Knez Miloš Obrenović ga je 1838. postavio za starešinu porečko-rečkoga sreza, a već 1839. postao je pomoćnik načelnika krajinskoga okruga.[1] Premešten je 1844. u Zaječar za pomoćnika načelnika, a 1848. postavljen je za načelnika crnorečkoga okruga. Posle toga premešten je 1852. za načelnika čačanskoga okruga, a 1856. za načelnika požarevačkoga okruga. Knez Miloš ga je 1859. imenovao za člana Državnoga saveta, a knez Mihailo Obrenović mu je 1860. potvrdio taj položaj. Stari Savet bio je ukinut 1869, ali Danilo je 20. septembra 1869. postavljen za člana novoga Državnoga saveta.[1]

Predsednik vlade[uredi - уреди | uredi izvor]

Kada je 3. februara 1875. Aćim Čumić dao ostavku na položaj predsednika vlade Danilu Stevanoviću je poveren mandat za sastav nove vlade.[2] Pored mesta predsednika vlade bio je i ministar unutrašnjih poslova. Nije mu se sviđao Namesnički ustav iz 1869, po kome je Narodna skupština imala dosta široka ovlaštenja da sastavlja zakone.[3] Nikako mu se nije sviđalo da ta po sastavu seljačka skupština od uglavnom nepismenih poslanika sastavlja zakone i da ministri moraju da odgovaraju na interpelacije pred takvom skupštinom.[3] Pošto je izgledao staromodan po shvatanjima nazvali su ga „čiča Danilo”. Knez Milan Obrenović je za tu vladu za ministre odabrao uglavnom mlađe konzervativce, ali većinski liberalna skupština suprostavljala se ministrima i vladi.[4] Sam Danilo nije bio političar, nego birokrat, pa je na taj način trebao da stišava uzavrele političke strasti između konzervativaca i liberala, a njegova vlada nazvana je "ministarstvo pomirljivosti i dobre volje".[4] Danilova vlada uglavnom se bavila tekućim poslovima izbegavajući velika politička pitanja. Ipak u skupštini su se nastavila politička prepucavanja liberalne većine i konzervativaca, koja su dovela do toga da konzervativci opstruišu skupštinu, a vlada je to jedva dočekala kao povod za raspuštanje skupštine.[5]

Pomaganje Nevesinjske puške[uredi - уреди | uredi izvor]

U vreme Danilove vlade izbila je Nevesinjska puška. Vlada je dozvolila okupljaše dobrovoljaca za pomoć ustanicima u Hercegovini i davala im oružje iz vojnih magacina, a deo snaga je i prebacila preko granice.[6]

Policijski pritisak tokom izbora[uredi - уреди | uredi izvor]

Nakon raspuštanja skupštine Vlada je nastojala da nasilno na novim izborima ostvari konzervativnu većinu u skupštini.[7] Pošto je Danilo bio ministar unutrašnjih poslova i iskusan policajac očekivalo se da će imati više uspeha nego što je imao Aćim Čumić u sličnom pokušaju godinu dana ranije. Uoči izbora od 15. avgusta 1875. Danilo je u službu vratio nekoliko starih činovnika, a načelnicima je davao uputstva ko se mora izabrati za poslanika.[8] Danilova policija proganjala je ili zatvarala opozicione poslanike, a hapsili su i one, koji su agitovali za opoziciju.[9] Ipak na izborima su ponovo pobedili liberali, pa je knez 31. avgusta 1875. odlučio da sastavi liberalnu vladu Stevče Mihailovića. Danilo je nakon silaska sa vlasti bio na raspolaganju, da bi 1879. bio penzionisan.

Napomene[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 8. maja 1815. i 20. novembra 1886. po starom kalendaru

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Prethodi:
Aćim Čumić
Predsednik Vlade Srbije
3. februar 1875. – 31. avgust 1875
Slijedi:
Stevča Mihailović