Đorđe Cenić

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Đorđe Cenić
Mandat(i)
Premijer Srbije
Prethodnik Nikola Hristić
Naslednik Radivoje Milojković
Biografija
Politička partija Konzervativci

Đorđe Cenić (Beograd, 25. januar/6. februar 1825. – Beč, 24. septembar/7. oktobar 1903) je bio srpski pravnik, političar, profesor Pravnog fakulteta na Velikoj školi, predsednik Državnog saveta, predsednik Ministarskog saveta Kneževine Srbije i više puta ministar pravde.

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Đorđe Cenić rođen je 25. januara 1825. godine u Beogradu, od oca Dimitrija Cenića, beogradskog trgovca i majke Ane.[1] Osnovnu i srednju školu završio je u Beogradu. Nakon završene srednje škole odlazi kao državni pitomac u inistranstvo, gde na univerzitetima u Berlinu, Hajdelbergu i Halu studira pravo.[2]

Posle završenih studija vraća se u Srbiju i postavljen je 1849. godine za profesora Pravnog fakulteta, predmet krivično pravo na Liceju u Beogradu. Aprila 1851. godine premešten je u administraciju i bio je stolonačelnik u popečiteljstvu prosvete, pravosuđa i inostranih dela.[3] U svojoj dvadesetdevetoj godini krajem 1853. postao je predsednik Okružnog suda u Smederevu, a zatim i predsednik suda za varoš Beograd.[4] Bio je sekretar Vrhovnog i Kasacionog suda, a od jula 1858. godine načelnik popečiteljstva pravosuđa. Član Apelacionog suda postao je u februaru 1860. godine, a u martu iste godine postaje predsednik Apelacionog suda, stavši na tom mestu do kraja oktobra 1860. godine.[3]

U nekoliko navrata bio je ministar pravde, prvi put 1861. godine u vladi Filipa Hristića, drugi put je postao ministar pravde i predsednik vlade posle ubistva Kneza Mihaila 1868. godine, treći put Cenić je bio ministar pravde 1873. godine u vladi Jovana Marinovića.[5] Kao ministar Cenić je ulagao napore da uredi kaznene zavode u Srbiji i da izdržavanje kazne prilagodi savremenim engleskim svatanjima. Podigao je kazneni zavod u Požarevcu. Njegovom zaslugom ukinuta je u Srbiji 1873. telesna kazna (batinanje). Bio je glavni nosilac krivično-pravne misli u Srbiji devetnaestog veka.

Pored svoje osnovne dužnosti Đorđe Cenić obavljao je vrlo malo javnih i društvenih dužnosti. Sa Stevčom Mihailovićem i Radivojem Milojkovićem, bio je tutor maloletnom Knezu Milanu sve do njegovog punoletstva 10. avgusta 1872. godine.[6]

Đorđe Cenić postaje predsenik Državnog saveta 1875. godine i na tom mestu ostaje narednih deset godina.[6] Na tom položaju Cenić je bio saradnik kneza Mihaila pri izradi zakona kojima se srpska država postepeno modernizovala, ne vodeći računa o Turskom ustavu. Po svojoj molbi odlazi u penziju 1885. godine.

Od njegovih pisanih dela najvažnije je Objašnjenje kaznitelnog zakona za Knjaževstvo Srbiju iz 1866. Smatra se da je ovim delom udaren temelj srpskoj teoriji krivičnog prava i ono je dugo služilo kao osnova za praksu krivičnog pravosuđa u Srbiji.

Bio je strog ali pravedan, vredan i tačan što je zahtevao i od svojih zaposlenih, bez samohvalisanja, predan službi i otadžbini. Zbog svojih zasluga i vrlina dobitnik je najviših državnih odlikovanja: Takovski krst I reda sa lentama, Kraljevski orden Belog Orla I reda sa lentama, Orden Miloša Velikog I reda sa lentama.

Pravnom fakultetu Velike škole poklonio je svoju pravničku biblioteku sa oko 300 stručnih dela

Preminuo je 24. septembra 1903. godine u Beču, u hotelu Tegetthoff, gde je odlazio radi lečenja.

Odlikovanja[uredi - уреди | uredi izvor]

Bibliografija[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Cenić Đ., Klevetniku, Podunavka : dodatakъ kъ Srbskimъ novinama, No. 14 (3. aprila 1843). str. 57.
  • Cenić Đ., Izvestіє o dělanю Društva srbske slovesnosti u 1851. godini, Glasnikъ Družtva srbske slovesnosti, God. 4, sv. 4 (1852). str. 266–275.
  • Cenić Đ., Obяsneně Kaznitelnogъ zakonika za Knяžestvo Srbію, U Beogradu : u Državnoй štamparіi, 1866.
  • Cenić Đ., Nil Popov kao nazovi istorik srpski, Beograd, 1881.
  • Cenić Đ., , Beograd : Državna štamparija, 1872.
  • Cenić Đ., Je li prekoračena suma određena budžetom za penzioniranje činovnika za 1874 god.?, Beograd : Državna štamparija, 1876.
  • Cenić Đ., Mogu li penzionari biti pravozastupnici?, Beograd : Državna štamparija, 1881 (Beograd : Državna štamparija).

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Vasiljević T., Đorđe D. Cenić : razvoj krivičnopravne misli u Srbiji XIX veka, Beograd : Srpska akademija nauka i umetnosti, 1987 , Odeljenje društvenih nauka ; 7. str. 4.
  2. Spomenica Đorđu Ceniću predsedniku državnog saveta u pensiji 1825-1903, Prva električna narodna štamparija, Beograd (1903). str. 18.
  3. 3,0 3,1 Vasiljević T., Đorđe D. Cenić : razvoj krivičnopravne misli u Srbiji XIX veka, Beograd : Srpska akademija nauka i umetnosti, 1987 , Odeljenje društvenih nauka ; 7. str. 5.
  4. Branič, Đorđe D. Cenić. str. 380.
  5. Vasiljević T., Đorđe D. Cenić : razvoj krivičnopravne misli u Srbiji XIX veka, Beograd : Srpska akademija nauka i umetnosti, 1987 , Odeljenje društvenih nauka ; 7. str. 6.
  6. 6,0 6,1 Beogradske novine, god. 1903., broj 269.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]