Hromna kiselina

Hromna kiselina
	Hromna kiselina
Naziv po klasifikaciji	Dihidroksidodioksidohromijum
Drugi nazivi	Hromna(VI) kiselina; Tetraoksohromna kiselina
Identifikacija
CAS registarski broj	7738-94-5
PubChem	24425
ChemSpider	22834
EINECS broj	231-801-5
ChEBI	33143
Gmelin Referenca	25982
Jmol-3D slike	Slika 1; Slika 2
SMILES
	O[Cr](O)(=O)=O O=[Cr](=O)(O)O
InChI
	InChI=1S/Cr.2H2O.2O/h;21H2;;/q+2;;;;/p-2 ; Kod: KRVSOGSZCMJSLX-UHFFFAOYSA-L InChI=1/Cr.2H2O.2O/h;21H2;;/q+2;;;;/p-2/rCrH2O4/c2-1(3,4)5/h2-3H; Kod: KRVSOGSZCMJSLX-OOUCQFSRAZ
Svojstva
Molekulska formula	H2CrO4
Molarna masa	118.01 g mol−1
Agregatno stanje	crveni kristali
Gustina	1.201 g cm-3
Tačka topljenja	197 °C, 470 K, 387 °F
Tačka ključanja	250 °C, 523 K, 482 °F (razlaže se)
Rastvorljivost u vodi	1666.6 g dm-3
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Hromna kiselina je smeša formirana dodavanjem koncentrovane sumporne kiseline u dihromat. Ona može da sadrži više jedinjenja, među kojima je hrom trioksid. Ova vrsta hromne kiseline se može koristiti kao smeša za čišćenje stakla. Hromna kiselina takođe može da bude molekul H₂CrO₄ kome je trioksid anhidrid. Hromna kiselina sadrži hrom u oksidacionom stanju +6 (ili VI). Ona je jak i korozivan oksidacioni agens.^[4]^[5]

Molekulska hromna kiselina

Molekulska hromna kiselina, H₂CrO₄, je slična sumpornoj kiselini, H₂SO₄. Obe su klasifikovane kao jake kiseline, mada se samo njihov prvi proton lako gubi.

H₂CrO₄

[HCrO₄]⁻ + H⁺

pK_a ravnoteže nije dobro karakterisana. Objavljene vrednosti variraju između −0.8 do 1.6.^[6] Vrednost na jonskoj jačini nula je teško odrediti zato što se polu disocijacija jedino javlja u veoma jako kiselim rastvorima, na oko pH nula, i.e koncentracija kiseline je oko 1 mol dm⁻³. Dodatni problem je da jon [HCrO₄]⁻ ima tendenciju da se dimerizuje, uz gubitak molekula vode, čime se formira dihromatni jon, [Cr₂O₇]²⁻:

2 [HCrO₄]⁻

[Cr₂O₇]²⁻ + H₂O, log K_D = 2.05.

Dihromat se može protonisati^[7]:

[HCr₂O₇]⁻

[Cr₂O₇]²⁻ + H⁺, pK = 1.8

pK vrednost ove reakcije pokazuje da se to može ignorisati na pH > 4.

Do gubitka drugog protona dolazi u pH opsegu 4–8, te je jon [HCrO₄]⁻ slaba kiselina.

Molekulska hromna kiselina se u principu može formirati dodatkom hrom trioksida u vodu (slično proizvodnji sumporne kiseline).

CrO₃ + H₂O

H₂CrO₄

međutim u praksi dolazi do reverzibilne reakcije pri čemu se hromna kiselina dehidratiše. Do toga dolazi kad se koncentrovana sumporna kiselina doda u rastvor dihromata. Prvo se boja promeni iz narandžaste (dihromat) do crvene (hromna kiselina) i zatim bordo kristali hrom trioksida precipitiraju iz smeše, bez dalje promene boje. Boje su posledica promena kompleksa prenosa naboja.

Hrom trioksid je anhidrid molekulske hromne kiseline. On je Luisova kiselina te može da reaguje sa Luisovim bazama, kao što je piridin u nevodenoj sredini, poput dihlorometana (Kolinsov reagens).

Dihromna kiselina

Dihromna kiselina, H₂Cr₂O₇, je potpuno protonisani dihromatni jon. Ona je proizvod dodavanja hrom trioksida u molekulsku hromnu kiselinu.

[Cr₂O₇]²⁻ + 2H⁺

H₂Cr₂O₇

H₂CrO₄ + CrO₃

Reference

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
↑ Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
↑ IUPAC SC-Database Arhivirano 2018-10-08 na Wayback Machine-u A comprehensive database of published data on equilibrium constants of metal complexes and ligands
↑ Brito, F.; Ascanioa, J.; Mateoa, S.; Hernándeza, C.; Araujoa, L.; Gili, P.; Martín-Zarzab, P.; Domínguez, S.; Mederos, A. (1997). „Equilibria of chromate(VI) species in acid medium and ab initio studies of these species”. Polyhedron 16 (21): 3835–3846. DOI:10.1016/S0277-5387(97)00128-9.

Spoljašnje veze

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[Housecroft3rd-4] Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.

[Holleman&Wiberg1st-5] Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.

[6] IUPAC SC-Database Arhivirano 2018-10-08 na Wayback Machine-u A comprehensive database of published data on equilibrium constants of metal complexes and ligands

[7] Brito, F.; Ascanioa, J.; Mateoa, S.; Hernándeza, C.; Araujoa, L.; Gili, P.; Martín-Zarzab, P.; Domínguez, S.; Mederos, A. (1997). „Equilibria of chromate(VI) species in acid medium and ab initio studies of these species”. Polyhedron 16 (21): 3835–3846. DOI:10.1016/S0277-5387(97)00128-9.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]