Prijeđi na sadržaj

Fluorovodonička kiselina

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice Fluorovodonična kiselina)
Fluorovodonička kiselina
Hydrofluoric acid
Drugi nazivi Fluorna kiselina
Identifikacija
CAS registarski broj 7664-39-3 DaY
ChemSpider[1] 14214 DaY
UNII RGL5YE86CZ DaY
EINECS broj 231-634-8
ChEBI 29228
RTECS registarski broj toksičnosti MW7875000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula HF (vodeni rastvor)
Molarna masa nije primenljivo
(vidi fluorovodonik)
Agregatno stanje Bezbojni rastvor
Gustina 1.15 g/mL (za 48% rastvor)
Tačka topljenja

nije primenjivo
(vidi fluorovodonik)

Tačka ključanja

nije primenjivo
(vidi fluorovodonik)

Rastvorljivost u vodi meša se.
pKa 3.17 [2]
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) duPont MSDS
EU-klasifikacija Veoma je toksična (T+)
Korozivna (C)
EU-indeks 009-003-00-1
NFPA 704
0
4
2
COR
R-oznake R26/27/28, R35
S-oznake (S1/2), S7/9, S26, S36/37, S45
Tačka paljenja nije zapaljiva
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni Hlorovodonična kiselina
Bromovodonična kiselina
Jodovodonična kiselina
Srodna jedinjenja Fluorovodonik

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Fluorovodonična kiselina (HF) je rastvor fluorovodonik‎‎a u vodi. Ona je značajan izvor fluora i prekursor brojnih lekova kao što su fluoksetin (Prozak) i mnoštva drugih materijala, npr. PTFE (Teflon).

Fluorovodonična kiselina je visoko korozivna. Ona ima sposobnost rastvaranja mnogih materijala, a posebno oksida. Njena sposobnost rastvaranja stakla je poznata od 17-tog veka, čak i pre nego što je pripremana u velikim količinama.[3] Zbog svoje visoke reaktivnosti sa staklom i umerene reaktivnosti sa metalima, ona se obično čuva u plastičnim kontejnerima (mada je politetrafluoroetilen u manjoj meri propustan za nju).[4]

Gas fluorovodonik gas je izuzetno otrovan. On može instantno i trajno da ošteti pluća i rožnjače oka. Vodeni rastvori (fluorovodonične kiseline) su kontaktni-otrovi sa potencijalom da uzrokuju duboke, mada u početku bezbolne opekotine, koje kasnije dovode do izumiranja tkiva. Putem ometanja telesnog metabolizam kalcijuma, koncentrovana kiselina može da izazove sistemsku toksičnost. To može da kulminira do srčanog udara i smrti, nakon što u kontakt dođe samo 160 cm2 kože.

Kiselost

[uredi | uredi kod]

Fluorovodonična kiselina se klasifikuje kao slaba kiselina zato što ima nižu konstantu disocijacije od jakih kiselina. Ona se jonizuje u vodenom rastvoru na način sličan drugim kiselinama:[5]

HF + H2O u ekvilibrujumu sa H3O+ + F

Ona je jedina halovodonična kiselina koja se ne smatra jakom kiselinom, i.e. ona nije potpuno jonizovana u vodenim rastvorima.

Kada je koncentracija HF približi 100%, kiselost dramatično raste kao posledica sledeće ravnoteže:

2 HF u ekvilibrujumu sa H+ + FHF

Bifluoridni (FHF) anjon se stabilizuje veoma jakom vodoničnom vezom između vodonika i fluora.

Literatura

[uredi | uredi kod]
  1. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  2. Harris, Daniel C. (2010) Quantitative Chemical Analysis, W. H. Freeman and Company, p.AP14
  3. Greenwood, Norman N.; Earnshaw, A. (1984). Chemistry of the Elements. Oxford: Pergamon. str. 921. DOI:10.1002/crat.2170200510. ISBN 0-08-022057-6. 
  4. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005. 
  5. Ayotte, P; Hébert, M; Marchand, P (Nov 2005). „Why is hydrofluoric acid a weak acid?”. J. Chem. Phys. 123 (18): 184501. DOI:10.1063/1.2090259. PMID 16292908. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]