Hrom(III) oksid

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Hrom(III) oksid
Cr2o3 gruener farbstoff.jpg
Eskolaite structure.jpg
Drugi nazivi Hrom seskvioksid
hromi oksid
hrom zeleno
Eskolait
Identifikacija
CAS registarski broj 1308-38-9 YesY
PubChem[1][2] 517277
ChemSpider[3] 451305 YesY
UNII X5Z09SU859 YesY
ChEBI 48242
RTECS registarski broj toksičnosti GB6475000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula Cr2O3
Molarna masa 151.99 g/mol
Gustina 5.22 g/cm3
Tačka topljenja

2435 °C, 2708 K, 4415 °F

Tačka ključanja

4000 °C, 4273 K, 7232 °F

Rastvorljivost u vodi nerastvoran
Rastvorljivost u alkohol rastvoran u kiselinama
Indeks prelamanja (nD) 2.5

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Hrom(III) oksid je neorgansko jedinjenje sa formulom Cr2O3. On je jedan od glavnih oksida hrom. Cr2O3 se koristi kao pigment. U prirodi se javlja kao retki mineral eskolait.

Struktura i osobine[uredi - уреди | uredi izvor]

Cr2O3 poprima strukturu korunda, koja se sastoji od heksagonalnog gusto pakovanog niza oksidnih anjona sa 2/3 oktaedralnih šupljina zauzetih hromom. Slično korundu, Cr2O3 je tvrd, krt materijal (Mosova tvrdoća 8-8.5).[4]

On je antiferomagnetan do 307 K (Nilova temperatura).[5][6] On nije u znatnoj meri podložan napadu kiselina i baza, mada istopljene alkalije proizvode hromite (soli sa Cr}{su2|b=2}}O2−
4
jonom, što različito od srodnog minerala hromita). On postaje braon kad se zagreje, ali se vraća u tamno zelenu boju hlađenjem. On je higroskopan.

Pojava[uredi - уреди | uredi izvor]

Mineral eskolaita

Cr2O3 se prirodno javlja kao eskolait, koji je nađen u chromom bogatim tremolitskim stenama, metakvarcitima, i hlornim žilama. Eskolait je isto tako retka komponenta hondritnih meteorita. Mineral je dobio ime po finskom geologu Penti Eskola.[4]

Proizvodnja[uredi - уреди | uredi izvor]

Pantier i Binet su prvi pripremili transparentno hidratisanu formu Cr2O3 1838 putem tajnog procesa. On je prodavan kao pigment.[7] Cr2O3 je izveden iz minerala hromita, (Fe,Mg)Cr2O4. Konverzija hromita do hrom(III) oksida ide putem Na2Cr2O7, koji se redukuje sumporom na visokim temperaturama:[8]

Na2Cr2O7 + S → Na2SO4 + Cr2O3

Oksid se takođe formira dekompozicijom hromnih soli, kao što je hrom nitrat, ili egzotermnom dekompozicijom amonijum dihromata.

(NH4)2Cr2O7 → Cr2O3 + N2 + 4 H2O

Reakcija ima nisku temperatura paljenja na manje od 200 °C, i ponekad se koristi u demonstracijama "vulkana".[9]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. PMID 20331846. doi:10.1186/1758-2946-2-3.  edit
  4. 4,0 4,1 "Eskolaite". Webminerals. http://webmineral.com/data/Eskolaite.shtml. pristupljeno 6. 6. 2009.. 
  5. J.E Greedan, (1994), Magnetic oxides in Encyclopedia of Inorganic chemistry R. Bruce King, Ed. John Wiley & Sons. ISBN 0-471-93620-0
  6. A. F. Holleman and E. Wiberg "Inorganic Chemistry" Academic Press, 2001, New York. ISBN 0-12-352651-5.
  7. Nicholas Eastaugh, Tracey Chaplin, Ruth Siddall (2004). The pigment compendium: a dictionary of historical pigments. Butterworth-Heinemann. str. 391. ISBN 0750657499. 
  8. Gerd Anger, Jost Halstenberg, Klaus Hochgeschwender, Christoph Scherhag, Ulrich Korallus, Herbert Knopf, Peter Schmidt, Manfred Ohlinger, "Chromium Compounds" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, Wiley-VCH, Weinheim, 2005.
  9. Ammonium dichromate volcano Retrieved 2009-06-06.