Ciriaco Pizzecolli

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Portret Kirnijaka, freska, 1459.[1]
Portret Kirnijaka, reljef.[1][2]

Kirnijak iz Ankone (31. juli 1391 - 1453/55), bio je renesansni humanista i kolekcionar antikviteta sa prostora današnje Italije. Često ga nazivaju ocem arheologije:

« Kirnijak iz Ankona je bio najplodniji sakuplač grčkih i rimskih antikviteta, posebno natpisa, u petnaestom veku, i generalna tačnost njegovih zapisa mu daje pravo da se naziva osnivačem moderne klasične arheologije».[3]

Za razliku od mnogih bibliotekarskih kolekcionara, Kirnijak je u početku putovao zbog poslova njegove porodice, zatim da zadovolji svoju radoznalost. Putovao je širom istočnog Mediterana, pažljivo beležići svoja arheološka otkrića u svojoj knjizi, Istorija, koju je na kraju objavio u šest tomova. On je putovao po južnoj Italiji, Dalmaciji [Note 2] Epiru, Egiptu, Hiosu, Rodosu i Bejrutu, Anadoliji i Carigradu. Tokom putovanja je napisao detaljne opise spomenika i ostataka drevnih, a takođe ih je i ilustrovao. Bio je zaposlen od strane Turaka tokom opsade Carigrada 1422. Njegova detaljna zapažanja, naročito ona u zemljama Otomanskog carstva, ga čine jednim od osnivača moderne arheologije. Njegova tačnost i pedantnost je pohvalio i Giovani Batista de Rosi.[4]

Tokom godina provedenih u Rimu, tokom studija latinskog jezika, je naslikao brojne crteže spomenika u Rimu. U Carigradu je studirao grčki. Bio je u Sijeni na dvoru Žigmunda, a kada Žigmund došao u Rim na svoje krunisanje kao cara, Ciriaco je bio njegov vodič. Dve godine kasnije, 1435. godine, Ciriaco se vratio istraživanjima u Grčkoj i Egiptu.

On je verovatno bio prvi putnik koji je prepoznao značaj ruševina Eretria.[5] Dana 5. aprila 1436. godine, on je opisao i skicirao plan drevnih zidina, uključujući i položaj pozorišta, utvrđenja Akropolja i pominje postojanje natpisa. On je prikupio veliku količinu natpisa, rukopisa i drugih antikviteta. Kroz crteže koje je napravio, postojanje Justinijanovog stuba nam je zabeleženo, pre nego što je demontiran od strane Osmanlija. Vratio se 1426. posle posete Rodosu, Bejrutu, Damasku, Kipru, Miletu, Solunu, i drugim mestima.

Podstaknut jakom radoznalošću, on je kupio veliki broj dokumenata koji je koristio da napiše šest tomova Commentarii ("komentari"). Ali niz njegovih rukopisa o Ankoni je uništena tokom požara arhiva u Pezaru 1532.

Preselio se u Kremonu, gde je mirno živeo do svoje smrti. Dugo nakon njegove smrti, neki preživeli tekstovi su štampani su: Epigrammata reperta per Illyricum a Kyriaco Anconitano (Rim, 1664. godine) i Itinerarium (Firenca, 1742. godine).

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 Diana Gilliland Wright (January 2012).
  2. Baldelli, Gabriele.
  3. Edward W. Bodnar, Later travels, with Clive Foss
  4. Inscriptiones Christianae Urbis Romae, VII saec. antiquiores, II, 377.
  5. Swiss School of Archaeology in Greece: "The rediscovery of Eretria"

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Cyriac of Ancona: Later Travels . edited and translated by Edward W. Bodnar and Clive Foss. {{{1}}}. ISBN {{{2}}}. pp.
  • Cyriacus of Ancona and Athens (1960), edited and translated by Edward Bodnar. Vol. XLIII of Latomus Revue d'Études Latines.
  • Cyriacus of Ancona's Journeys in the Propontis and the Northern Aegean, 1444-1445 (1976), edited and translated by Edward Bodnar and C. Mitchell.

Studije[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Michail Chatzidakis, "Antike Prägung. Ciriaco d'Ancona und die kulturelle Verortung Griechenlands," in Fremde in der Stadt. Ordnungen, Repräsentationen und soziale Praktiken (13—15. Jahrhundert). Hrsg. von Peter Bell, Dirk Suckow und Gerhard Wolf. Frankfurt am Main u.a., Peter Lang, 2010 (Inklusion/Exklusion, Studien zu Fremdheit und Armut von der Antike bis zur Gegenwart, 16),