Bukva
Za ostale upotrebe, v. Bukva (razvrstavanje).
| Bukva | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | Plantae |
| Divizija: | Magnoliophyta |
| Razred: | Magnoliopsida |
| Red: | Fagales |
| Porodica: | Fagaceae |
| Rod: | Fagus |
Bukva (lat. Fagus) je rod listopadnog drveća koji sadrži oko deset vrsta. Prirodno stanište mu je Evropa, Azija i Severna Amerika. Raste u Južnoj i Srednjoj Evropi. Bukva može narasti i do četrdeset metara u visinu.
Izgled[uredi - уреди | uredi kôd]
Naraste do 35 m. Debljina debla može biti i preko 1 m prsnog promera. Krošnja je široko zaobljena. Kora stabla je svetlosiva (srebrnasta), tanka i glatka. Pupovi su 2 cm dugi, vretenasti, otklonjeni od izbojka pod uglom od 45°. Srčika izbojka je trouglasta. Lišće je eliptično, dugo 8 cm. Rub lista je valovit i fino trepavičasto dlakav. List je u mladosti bogat vitaminom C. Cvetovi su jednopolni u resastim, glavičastim cvatovima. Muški su u okruglim resama na dugoj stapki, ženski po dva cveta u kupuli, koja je obrasla končastim ljuskama. Kupula ili zajednički ovoj, nastaje bujanjem cvetne osi.
Za vreme cvetanja kupula je sočna, posle otvrdne i postane drvenasta, a njeni se listići pretvore u duge bodljike ili ljuske. Cveta iza listanja, u aprilu ili maju. Muški i ženski cvetovi su na ovogodišnjim izdancima. Po 2 su ploda u kupuli, koji se zovu bukvice, smeđi su, trouglasti, jestivi u nuždi. Dozrevaju u septembru ili početkom oktobra, a opadaju nakon prvih mrazeva u oktobru ili početkom novembra. U jednom kilogramu plodova ima 3.600 do 6.800 bukvica. Klijavost je kratkotrajna, oko 6 meseci, a iznosi prosečno oko 35%. Zrela kupula puca na 4 dela. Bukvica ima dve mesnate, bubrežaste supke. Prvi listovi su nasuprotni. Oprašivanje vetrom. Punim urodom rađa svake 7. do 12. godine. Počinje da plodonosi u starosti od 40 do 50 godina.
Upotreba[uredi - уреди | uredi kôd]
Bukva je pre svega drvo koje se koristi za izradu nameštaja; zatim i kao ogrevno drvo. U spremanju hrane bukva ima posebno mesto, jer se smatra da je njeno drvo najbolje gorivo za dimljenje mesa i ribe.
List se može jesti (kad je mlad) u nestašici druge hrane, ili kao ukusna i zdrava salata.
Bukvica (plod) se ne sme jesti sirov u većoj količini, jer sadrži alkaloid fagin. Pečenjem na temperaturi većoj od 100 °C, fagin se raspada, pa se pečeni plodovi mogu jesti u neograničenoj količini. Plod se takođe može koristiti i kao zamena za kafu, ili mleven, kao dodatak hlebnom brašnu.
Iz ploda se može cediti jestivo ulje, koje je dobro i u tehnici. Ulje ne sadrži fagin, a od kilograma ploda dobija se oko pola kilograma ulja.
Ekološka svojstva[uredi - уреди | uredi kôd]
Bukove šume dolaze na svim matičnim supstratima (bazofilni, neutrofilni, acidofilni). Podnosi zasenu najbolje od listopadnog drveća. Ponik je osetljiviji na mraz i suncožar. Kora je tanka, pa je osetljiva na naglo osvetljenje. Dobro se zakorenjuje, koren se odlično prilagođuje uslovima na terenu, otporna je na vetrove. Traži sveže tlo. Retko raste u nizijama, a uspeva sve do visine od 2000 metara.
Vrste[uredi - уреди | uredi kôd]
- Obična bukva ili evropska bukva (Fagus sylvatica) je najrasprostranjenija šumska vrsta drveća u Evropa i na Balkanu. Raste na brdskim i planinskim položajima, srednje, zapadne Europe, te jugoistočne Europe. U Bosni, Srbiji i uopće na Balkanu je autohtona vrsta drveća.
Šume obične bukve (Fagus sylvatica):
Iskonske bukove šume Karpata i drugih regija Evrope[1], Nacionalni park Paklenica, Hajdučki i Rožanski kukovi kao dio Nacionalnog parka Sjeverni Velebit, Prašuma Јanj
- Istočna bukva (Fagus orientales) je rasprostranjena na jugoistočnom Balkanu, Andaluziji (sjeverozapadni dio), sjevernom Iranu i u Gruziji na Kavkazu, na visinama između 500 i 1200 mnv. Na području sjeverne Grčke i crnomorske obale u Bugarskoj je u dodiru sa običnom bukvom (Fagus silvatica)
- Krimska bukva, u literaturi pod nazivima: Fagus ×taurica Popl. (Syn.:Fagus moesiaca K.Malý, Fagus sylvatica subsp. moesiaca (K.Malý) Szafer) = Fagus orientalis × Fagus sylvatica. Njeno područje rasprostranjenosti je na Krimu. Dugo se smatralo da je hibridna biljka između obične bukve i istočne bukve, ali taj odnos između evroazijskih bukvi nije još do kraja razjašnjen.
Mezijska bukva[uredi - уреди | uredi kôd]
Mezijska bukva (Fagus sylvatica subsp. moesiaca (K. Maly) Szafer), (Fagus moesiaca (Domin, Maly) Czecz.). Mezijska bukva tek u skorije vreme priznata je kao posebna vrsta, koja raste na Balkanskom poluostrvu i po mnogim osobinama se razlikuje od bukve koja raste u zapadnoj Evropi (Fagus sylvatica) i one koja raste na istoku, kavkaske bukve (Fagus orientalis). Problemom mezijske bukve bavili su se mnogi domaći i strani stručnjaci i naučnici. V. Mišić je proučavao bukvu i njenu varijabilnost na teritoriji Jugoslavije i po njemu je na tom prostoru rasprostranjena upravo mezijska bukva, (Fagus moesiaca (Domin, Maly) Czecz.).
Šume mezijske bukve:
Felješana[2], Vinatovača[3], Kukavica (planina)[4]
- Bukva sa zlatno-žutim lišćem (Fagus moesiaca (K. Maly) Czecz. var. aurea serbica Tošić), poznata i kao „Žuta bukva“ drugi je varijetet Mezijske bukve sa žutim listovima. Javnosti je otkrivena 2004. godine u selu Zaselje kod Kotor Varoši (Republika Srpska - Bosna i Hercegovina). Razlikuje se od osnovne vrste po listovima koji su izrazito zlatno-žute boje i sjajni. Zaštićena je kao spomenik prirode Žuta bukva 2012. godine i prvi je dendrološki spomenik prirode koji je zaštićen prema aktuelnim zakonskim propisima Republike Srpske.[5]
Reference[uredi - уреди | uredi kôd]
- ↑ UNESCO: Spisak svjetske baštine u Hrvatskoj - Pristupljeno 10. novembra 2021((en))
- ↑ „Uredba o proglašenju strogog rezervata prirode Felješana”. Službeni list RS 107/2014 - demo.paragraf.rs. https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/uredba/2014/107/2. Pristupljeno 9. 1. 2022.
- ↑ „Prašuma Vinatovača”. Serbia.com - www.serbia.com. https://www.serbia.com/srpski/prasuma-vinatovaca-jedini-svedok-prave-srpske-prirode/. Pristupljeno 9. 1. 2022.
- ↑ „Strogi rezervat prirode Kukavica”. Zavod za zaštitu prirode Srbije. https://www.zzps.rs/wp/kukavica/?script=lat. Pristupljeno 9. 10. 2021.
- ↑ „Odluka o zaštiti spomenika prirode "Žuta bukva"”. Službeni glasnik Republike Srpske, broj 117, 25.11.2011.. https://cin.ba/wp-content/uploads/2020/09/ODLUKU-O-ZA%C5%A0TITI-SPOMENIKA-PRIRODE-%C5%BDUTA-BUKVA.pdf. Pristupljeno 10.10. 2021.
Bukova šuma u Sloveniji
Listovi istočne bukve (Fagus orientalis)
Cvetovi vrste Fagus sylvatica
Listovi bukve napadnuti galama dvokrilaca iz familije Cecidomyiidae
Literatura[uredi - уреди | uredi kôd]
- Andreas Roloff, Andreas Bärtels: Flora der Gehölze. Bestimmung, Eigenschaften und Verwendung. 3., korrigierte Auflage. Eugen Ulmer, Stuttgart (Hohenheim) 2008, ISBN 978-3-8001-5614-6, S. 294.
- Peter Schütt, Hans Joachim Schuck, Bernd Stimm (Hrsg.): Lexikon der Baum- und Straucharten. Das Standardwerk der Forstbotanik. Morphologie, Pathologie, Ökologie und Systematik wichtiger Baum- und Straucharten. Nikol, Hamburg 2002, ISBN 3-933203-53-8, S. 165 (Nachdruck von 1992).
- Fagoideae innerhalb der Familie der Fagaceae bei der APWebsite.
Vanjske veze[uredi - уреди | uredi kôd]
- Flora of China - Fagus
- Flora of North America - Fagus
- „WCSP”. World Checklist of Selected Plant Families – Fagus. http://apps.kew.org/wcsp/.
- Eichhorn, Markus (October 2010). „The Beech Tree”. Test Tube. Brady Haran for the University of Nottingham. http://www.test-tube.org.uk/trees/video_beech.htm.