Bitka kod Egospotama

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Bitka kod Egospotama
Deo Peloponeskog rata
Trireme.jpg
Grčka trirema
Vrijeme: 405. pne.
Mjesto: Egospotam na Helespontu
Rezultat: Pobeda Sparte
Sukobljene strane
Sparta Atina
Komandanti i vođe
Lisander 5 generala
Žrtve i gubici
vrlo malo cela flota osim 10 brodova, hiljade mornara

Bitka kod Egospotama je bila poslednja velika bitka Peloponeskog rata. Bitka se odigrala 405. pne.. U bici spartanska flota pod Lisandrovim vođstvom potpuno uništava atinsku flotu. Atina je time izgubila kontrolu nad morem, pa nije više mogla da uvozi žito. Time je faktički završen Peloponeski rat.

Lizandrova kampanja[uredi - уреди | uredi izvor]

Posle poraza u bici kod Arginuskih ostrva, Spartanci ponovo postavljaju 405. pne. Lisandra da bude komadant. Pošto spartanski ustav zabranjuje da neko bude dva puta komadant flote, proglašavaju ga viceadmiralom, a podrazumeva se da on komanduje.

Jedna od Lizanderovih prednosti bilo je prijateljastvo sa persijskim princem Kirom Mlađim. Kir Mlađi finansira obnovu spartanske flote. Čak je jednom dok se vraćao u Suzu proglasio Lisandra satrapom Male Azije. Lisandar je imao čitavu persijsku satrapiju na raspolaganju i dovoljno sredstava da brzo izgradi dobru flotu.

Onda je započeo nekoliko pohoda preotimajući nekoliko gradova od Atine i napadajući brojna ostrva. Nije mogao da ode severnije do Helesponta zbog opasnosti od atinske flote kod Samosa. Da bi skrenuo pažnju , napada Salaminu, pa čak se i iskrcava u Atici, dosta blizu Atine. Atinska flota kreće sa Samosa za njim, a on plovi okolo i dolazi tom varkom do Helesponta, gde uspostavlja bazu u Abidu. Odatle zauzima strateški značajan Lampsak. Time mu je bio otvoren put da uće u Bosfor i da zatvori trgovačke puteve, kojima je Atina dobijala većinu žita. Atini time preti glad.

Atinski odgovor[uredi - уреди | uredi izvor]

Atinska flota je krenula prema Lampsaku i tu uspostavljaju bazu blizu spartanskih trupa i brodova. Mesto, koje su odabrali za bazu nije bilo idealno, jer nije imalo luku i bilo je teškoća u snabdevanju flote. Svaki dan bi atinska flota izlazila u ratnoj formaciji, ne bi li se sukobili sa spartanskom flotom, ali Lisandar nije izlazio.

Alkibijadov pokušaj da se uključi[uredi - уреди | uredi izvor]

Proterani atinski vođa Alkibijad je živeo u zamku blizu atinskog logora. Generalima atinske vojske predlaže da odaberu povoljnije mesto za flotu i da njemu daju udeo u komandovanju, pa će moći da dobije pomoć nekoliko tračanskih kraljeva. Generali su odbili njegovu pomoć.

Bitka[uredi - уреди | uredi izvor]

Postoje dva opisa bitke kod Egospotama. Prvi opis je od Diodora sa Sicilije. Filokle je krenuo sa 30 brodova, naredivši ostalima da ga slede. Atinska strategija je izgleda bila da privuče udar peloponeske flote na taj manji deo atinske flote, a da onda veći deo atinske flote iznenada udari. Međutim taj manji deo flote je odmah pobeđen, a ostatak je bio nespreman.

Drugi opis je Ksenofontov. Cela atinska flota je kao i svakog dana do tada izašla, a Lisandar nije izlazio iz luke. Kad su se Atinjani vratili u svoj kamp, Lisandrova flota hvata celu atinsku flotu na plaži bez borbe.

Bilo koji opis da je tačan, rezultat je bio jasan. Atinska flota je uništena. Samo je 9 brodova pobeglo sa generalom Kononom, a svi ostali su uhvaćeni zajedno sa 4.000 atinskih mornara. Od brodova, koji su uspeli pobeći jedan je otišao da javi Atini o porazu, a ostalih 8 je otišlo na Kipar.

Posledice[uredi - уреди | uredi izvor]

Lisandar se kao pobednik vratio u Abidos. Pobio je hiljade zarobljenika. Onda se kretao flotom prema Atini zauzimajući grad za gradom. Atinjani su bili bez flote i nisu se mogli suprostaviti. Samo nije mogao zauzeti Samos, jer je demokratska vlast tamo bila lojalna Atini. Zbog toga ostavlja brodove da opsedaju Samos.

Bojeći se osvete Spartanaca, Atinjani odlučuju da se ne predaju, iako su bili u beznadežnom položaju. Posle opsade grad se predao u martu 405. pne. Spartanci ruše zidine oko grada i uspostavljaju oligarhijsku vlast. Pobeda kod Egospotama značila je kraj 27 godina dugog Peloponeskog rata. Sparta uspostavlja hegemoniju u Antičkoj Grčkoj i celom grčkom svetu. Uspostavnja politički red koji će trajati sledećih više od 30 godina.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]