Aspartam
| Aspartam[1] | |||
|---|---|---|---|
| |||
| |||
| |||
| IUPAC ime |
| ||
| Identifikacija | |||
| CAS registarski broj | 22839-47-0 
| ||
| ChemSpider[2] | 118630
| ||
| UNII | Z0H242BBR1
| ||
| DrugBank | DB00168 | ||
| KEGG[3] | |||
| ChEBI | 2877 | ||
| ChEMBL[4] | CHEMBL171679
| ||
| Jmol-3D slike | Slika 1 | ||
| |||
| |||
| Svojstva | |||
| Molekulska formula | C14H18N2O5 | ||
| Molarna masa | 294.3 g mol−1 | ||
| Gustina | 1,347 g/cm3 | ||
| Tačka topljenja |
246–247 °C | ||
| Tačka ključanja |
razlaže se | ||
| Rastvorljivost u vodi | umereno rastvorljiv | ||
| Rastvorljivost | neznatno rastvoran u etanoli | ||
| pKa | 4,5–6,0[5] | ||
| Opasnost | |||
| NFPA 704 |
 1
1
0
| ||
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala | |||
| Infobox references | |||
Aspartam (APM) je veštački, nešećerni zaslađivač koji se koristi kao zamena šećera u nekim vrstama hrane i pića. U Evropskoj zajednici, on je registrovan pod kodom E951. Aspartam je metil estar aspartinske kiseline/fenilalaninskog dipeptida. On je prvobitno bio u prodaji pod imenom NutraSweet; a od 2009. se prodaje i pod imenom AminoSweet. On je prvi put sintetisan 1965. i njegov patent je istekao 1992.
Bezbednost aspartama je bila tema nekoliko političkih i medicinskih kontroverzi, kongresnih saslušavanja i Internet prevara[6][7][8]. On je odobren od strane FDA za upotrebu u prehrambenim proizvodima 1974. Jedan medicinski pregled iz 2007. je izneo zaključak da je aspartam bezbedan za upotebu pri sadašnjim nivoima konzumpcije kao nehranljivi zaslađivač.[9] Međutim, pošto njegovi proizvodi razlaganja sadrže fenilalanin, aspartam moraju da izbegavaju ljudi koji imaju genetičko oboljenje fenilketonuriju (PKU).
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ Budavari, Susan, ur. (1989). „861. Aspartame”. The Merck Index (11th izd.). Rahway, NJ: Merck & Co.. str. 859. ISBN 91191028X.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.
- ↑ Rowe, Raymond C. (2009). „Aspartame”. Handbook of Pharmaceutical Excipients. str. 11–12. ISBN 1-58212-058-7.
- ↑ Aspartame on Snopes.com
- ↑ „ACSH Debunks Internet Health Hoax”. Arhivirano iz originala na datum 2012-06-27. Pristupljeno 2014-04-12.
- ↑ „A Web of Deceit”. Arhivirano iz originala na datum 2009-01-29. Pristupljeno 2014-04-12.
- ↑ Magnuson BA, Burdock GA, Doull J i dr.. (2007). „Aspartame: a safety evaluation based on current use levels, regulations, and toxicological and epidemiological studies”. Critical Reviews in Toxicology 37 (8): 629–727. DOI:10.1080/10408440701516184. PMID 17828671.
Literatura[uredi | uredi kod]
- Budavari, Susan, ur. (1989). „861. Aspartame”. The Merck Index (11th izd.). Rahway, NJ: Merck & Co.. str. 859. ISBN 91191028X.
