Aspartam

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Aspartam[1]
Aspartame
Ball-and-stick model of aspartame
Aspartame sample.jpg
IUPAC ime
Identifikacija
CAS registarski broj 22839-47-0 YesY
ChemSpider[2] 118630 YesY
UNII Z0H242BBR1 YesY
DrugBank DB00168
KEGG[3] C11045
ChEBI 2877
ChEMBL[4] CHEMBL171679 YesY
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C14H18N2O5
Molarna masa 294.3 g mol−1
Gustina 1,347 g/cm3
Tačka topljenja

246–247 °C

Tačka ključanja

razlaže se

Rastvorljivost u vodi umereno rastvorljiv
Rastvorljivost neznatno rastvoran u etanoli
pKa 4,5–6,0[5]
Opasnost
NFPA 704
NFPA 704.svg
1
1
0
 

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Aspartam (APM) je veštački, nešećerni zaslađivač koji se koristi kao zamena šećera u nekim vrstama hrane i pića. U Evropskoj zajednici, on je registrovan pod kodom E951. Aspartam je metil estar aspartinske kiseline/fenilalaninskog dipeptida. On je prvobitno bio u prodaji pod imenom NutraSweet; a od 2009. se prodaje i pod imenom AminoSweet. On je prvi put sintetisan 1965. i njegov patent je istekao 1992.

Bezbednost aspartama je bila tema nekoliko političkih i medicinskih kontroverzi, kongresnih saslušavanja i Internet prevara[6][7][8]. On je odobren od strane FDA za upotrebu u prehrambenim proizvodima 1974. Jedan medicinski pregled iz 2007. je izneo zaključak da je aspartam bezbedan za upotebu pri sadašnjim nivoima konzumpcije kao nehranljivi zaslađivač.[9] Međutim, pošto njegovi proizvodi razlaganja sadrže fenilalanin, aspartam moraju da izbegavaju ljudi koji imaju genetičko oboljenje fenilketonuriju (PKU).

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Budavari, Susan, ur. (1989). "861. Aspartame". The Merck Index (11th izd.). Rahway, NJ: Merck & Co.. str. 859. ISBN 91191028X. 
  2. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. PMID 20331846. doi:10.1186/1758-2946-2-3.  edit
  3. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). "Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG". Yeast 17 (1): 48–55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  4. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). "ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery". Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100–7. PMID 21948594. doi:10.1093/nar/gkr777.  edit
  5. Rowe, Raymond C. (2009). "Aspartame". Handbook of Pharmaceutical Excipients. str. 11–12. ISBN 1-58212-058-7. 
  6. Aspartame on Snopes.com
  7. ACSH Debunks Internet Health Hoax
  8. A Web of Deceit
  9. Magnuson BA; Burdock GA; Doull J et al. (2007). "Aspartame: a safety evaluation based on current use levels, regulations, and toxicological and epidemiological studies". Critical Reviews in Toxicology 37 (8): 629–727. PMID 17828671. doi:10.1080/10408440701516184. 

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Budavari, Susan, ur. (1989). "861. Aspartame". The Merck Index (11th izd.). Rahway, NJ: Merck & Co.. str. 859. ISBN 91191028X. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]