Prijeđi na sadržaj

Apolonije iz Pergama

Izvor: Wikipedija

Apolonije iz Pergama (262. pne.190. pne.) je antički helenski matematičar i astronom, poznati naučnik aleksandrijskog Muzeona koga su iz poštovanja zvali Veliki geometar.

Apolonije je rođen u Pergamu, gradu u južnom delu Male Azije nedaleko od današnjeg grada Burse. Apolonije je dobio ime po helenskom bogu Sunca Apolonu, koji je takođe veoma sličan i hetitskom kultu Apulunaša, veoma razvijenom u Pergu. Na osnovu toga što je zajedno sa Filonidom učio kod Eudema Pergamskog tokom svog boravka u Efesu, pretpostavlja se da je njegova godina rođenja mogla biti oko 250. pnе.

Apolonije počinje školovanje u Efesu kod Eudema Pergamskog, što znamo po tome što je učitelju posvetio prve tri knjige, a Eudem ga savetuje da školovanje nastavi u Aleksandriji. U Aleksandriji uči od Euklidovih učenika. Prvi radovi koje objavljuje su iz astronomije (pominje ih Ptolemej u Almagestu). Potom uglavnom piše matematička dela. Najpoznatije delo su Kupini preseci koje mu donosi zvanje Veliki geometar i veliko poštovanje među učenim ljudima.

U Aleksandriji je bio običaj da veliki učeni ljudi dobiju nadimak po slovima alfabeta. Apolonija su zvali Epsilon — što je peto slovo alfabeta.

Kupini preseci

[uredi | uredi kod]

Kupini preseci su delo u 8 knjiga, od kojih je prvih 4 sačuvano na grčkom, 5; 6. i 7. postoje na arapskom, a VIII je izgubljena.

Apolonije u prvoj knjizi svojih Kupinih preseka pominje Euklidove Osnove kupinih preseka u četiri knjige odakle čita dok sastavlja.

Apolonije prve tri knjige Kupinih preseka posvećuje Eudemu Pergamskom (svom učitelju), a posle Eudemove smrti knjige šalje Atalu, učeniku.

Matematička dela

[uredi | uredi kod]

U svom Matematičkom zborniku Pap nabraja sva Apolonijeva dela:

  1. Odnosi preseka (grč. Λογου αποτομη, lat. De Rationis Sectione) u dve knjige sa 180 teorema, sačuvano u arapskom prevodu
  2. Preseci površina u dve knjige sa 124 teorema, izgubljeno
  3. Određeni odseci u dve knjige sa 83 teoreme, izgubljeno
  4. Prelazne konstrukcije u dve knjige sa 125 teorema, izgubljeno
  5. Tangente u dve knjige sa 60 teorema, izgubljeno
  6. Ravne geometrijske slike u dve knjige sa 147 teorema, izgubljeno.

Arapski istoričar Ibn an Nadim piše da su sem Kupinih preseka i Odnosa preseka bila poznata i sledeća dela:

  1. O određenim odnosima, u dve knjige
  2. O podeli likova u srazmeri u jednoj knjizi
  3. O dodirujućim krugovima.

Pap takođe spominje i jednu knjigu posvećenu računu sa velikim brojevima, ali ne znamo za naslov. U komentaru H knjige Elemenata Pap pominje Apolonijevu knjigu. Proklo Diadoh u svom komentaru prve knjige Elemenata spominje jednu danas nepoznatu Apolonijevu knjigu.

Takozvana XIV knjiga Elemenata, koju je napisao Hipsikle, predstavlja vrstu komentara Apolonijevog Poređenja dodekaedra i ikosaedra.

Eutokije Askalonski je u komentaru Arhimedovog spisa O merenju kruga pomenuo Apolonijevo delo koje se obično prevodi kao Brzo dobijanje rezultata, a doslovce je u pitanju naziv travke koja služi da ubrza porođaj. Prema Eutokiju je Apolonije u toj knjizi tačnije izračunao π od Arhimeda. Knjiga je izgubljena.

Astronomska dela

[uredi | uredi kod]

Ptolemej u XII knjizi Almagesta govori o kretanju planeta i komentariše kako je prema onome što je pisao Apolonije iz Perga, i konkretno ne navodeći naziv knjige opširno komentariše očigledno tada bitno astronomsko delo.

Ipolit je u trećem veku spominjao jedan Apolonijev traktat u kome govori o rastojanju od Zemlje do Sunca, Meseca i planeta. Rimski arhitekta Vitruvije u svom delu Deset knjiga o arhitekturi spominje instrument „pauk“ za koji tvrdi da ga je napravio astronom Eudoks, mada neki tvrde da je Apolonije.

Vanjske veze

[uredi | uredi kod]