Ideju za pisanje Apela dali su Nemci, i to odmah po izbijanju ustanka, krajem jula 1941. godine. Oni su time želeli da se u javnosti stvori utisak da je srpska inteligencija protiv ustanka.
Uprkos pritiscima, mnoge javne ličnosti su odbile da potpišu Apel, a najpoznaiji među njima su Ivo Andrić, Miloš Đurić, Isidora Sekulić, Milivoje Kostić i dr.[1] Ostala je i poznata epizoda sa profesorom Milošem Đurićem, koji je na nagovor Miloja Milojevića, uglednog profesora i kompozitora da potpiše Apel, odgovorio rečima: Lako je tebi, ti u diple sviraš, ali ja predajem etiku! Profesor Đurić je ubrzo potom penzionisan, a kasnije je bio i zatočen u Banjičkom logoru.
Tekst Apela napisalo je Ministarstvo prosvete u Komesarskoj upravi, na čelu sa Veliborm Jonićem i njegovim zamenikom Vladimirom Velmar Jankovićem. U Apelu se srpski narod pozivao da se „svim snagama zalaže za red i mir, jer se samo na taj način može uspešno ostvariti nacionalna obnova otadžbine“.
Razbojničke bande, sastavljene od komunista i odbeglih robijaša, koji su se odmetnuli od vlasti, upropašćuju narodnu imovinu, ubijaju i pljačkaju naše sugrađane i ugrožavaju živote nevinih žena i dece. Ovim svojim nedelima ti zločinci dovode u pitanje opstanak celokupnog našeg stanovništva, cele srpske nacije. (...)
Dužnost je svakog pravog srpskog rodoljuba da svima silama nastane da se onemoguće paklene namere komunističkih zločinaca. Zato pozivamo celokupan srpski narod da odlučno u svakoj prilici i svima sredstvima pomogne naše vlasti u borbi protivu ovih zlotvora srpskog naroda i njegove budućnosti.[2]
Zajedno sa Apelom bio je napravljen i spisak ljudi - naučnih, kulturnih, političkih i javnih ličnosti, koji bi trebalo da ga potpišu. Taj spisak je bio predat policiji i Dragom Jovanoviću, upravniku grada Beograda. On je pojedine sa spiska pozivao u zgradu Opštine i tamo im objašnjavao ratnu situaciju, posledice nemira, govorio o represalijama koje će zadesiti Srbe ako oni ne pruže pomoć i dr. Oni koji posle ovog ubeđivanja nisu želeli da potpišu, bili su izloženi psihološkom pritisku, strahu od posledica i direktnom prinudom.
