Ново Ланиште

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ново Ланиште

Поглед на село
Поглед на село

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Поморавски
Град Јагодина
Становништво
Становништво (2011) Red Arrow Down.svg 618
Положај
Координате 44°01′30″N 21°14′11″E / 44.025°N 21.236333°E / 44.025; 21.236333
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 107 m
Ново Ланиште is located in Srbije
Ново Ланиште
Ново Ланиште
Ново Ланиште (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 35271
Позивни број 035
Регистарска ознака JA


Координате: 44° 01′ 30" СГШ, 21° 14′ 11" ИГД

Ново Ланиште је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 618 становника (према попису из 2002. било је 694 становника), удаљено је 7 километара од Јагодине. Кроз Ново Ланиште пролази железничка пруга Београд - Ниш, док Ауто-пут Београд - Ниш, пролази поред села.

Између Новог и Старог Ланишта протиче река Белица која се недалеко од села улива у Велику Мораву.

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

У Ланишту, на ободу села у потесу „Градац“, пронађени су докази о постојању људских насеља из времена Трибала, на прелазу из гвозденог у бронзано доба.

Данашње становништво Ланишта се углавном населило у времену Првог српског устанка, мада је село постојало и много раније, јер се помиње у више турских пописа насељених места из XVI века, као и аустријском попису из 1718. године.. Поред Цркве Великомученице Марине, пронађени су остаци темеља из XIII века, из времена династије Немањића, као и новац из тог периода.

Прво становништво Ланишта се населило у самој близини Велике Мораве у потесу „Криве баре“, али се због честих поплава померало даље од реке, док се један део становништва насељава на левој обали реке Белице испод брда. Тако да су се временом у Ланишту формирале три физички одвојена дела села, на десној обали реке Белице, Доња мала и на левој обали Горња мала и Обрешка мала (названа по досељеницима из села Обреж код Варварина).

Након Другог светског рата, општина Светозарево доноси одлуку да се Ланиште подели на два села и то Ново Ланиште (настаје од Горње Мале и Обрешке мале) и Старо Ланиште (настаје од Доње мале).

На попису из 1948. године село Ланиште пописано је по први пут одвојено, као Ново Ланиште и Старо Ланиште. Ова одлука СО Светозарево је озваничена у службеном гласнику НР Србије, 1955. године.

Географија[uredi - уреди | uredi izvor]

Само село се налази већим делом испод брда које се пружа као огранак Липара тј. Црног Врха, а мањим делом у беличкој долини. Ново Ланиште лежи на 44° 01' 50' ' СГШ и на 21° 14' 18' ' источне географске дужине, на просечној надморској висини од 107 метара, највише до 160 m. Са Јагодином је повезано регионалним путем као и железничком пругом.

Кроз Ново Ланиште пролази електрифицирана железничка пруга дуплог колосека којом се средња и централна Европа повезују са јужном Европом и Азијом, а у непосредној близини је и међународни ауто-пут Е-75.

Село је тимочког типа и спада у села средње збијености. У оквиру села постоје делови са својим називима као што су: „Црна бара“, „Поток“, „Симина Ђула“, а атар села се завршава Лукином косом где се и налази црква Свете великомученице Марине.

Атар села се граничи са истока Старим Лаништем, с југа Буковчем и Рибником, са запада Липаром а на северу Великом Моравом (са друге стране реке су села Рајкинац и Дубока), на северу са Багрданским атаром.

Остало[uredi - уреди | uredi izvor]

Од јавних објеката у селу постоје две продавнице мешовите робе које задовољавају основне потребе становника, одељење поште je radilo do 2005. године, железничка станица Ланиште, два аутобуска стајалишта, четворогодишња основна школа, три цркве, фудбалски клуб и Месна канцеларија.

У Новом Ланишту је рођен велики српски генерал и војсковођа Вукоман Арачић (18501915). Такође је и активан фудбалски клуб „Млади радник“ . Активно је и културно-уметничко друштво које носи име „Живадин Јанковић - Кум“ као и Основна Организација Црвеног Крста.

Значајни датуми[uredi - уреди | uredi izvor]

1884. г Изградња железничке пруге Београд-Ниш и њен пролазак кроз Ланиште
1955. г Електрификација села
1990. г Телефонска централа
2010. г Водоводна и Гасоводна мрежа

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

Становници Новог Ланишта су српске националности и православне су вере.

Село Ланиште, је одлуком СО Светозарево, на попису 1948. године, подељено на Ново Ланиште и Старо Ланиште, а 1955. године године село је и званично административно подељено. Према попису из 1930. године у Ланишту је живело 1.704 становника. У насељу Ново Ланиште има 608 становника, а просечна старост становништва износи 44,3 година (43,0 код мушкараца и 45,5 код жена). У насељу има 250 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,78.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2011. године), а од пописа 1961. године, примећен је пад у броју становника, како због миграција тако и због ниске стопе наталитета.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 991 [1]
1953. 1048
1961. 1055
1971. 940
1981. 826
1991. 752 748
2002. 727 694
2011. 608
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
689 99,27%
Македонци
  
2 0,28%
непознато
  
3 0,43%


Ланиште у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[3]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 80 82 86 83 81 86 85 87 91 90 92 91
Пореске главе* - 111 90 83 90 92 97 94 92 93 91 86
Арачке главе** 130 178 182 182 187 201 209 227 231 238 245 241
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Резултати пописа у другој половини 19. века

1831. 1839. 1859. 1866. 1892.
Број кућа 98 97 135 136 180
Број пореских глава - - 179 182 225

Да би израчунали колики је број становника, потребно је број пореских глава помножити са коефицијентом 4,75 (који важи за Јагодину и околину).


Галерија[uredi - уреди | uredi izvor]

Види још[uredi - уреди | uredi izvor]

Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf. pristupljeno 12.07.2012. 
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]