Ново Ланиште
Ново Ланиште | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Поморавски |
Град | Јагодина |
Становништво | |
Становништво (2011) | 618 |
Положај | |
Координате | 44°01′30″N 21°14′11″E / 44.025°N 21.236333°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 107 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 35271 |
Позивни број | 035 |
Регистарска ознака | JA |
Координате: 44° 01′ 30" СГШ, 21° 14′ 11" ИГД
Ново Ланиште је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 618 становника (према попису из 2002. било је 694 становника), удаљено је 7 километара од Јагодине. Кроз Ново Ланиште пролази железничка пруга Београд - Ниш, док Ауто-пут Београд - Ниш, пролази поред села.
Између Новог и Старог Ланишта протиче река Белица која се недалеко од села улива у Велику Мораву.
Историја[uredi | uredi kod]
У Ланишту, на ободу села у потесу „Градац“, пронађени су докази о постојању људских насеља из времена Трибала, на прелазу из гвозденог у бронзано доба.
Данашње становништво Ланишта се углавном населило у времену Првог српског устанка, мада је село постојало и много раније, јер се помиње у више турских пописа насељених места из XVI века, као и аустријском попису из 1718. године.. Поред Цркве Великомученице Марине, пронађени су остаци темеља из XIII века, из времена династије Немањића, као и новац из тог периода.
Прво становништво Ланишта се населило у самој близини Велике Мораве у потесу „Криве баре“, али се због честих поплава померало даље од реке, док се један део становништва насељава на левој обали реке Белице испод брда. Тако да су се временом у Ланишту формирале три физички одвојена дела села, на десној обали реке Белице, Доња мала и на левој обали Горња мала и Обрешка мала (названа по досељеницима из села Обреж код Варварина).
Након Другог светског рата, општина Светозарево доноси одлуку да се Ланиште подели на два села и то Ново Ланиште (настаје од Горње Мале и Обрешке мале) и Старо Ланиште (настаје од Доње мале).
На попису из 1948. године село Ланиште пописано је по први пут одвојено, као Ново Ланиште и Старо Ланиште. Ова одлука СО Светозарево је озваничена у службеном гласнику НР Србије, 1955. године.
Географија[uredi | uredi kod]
Само село се налази већим делом испод брда које се пружа као огранак Липара тј. Црног Врха, а мањим делом у беличкој долини. Ново Ланиште лежи на 44° 01' 50' ' СГШ и на 21° 14' 18' ' источне географске дужине, на просечној надморској висини од 107 метара, највише до 160 m. Са Јагодином је повезано регионалним путем као и железничком пругом.
Кроз Ново Ланиште пролази електрифицирана железничка пруга дуплог колосека којом се средња и централна Европа повезују са јужном Европом и Азијом, а у непосредној близини је и међународни ауто-пут Е-75.
Село је тимочког типа и спада у села средње збијености. У оквиру села постоје делови са својим називима као што су: „Црна бара“, „Поток“, „Симина Ђула“, а атар села се завршава Лукином косом где се и налази црква Свете великомученице Марине.
Атар села се граничи са истока Старим Лаништем, с југа Буковчем и Рибником, са запада Липаром а на северу Великом Моравом (са друге стране реке су села Рајкинац и Дубока), на северу са Багрданским атаром.
Остало[uredi | uredi kod]
Од јавних објеката у селу постоје две продавнице мешовите робе које задовољавају основне потребе становника, одељење поште je radilo do 2005. године, железничка станица Ланиште, два аутобуска стајалишта, четворогодишња основна школа, три цркве, фудбалски клуб и Месна канцеларија.
У Новом Ланишту је рођен велики српски генерал и војсковођа Вукоман Арачић (1850—1915). Такође је и активан фудбалски клуб „Млади радник“ . Активно је и културно-уметничко друштво које носи име „Живадин Јанковић - Кум“ као и Основна Организација Црвеног Крста.
Значајни датуми[uredi | uredi kod]
1884. г | Изградња железничке пруге Београд-Ниш и њен пролазак кроз Ланиште |
1955. г | Електрификација села |
1990. г | Телефонска централа |
2010. г | Водоводна и Гасоводна мрежа |
Демографија[uredi | uredi kod]
Становници Новог Ланишта су српске националности и православне су вере.
Село Ланиште, је одлуком СО Светозарево, на попису 1948. године, подељено на Ново Ланиште и Старо Ланиште, а 1955. године године село је и званично административно подељено. Према попису из 1930. године у Ланишту је живело 1.704 становника. У насељу Ново Ланиште има 608 становника, а просечна старост становништва износи 44,3 година (43,0 код мушкараца и 45,5 код жена). У насељу има 250 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,78.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2011. године), а од пописа 1961. године, примећен је пад у броју становника, како због миграција тако и због ниске стопе наталитета.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 689 | 99,27% | ||
Македонци | 2 | 0,28% | ||
непознато | 3 | 0,43% |
Ланиште у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[3] | |||||||||||||
Година пописа | 1818. | 1819. | 1820. | 1821. | 1822. | 1823. | 1824/25. | 1825. | 1826. | 1827. | 1828. | 1829. | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Куће | 80 | 82 | 86 | 83 | 81 | 86 | 85 | 87 | 91 | 90 | 92 | 91 | |
Пореске главе* | - | 111 | 90 | 83 | 90 | 92 | 97 | 94 | 92 | 93 | 91 | 86 | |
Арачке главе** | 130 | 178 | 182 | 182 | 187 | 201 | 209 | 227 | 231 | 238 | 245 | 241 | |
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година |
Резултати пописа у другој половини 19. века
1831. | 1839. | 1859. | 1866. | 1892. | |
---|---|---|---|---|---|
Број кућа | 98 | 97 | 135 | 136 | 180 |
Број пореских глава | - | - | 179 | 182 | 225 |
Да би израчунали колики је број становника, потребно је број пореских глава помножити са коефицијентом 4,75 (који важи за Јагодину и околину).
м | ж | |||
? | 4 | 7 | ||
80+ | 6 | 9 | ||
75-79 | 13 | 25 | ||
70-74 | 24 | 35 | ||
65-69 | 28 | 35 | ||
60-64 | 20 | 24 | ||
55-59 | 17 | 18 | ||
50-54 | 25 | 13 | ||
45-49 | 31 | 27 | ||
40-44 | 24 | 21 | ||
35-39 | 19 | 29 | ||
30-34 | 21 | 13 | ||
25-29 | 18 | 16 | ||
20-24 | 23 | 12 | ||
15-19 | 24 | 19 | ||
10-14 | 15 | 13 | ||
5-9 | 16 | 24 | ||
0-4 | 9 | 17 | ||
просек | 43.0 | 45.5 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 297 | 87 | 184 | 14 | 12 | - |
Женски | 303 | 36 | 186 | 70 | 11 | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 147 | 17 | - | - | 71 | 1 | 8 | 12 | 1 | 11 |
Женски | 59 | 10 | - | - | 24 | - | 1 | 8 | 4 | 1 |
Оба | 206 | 27 | - | - | 95 | 1 | 9 | 20 | 5 | 12 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | 1 | 4 | 2 | 9 | 4 | - | - | 6 | |
Женски | - | 2 | - | 4 | 3 | - | - | - | 2 | |
Оба | - | 3 | 4 | 6 | 12 | 4 | - | - | 8 |
Галерија[uredi | uredi kod]
-
Вила генерала Вукомана Арачића и његове породице у Новом Ланишту, саграђена око 1910. г. Снимак из 2012. године
Види још[uredi | uredi kod]
- ФК Млади радник Ново Ланиште
- Генерал Вукоман Арачић
- Генерал Петар Арачић
- Миливоје Арачић
- Вукоман Вуле Арачић
- Живадин Јанковић - Кум
- Светозар Андрејић
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Arhivirano iz originala na datum 2013-09-27. Pristupljeno 12.07.2012.
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература[uredi | uredi kod]
Спољашње везе[uredi | uredi kod]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- Званична презентација Arhivirano 2021-05-09 na Wayback Machine-u (sh)
- Званична презентација ФК Млади радник Arhivirano 2010-05-23 na Wayback Machine-u (sh)
- Белица Мијатовић, Станоје М. - аутор Српска краљевска академија, Београд, 1941 Arhivirano 2013-12-13 na Wayback Machine-u
- Кнежевина Србија, М. Ђ. Милићевић, Београд, 1876.