Старо Ланиште

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Старо Ланиште

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Поморавски
Град Јагодина
Становништво
Становништво (2011) Decrease 460
Положај
Координате 44°01′33″N 21°15′10″E / 44.025833°N 21.252666°E / 44.025833; 21.252666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 107 m
Старо Ланиште na mapi Srbije
Старо Ланиште
Старо Ланиште
Старо Ланиште (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 035
Регистарска ознака JA


Координате: 44° 01′ 33" СГШ, 21° 15′ 10" ИГД
Старо Ланиште је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 460 становника (према попису из 2002. било је 560 становника).

Историја[uredi | uredi kod]

У Ланишту, на ободу села у потесу „Градац“, пронађени су докази о постојању људских насеља из времена Трибала, на прелазу из гвозденог у бронзано доба. Данашње становништво Ланишта се углавном населило у времену Првог српског устанка, мада је село постојало и много раније, јер се помиње у више турских пописа насељених места из XVI века, као и аустријском попису из 1718. године.. Поред Цркве Великомученице Марине, пронађени су остаци темеља из XIII века, из времена династије Немањића, као и новац из тог периода. Прво становништво Ланишта се населило у самој близини Велике Мораве у потесу "Kриве баре“, али се због честих поплава померало даље од реке, док се један део становништва насељава на левој обали реке Белице испод брда. Тако да су се временом у Ланишту формирале три физички одвојена дела села, на десној обали реке Белице, Доња мала и на левој обали Горња мала и Обрешка мала (названа по досељеницима из села Обреж код Варварина). Након Другог светског рата, општина Светозарево доноси одлуку да се Ланиште подели на два села и то Ново Ланиште (настаје од Горње Мале и Обрешке мале) и Старо Ланиште (настаје од Доње мале). На попису из 1948. године село Ланиште пописано је по први пут одвојено, као Ново Ланиште и Старо Ланиште. Ова одлука СО Светозарево је озваничена у службеном гласнику НР Србије,1955. године.

Демографија[uredi | uredi kod]

Село Ланиште, је одлуком СО Светозарево, на попису 1948. године, подељено на Ново Ланиште и Старо Ланиште, а 50-их година село је и званично административно подељено. Према попису из 1930. године у заједничком селу Ланишту је живело 1.704 становника.

У насељу Старо Ланиште живи 483 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 45,3 година (43,2 код мушкараца и 47,6 код жена). У насељу има 184 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,04.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 780 [1]
1953. 823
1961. 769
1971. 674
1981. 629
1991. 607 593
2002. 581 560
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
558 99,64%
Македонци
  
2 0,35%
непознато
  
0 0,0%
Ланиште (Старо и Ново) у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[3]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 80 82 86 83 81 86 85 87 91 90 92 91
Пореске главе* - 111 90 83 90 92 97 94 92 93 91 86
Арачке главе** 130 178 182 182 187 201 209 227 231 238 245 241
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година



Референце[uredi | uredi kod]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Arhivirano iz originala na datum 2013-09-27. Pristupljeno 12.07.2012. 
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi | uredi kod]

Спољашње везе[uredi | uredi kod]