Кочино Село

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Кочино Село

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Поморавски
Град Јагодина
Становништво
Становништво (2011) Red Arrow Down.svg 930
Положај
Координате 44°01′35″N 21°16′18″E / 44.0265°N 21.271666°E / 44.0265; 21.271666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 108 m
Кочино Село is located in Srbije
Кочино Село
Кочино Село
Кочино Село (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 035
Регистарска ознака JA


Координате: 44° 01′ 35" СГШ, 21° 16′ 18" ИГД

Кочино Село је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 930 становника.

Етимологија[uredi - уреди | uredi izvor]

Насеље је добило име по чувеном јунаку Кочи Анђелковић, који је рођен у њему. Други, неформални, назив села је Пањевац, како се звало до 1930их.

Порекло становништва[uredi - уреди | uredi izvor]

Подаци датирају из 1930. године)[1]

  • Лазићи (45 к., Св. Никола), доселили се средином XVII века из околине Скопља.
  • Купинићи (50 к., Св. Мина Мрата); доселили се кад и Лазићи из околине Скопља
  • Влашковци (25 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), доселили се кад и први досељеници из неког села у Тимочкој Крајини. Влашковци су пореклом Власи.
  • Милосавци (15 к., Митровдан), дошли око 1770. године из тимочког краја. Има их у Ланишту и у Бачини.
  • Грујићи (5 к., Св. Трифун); доселили око 1780. године из околине Гњилана.
  • Стојковићи (10 к., Св. Јован); доселили кад и Грујићи из околине Гњилана.
  • Крунићи (10 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли око 1800. године из Миливе. У Миливу су дошли са Косова.
  • Милетићи (5 к., Св. Никола), дошли око 1810. године из параћинске околине.
  • Јовановићи, Стојковићи, Милошевићи (6 к., Св. Лука и Марковдан); дошли око 1830. године из Опарића.
  • Бојићи, Павловићи (15 к., Св. Никола); не зна се одакле су се доселили.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Кочино Село живи 785 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (42,5 код мушкараца и 41,8 код жена). У насељу има 286 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,33.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1223 [2]
1953. 1279
1961. 1250
1971. 1121
1981. 1081
1991. 1028 1011
2002. 972 952
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
945 99,26%
Хрвати
  
1 0,10%
Украјинци
  
1 0,10%
Југословени
  
1 0,10%
непознато
  
2 0,21%


Познате личности[uredi - уреди | uredi izvor]

Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Насеља.књ (др. Станоје Мијатовић: Белица
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]