Луњевац
| Луњевац | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Подунавски |
| Град | Смедерево |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 563 |
| Положај | |
| Координате | 44°32′14″N 20°54′26″E / 44.537166°N 20.907166°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 154 m |
  Луњевац Луњевац (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | SD |
Координате: 44° 32′ 14" СГШ, 20° 54′ 26" ИГД
Луњевац је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Настао је као заселак Селевца (општина Смедеревска Паланка) исељавањем Селевчана на своја трла (имања која су настала крчењем храстових шума и на којима се обично држала стока (нарочито свиње, јер је жира било у изобиљу). Према попису из 2011. било је 563 становника (према попису из 2002. било је 607 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
Статус посебног насеља добија тек 1946. године, када још увек припада општини Азања. Тек административном реорганизацијом из 1964. године, када су укинути срезови, Луњевац припада општини Смедерево, где се и сада налази. Луњевац, као и већина села у Шумадији, полако изумире, што се види и из податка да школске 2006/2007. године у сва четири разреда има 15 ђака, са тенденцијом даљег опадања. Становништво се претежно бави пољопривредом (воћарство) иако је терен погодан за ратарство и сточарство, што је и било главно занимање пре 20–25 година.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Луњевац живи 482 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 45,1 година (44,3 код мушкараца и 45,9 код жена). У насељу постоји 161 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,50.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 594 | 97,85% | ||
| Југословени | 6 | 0,98% | ||
| Хрвати | 1 | 0,16% | ||
| Македонци | 1 | 0,16% | ||
| непознато | 1 | 0,16% | ||
| м | ж | |||
| ? | 1 | 3 | ||
| 80+ | 4 | 14 | ||
| 75-79 | 13 | 16 | ||
| 70-74 | 25 | 19 | ||
| 65-69 | 14 | 21 | ||
| 60-64 | 22 | 19 | ||
| 55-59 | 18 | 15 | ||
| 50-54 | 24 | 22 | ||
| 45-49 | 30 | 28 | ||
| 40-44 | 15 | 17 | ||
| 35-39 | 16 | 22 | ||
| 30-34 | 25 | 13 | ||
| 25-29 | 24 | 14 | ||
| 20-24 | 13 | 17 | ||
| 15-19 | 21 | 12 | ||
| 10-14 | 23 | 19 | ||
| 5-9 | 13 | 13 | ||
| 0-4 | 12 | 10 | ||
| просек | 41.5 | 44.9 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 265 | 65 | 171 | 22 | 7 | - |
| Женски | 252 | 32 | 171 | 46 | 3 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 151 | 98 | - | - | 25 | - | 1 | 7 | 2 | 3 |
| Женски | 101 | 75 | - | - | 8 | - | 1 | 8 | - | 1 |
| Оба | 252 | 173 | - | - | 33 | - | 2 | 15 | 2 | 4 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 4 | 5 | 2 | 4 | - | - | - | - | |
| Женски | - | 4 | - | 2 | 1 | - | - | - | 1 | |
| Оба | - | 8 | 5 | 4 | 5 | - | - | - | 1 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
