Led

Ukoliko ste tražili diodu koja emituje svetlost (LED), vidite članak Svetleća dioda.

Za ostale upotrebe, v. Led (razvrstavanje).

Led je voda u čvrstom agregatnom stanju. Pri temperaturi od 0°C voda pod normalnim tlakom prelazi u čvrsto stanje. Pri smrzavanju volumen vode u ledenom stanju povećava se za otprilike 1/9.^[1]^[2]

Specifična toplota leda je duplo manja od vode u tečnom stanju. Zbog toga se led relativno brzo obrazuje na površini vode rashlađene do temperature od 0 °C, a za njegovo topljenje potrebna je mnogo manja količina toplote (79,72 cal g -1) nego za uparavanje tečne vode (539,6 cal g -1). Povećanjem saliniteta snižava se tačka mržnjenja vode; tako se morska voda (prosečnog saliniteta od 35 g L -1) mrzne tek na -1,91 °C.^[3]^[4] Najveće količine leda u biosferi se nalaze u polarnim kapama.

Led nije samo svojstvo krutosti vode. Naime, takva vrsta leda se u nauci naziva „vodeni led“, dok gotovo svaki gasoviti spoj pri određenim temperaturama i pritiskom može preći u stanje leda. Gledano u svemiru, na Marsu postoje određene količine vodenog leda, ali npr. na Plutonu postoji tzv. metanski led, na Uranu amonijakov led itd.

Reference[uredi | uredi kod]

↑ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
↑ Grupa autora (2003). Atlas fosila i minerala. Kreativni centar: Beograd.
↑ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.
↑ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1.

Literatura[uredi | uredi kod]

Grupa autora (2003). Atlas fosila i minerala. Kreativni centar: Beograd.

Spoljašnje veze[uredi | uredi kod]

[Housecroft3rd-1] Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.

[Атлас_фосила-2] Grupa autora (2003). Atlas fosila i minerala. Kreativni centar: Beograd.

[CRC-3] Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.

[Merck13th-4] Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1.

[1]

[2]

[3]

[4]

p r u Minerali
1. Samorodni elementi	samorodni bakar (Cu) • samorodno srebro (Ag) • samorodno zlato (Au) • gvožđe (Fe) • samorodni sumpor (S) • grafit (C) • dijamant (C)
2. Sulfidi	pirit • halkopirit • pentlandit
4. Oksidi i hidroksidi	spinel • getit • hematit • magnetit • korund • led
5. Karbonati, nitrati, borati	aragonit • azurit • dolomit • kalcit • malahit
6. Sulfati, hromati, volframati, molibdati, vanadati	anhidrit • gips • apatit • karnotit • legrandit • vulfenit • volframit
8. Silikati	almandin • cirkon • andaluzit • topaz • beril • kordijerit • epidot • cojsit

Led

Reference[uredi | uredi kod]

Literatura[uredi | uredi kod]

Spoljašnje veze[uredi | uredi kod]

Navigacija

Pretraga