Čarobna frula
| Čarobna frula | |
|---|---|
 | |
| Opće informacije | |
| Muzika | Wolfgang Amadeus Mozart |
| Libreto | Emanuel Schikaneder |
| Jezik | njemački |
| Žanr | Singspiel |
| Činovi | 2 |
| Trajanje | 165 min. |
| Informacije o premijeri | |
| Premijera | 30. septembar 1791. Beč  Austrijsko Carstvo Theater auf der Wieden |
| Lica | |
| |
Čarobna frula (njemački: "Zauberflöte") opera je koju je skladao Wolfgang Amadeus Mozart 1791. godine na samrti, a libreto je napisao Emanuel Schikaneder. Praizvedena je 30. rujna 1791. god. u Beču. Opera se sastoji od govorenih i pjevanih dijaloga, što je svojstveno formi poznatoj kao Singspiel. Čarobna frula je opera u dva čina (14 slika). Svakako najpoznatiji dio opere je Arija Kraljice noći, u kojoj Kraljica noći sprema osvetu velikom svećeniku Sarastro te poziva sve sile prirode i bogove osvete da čuju njezinu kletvu. Posebnost je te arije u tome što su njezini tonovi toliko visoki da ih kvalitetno otpjevati može samo nekoliko koloraturnih sopranistica na svijetu.
Dramska radnja opere zasnovana je na fantastičnoj priči koja se događa negdje u dalekoj začaranoj zemlji iz bajke. Sadržaj je prožet borbom između dobra i zla. Svijet dobrote i pravde predstavlja veliki svećenik Sarastro, a zlim podzemljem upravlja zloglasna Kraljica noći. Čarobna frula je predmet koji ima magične moći te se svi za nju bore, a u prenesenom značenju to je glazba koja nas prati kroz cijeli život.
| uloga | glasovni fah | |
|---|---|---|
| Tamino | tenor | |
| Papageno | bariton | |
| Pamina | sopran | |
| Kraljica noći (Astrifiammante) | sopran | |
| Sarastro | bas | |
| tri dame | 2 soprana i mecosopran | |
| Monostat | tenor | |
| tri dečaka | dečački sopran, alt, mecosopran | |
| propovednik u hramu | bas-bariton | |
| tri sveštenika | tenor i 2 basa | |
| Papagena | sopran | |
| dva oklopnika | tenor, bas | |
| tri roba | 2 tenora i bas | |
| sveštenici, žene, ljudi, robovi, hor | ||
Opera Čarobna frula je poznata po svojim masonskim elementima. Šikaneder i Mocart su bili masoni i pripadali su istoj loži. Na operu je uticala filozofija epohe prosvetiteljstva, i ona se može shvatiti kao apologija prosvećenog apsolutizma. Kraljica noći simbolizuje mračnjaštvo ili, po nekim interpretacijama, Katoličku crkvu. Njen protivnik Sarastro simbolizuje prosvećenog suverena koji vlada po principima razuma, mudrosti i prirode. Priča je alegorija o prosveženju čovečanstva, od haosa, preko religijskog sujeverja, do racionalnog obrazovanja. Konačan cilj likova u operi je Zemlja pretvorena u rajsko kraljevstvo, gde su smrtnici i bogovi jednaki (Dann ist die Erd' ein Himmelreich, und Sterbliche den Göttern gleich). Ovaj stih se ponavlja u finalu oba čina.
Čin prvi- Der Vogelfänger bin ich ja (Ja sam lovac na ptice) – Papageno, scena prva
- O zittre nicht, mein lieber Sohn (O, ne drhti, moj dragi sine) – Kraljica noći, scena prva
- Dies Bildnis ist bezaubernd schön (Ova slika je čudesno lepa) – Tamino, scena prva
- Wie stark ist nicht dein Zauberton (Kako je snažan tvoj čudesni ton) – Tamino, finale
- O Isis und Osiris (O, Izis i Ozirise) – Sarastro, scena prva
- Alles fühlt der Liebe Freuden (Svi osećaju radosti ljubavi) – Monostat, scena treća
- Der Hölle Rache kocht in meinem Herzen (Paklena osveta kuva u mom srcu) – Kraljica noći, scena treća
- In diesen heil'gen Hallen (U ovim svetim sobama) – Sarastro, scena treća
- Ach, ich fühl's, es ist verschwunden (Ah, osećam, nestade) – Pamina, scena četvrta
- Ein Mädchen oder Weibchen (Devojka ili ženica) – Papageno, scena peta
- Pa–, pa–, pa– – Papageno i Papagena, scena deseta
- Čarobna frula (švedski: Trollflöjten), švedski film Ingmara Bergmana iz 1975.
- Die Zauberflöte Faksimil Mocartovog potpisa
- Vidi ovde Der Vogelfänger bin ich ja peva Detlev Rot
- Vidi ovde Der Hölle Rache peva Dijana Damrau
- Vidi ovde Pa-pa-pa-pa pevaju Čečilija Bartoli i Brin Terfel
- Opera Čarobna frula Arhivirano 2012-03-15 na Wayback Machine-u
| Normativna kontrola |
|---|
