À bout de souffle

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Disambig.svg Za ostale upotrebe, v. Do posljednjeg daha.
À bout de souffle

originalni kino- poster
Režija Jean-Luc Godard
Producent Georges de Beauregard
Scenario Jean-Luc Godard
Predložak originalni sinopsis čiji su autori François Truffaut
Claude Chabrol (van špice)
Uloge Jean-Paul Belmondo
Jean Seberg
Muzika Martial Solal
Fotografija Raoul Coutard
Montaža Cécile Decugis
Lila Herman
Distribucija UGC (Francuska)
StudioCanal (Francuska, 2010)
Datum(i) premijere
17. mart 1960 (1960-03-17) (Francuska)
Trajanje 87 min.
90 min. (necenzurirana verzija)
Zemlja  Francuska
Jezik francuski
engleski
Budžet 400.000 FRF
Bruto prihod 67,464 $ (SAD)
2,082.760 ulaznica (Francuska)[1]

Do poslednjeg daha (fr. À bout de souffle) je francuski igrani film iz 1960. godine u režiji Žan-Lika Godara. To je bio njegov prvi dugometražni rad i jedan od najranijih, najuticajnijh filmova Francuskog Novog talasa. U to vreme, film je privukao veliku pažnju zbog svog smelog vizuelnog stila i inovativne upotrebe džamp-kat-a (jump-cut).
Film Do poslednjeg daha, zajedno sa Trifoovim 400 udaraca i Reneovim Hirošimo, ljubavi moja, proslavio je autore Francuskog novog talasa u međunarodnim okvirima.

Godine 1983. snimljen je američki rimejk Do poslednjeg daha sa Ričardom Girom i Valeri Kapriski u glavnim ulogama.

Potpuno obnovljena verzija filma je objavljena u SAD za 50-godišnjicu filma u maju 2010. Kada je prvobitno izašao u Francuskoj, film je imao 2,082,760 bioskopskih posetilaca. [2]

Radnja[uredi - уреди | uredi izvor]

Mišel je mladi sitni kriminalac koji sebe modelira kao filmsku ličnost Hemfrija Bogarta. Nakon krađe automobila u Marseju, Mišel upuca policajca koji ga je pratio na seoskom putu. Bez prebijene pare i u bekstvu od policije, on se okreće svojoj američkoj devojci Patrisiji, studentu i novinaru, koja prodaje Njujork Herald Tribjun na ulicama Pariza. Ne znajući da ga juri policija, Patrisija ga nesvesno krije u svom stanu, Mišel istovremeno pokušava da je zavede i ubedi da pobegne sa njim u Italiju sa njenim novcem. U jednom trenutku Patrisija kaže da je trudna sa njegovim detetom, a ubrzo, tokom ispitivanja od strane policije, saznaje da je Mišel u bekstvu. Na kraju, ona ga i izdaje, ali pre dolaska policije mu priznaje šta je uradila. On je donekle prihvatio da će otići u zatvor, i ne pokušava da pobegne u prvi mah, međutim u trenutku se predomisli i policija ga usteli na ulici; uspeva da otrči niz ulicu ali ubrzo pada i umire.

Završni dijalog[uredi - уреди | uredi izvor]

Mišelova scena smrti je jedna od najlegendarnijih scena na filmu, ali finalne rečenice dijaloga su izvor nekih zabuna za publiku sa engleskog govornog područja. U nekim prevodima, nejasno je da li Mišel osuđuje Patrisiju, ili alternativno osuđuje svet u celini.

Uloge[uredi - уреди | uredi izvor]

Glumac Uloga
Glavne uloge
Žan-Pol Belmondo Mišel Poikar
Džin Siberg Patrisija Fransini
Ostale uloge
Danijel Bulanžer Policijski inspektor Vital
Anri-Žak Hot Antonio Beruti
Rože Anen Karl Zumbak

Nagrade[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Pri Žan Vigo 1960
  • Srebrni medved za najbolju režiju 1960.[3]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. ↑ Box office information for film at Box Office Story
  2. ↑ "Najlepši francuski filmovi u Domu omladine" (sr). Radio-televizija Srbije. 26. 4. 2011.. http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/401/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BC/882080/%D0%9D%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D1%88%D0%B8+%D1%84%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8+%D1%83+%D0%94%D0%BE%D0%BC%D1%83+%D0%BE%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5.html. pristupljeno 18. 5. 2012.. 
  3. ↑ "Berlinale: 1960: Prize Winners". berlinale.de. http://www.berlinale.de/en/archiv/jahresarchive/1960/03_preistr_ger_1960/03_Preistraeger_1960.html. pristupljeno 18. 5. 2012.. 

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Novi talas - Portret jedne mladosti, Antoan de Bek, Biblioteka LEXIS, Službeni glasnik, Beograd (2010) ISBN 978-86-519-0468

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Filmovi koje je režirao Jean-Luc Godard
Dugometražni
À bout de souffle (1960) · Le Petit Soldat (1960) · Une femme est une femme (1961) · Vivre sa vie (1962) · Les Carabiniers (1963) · Le Mépris (1963) · Bande à part (1964) · Une femme mariée (1964) · Alphaville, une étrange aventure de Lemmy Caution (1965) · Pierrot le fou (1965) · Masculin féminin (1966) · Made in USA (1966) · Deux ou trois choses que je sais d'elle (1967) · La Chinoise (1967) · Week-end (1967) · Le Gai Savoir (1968) · Un film comme les autres (1968) · One + One (1968) · British Sounds (1969, suradnja: Jean-Henri Roger) · Pravda (1969, suradnja: Jean-Henri Roger) · Le Vent d'est (1969) · Vladimir et Rosa (1970) · Lotte in Italia (1971) · Tout va bien (1972, suradnja: Jean-Pierre Gorin) · Letter to Jane (1972, suradnja: Jean-Pierre Gorin) · Ici et ailleurs (1974, suradnja: Anne-Marie Miéville) · Numéro deux (1975, suradnja: Anne-Marie Miéville) · Six fois deux / Sur et sous la communication (1976, serija filmova; suradnja: Anne-Marie Miéville) · Comment ça va (1978, suradnja: Anne-Marie Miéville) · Sauve qui peut (la vie) (1980) · Passion (1982) · Prénom Carmen (1983) · Je vous salue, Marie (1985) · Détective (1985) · Grandeur et décadence d'un petit commerce de cinéma (1986) · Soigne ta droite (1987) · King Lear (1987) · Histoire(s) du cinéma (1988-1998) · Nouvelle Vague (1990) · Hélas pour moi (1993) · Deux fois cinquante ans de cinéma français (1995, suradnja: Anne-Marie Miéville) · For Ever Mozart (1996) · The Old Place (1998, suradnja: Anne-Marie Miéville) · Éloge de l'amour (2001) · Notre musique (2004) · Film Socialisme (2010) · Adieu au langage (2014)
Kratkometražni i
segmenti omnibus-filmova
Opération béton (1955) · Une femme coquette (1956) · Une histoire d'eau (1958, suradnja: François Truffaut) · Tous les garçons s'appellent Patrick (1959) · Charlotte et son jules (1961) · Les Sept Péchés capitaux (segment filma La Paresse, 1962) · Rogopag (segment filma Le Nouveau Monde, 1963) · Les Plus Belles Escroqueries du monde (segment filma Le Grand Escroc, 1964) · Paris vu par… (segment filma Montparnasse et Levallois, 1965) · Le Plus Vieux Métier du monde (segment filma Anticipation, ou l'Amour en l'an 2000, 1967) · Loin du Vietnam (segment filma Caméra-œil, 1967) · Cinétract (više kratkih filmova, 1968) · La Contestation (segment filma L'Amore, 1969) · Puissance de la parole (1988) · Liberté et patrie (2002) · Prière pour refusniks (2004) · Les Ponts de Sarajevo (2014)
Filmovi koje je režirao
kratki filmovi
samo scenariji
srodno
Dobavljeno iz "https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=À_bout_de_souffle&oldid=29796651"