Sava Grujić

Izvor: Wikipedia
Sava Grujić

Sava Grujić (25. nov/stud. 1840. Kolari (Smederevo) — 25. nov/stud. 1913 Beograd), srpski vojnik, političar i diplomata. Bio je predsednik Vlade (odn. Ministarskog saveta) u pet navrata, pod tri vladara iz dve dinastije.

Vojna karijera[uredi - уреди]

Vojnu akademiju (tj. srednju vojnu školu) upisao je 1856. u Srbiji. Vojne studije 1861. nastavlja u Pruskoj, gde ostaje do 1863. U Rusiju odlazi 1864, gde će dovršiti vojne studije i ostati do 1870.

U Srbiji 1876. dobija čin pukovnika, učestvuje u Srpsko-turskim ratovima 1876-78 i prvi put ulazi u vode politike, imenovanjem za ministra vojnog (4.11.1876 - 1.10.1878). U tom periodu je knezu Milanu (kasnijem kralju) predložio osnivanje Vojnog muzeja, o čemu je ovaj doneo ukaz 22. avgusta 1878[1]. Biće proizveden u generala 1887.

Politička i diplomatska karijera[uredi - уреди]

G. 1879. postaje prvi poslanik Srbije u Bugarskoj, u Atinu je poslan 1882., u Petrograd 1885. Opet je postavljen za ministra vojske 3.6. - 19.12. 1887., nakon čega postaje predsednik vlade pod kraljem Milanom Obrenovićem. do 14.4.1888.

Ubrzo nakon Milanove abdikacije, Grujić postaje prvi predsednik Ministarskog saveta maloletnom kralju Aleksandru Obrenoviću, od 23.2.1889. do 11.2.1891., a takođe je držao i resor inostranih dela i zastupao ministra vojnog od 16.3.1890. Nakon ovoga je opet u diplomatiji, kao poslanik Srbije u Carigradu 1891-93. Kralj Aleksandar u proleće 1893 raspušta namesnike i samostalno preuzima vladavinu, a Grujić najesen opet nakratko zauzima više funkcija - predsednik vlade, ministar vojni i zastupnik ministra inostranih dela - od 23.11. 1893. do 12.1. 1894.

Državnim poslovima se vraća posle Majskog prevrata 1903, pod kraljem Petrom. Predsednik Državnog saveta postaje juna 1903., a zatim i predsednik Vlade (21.9.1903 - 27.11.1904). Poslednji put je predsednik Ministarskog saveta i ministar vojni od 1. marta do 17. aprila 1906., a zatim predsednik Državnog saveta do 1910.

Dela[uredi - уреди]

Osim državničkog rada, Sava Grujić je i autor brojnih rasprava iz istorije ratova i diplomatije.

Jedna ulica u beogradskom naselju Diplomatska kolonija (južno od Zvezdinog stadiona) zove se Generala Save Grujića.

Takođe pogledati[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]