Nacionalni park Kopaonik

Izvor: Wikipedia


Koordinate: 43° 17' 7" SG Š, 20° 48' 45" IGD

Nacionalni park Kopaonik
MUZP Kategorija II (Nacionalni park)


Turistički centar „Sunčani vrhovi“ na Kopaoniku
Turistički centar „Sunčani vrhovi“ na Kopaoniku
Lokacija:  Srbija
Najbliži grad: Raška
Koordinate: 43°19′00″N20°50′00″E
Površina: 11.810 -{ha}-
Osnovan: 1981. godine
upravljan od: Srbija

Nacionalni park Kopaonik se nalazi u centralnom delu Republike Srbije. Zbog svojih prirodnih vrednosti, 1981. godine Kopaonik je proglašen za nacionalni park. Nacionalni park Kopaonik obuhvata površinu od 11.810 hektara i po broju endemičnih vrsta predstavlja jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta endemične flore Srbije.

Planina Kopaonik[uredi - уреди]

Glavni članak: Kopaonik

Kopaonik je najveći planinski masiv u Srbiji; pruža se od severozapada ka jugoistoku oko 75 kilometara, dosežući u srednjem delu širinu oko 40 -{km}-.

Najviši deo je prostrana površ Ravni Kopaonik, oko koje se dižu Suvo Rudište sa Pančićevim (Milanovim) vrhom (2017 -{m}-) na kome je Pančićev mauzolej, Karaman (1934 -{m}-), Gobelja (1834 -{m}-) i dr. Jugoistočno od Suvog Rudišta greben Kopaonika je sužen i raščlanjen u niz plastastih uzvišenja: Čardak (1590 -{m}-), Šatorica (1750 -{m}-) i Oštro koplje (1789 -{m}-), između kojih su široke presedline.

Na Kopaoniku je najrasprostranjenija raskomadana šumsko-pašnjačka zona središnje Srbije. Na višim delovima je četinarska smrčeva i jelova, a po stranama bukova i hrastova šuma.

Rezervati prirode[uredi - уреди]

Pod posebnom zaštitom Nacionalnog parka je 698 hektara - izdvojenih u: 11 rezervata prirode i 26 prirodnih spomenika, 12 geomorfoloških, 6 geoloških, 8 hidroloških i 15 objekata svrstanih u nepokretna kulturna dobra.

Prirodni rezervati nacionalnog parka su sledeći lokaliteti:

  • Kozje stene
  • Vučak
  • Mrkonja
  • Jankova bara
  • Gobelja
  • Barska reka
  • Samokovska reka
  • Metođe
  • Jelak
  • Suvo rudište
  • Duboka

Biodiverzitet[uredi - уреди]

Flora i fauna[uredi - уреди]

Kopaonik je mesto na kome se mogu naći primerci endemske flore kao što su Kopaonička čuvarkuća (Sempervirum Kopaonicense), Pančićeva potočarka (Cardamine Pancicii) i kopaonička ljubičica (Viola kopanicensis).

Od mnogobrojnih životinjskih vrsta najznačajniji su sivi soko (Falco peregrinus), zlatni orao (Aquila chrysaetos), buljina (Bubo Bubo), divlja mačka (Felis Silvestris) i srndać (Capreolus Capreolus).

Šumske zajednice[uredi - уреди]

Na zonama odgovarajuće nadmorske visine sreću se šumske zajednice:

Reliktne i endemične vrste biljaka[uredi - уреди]

U tim zajednicama se mnogu naći i mnoge reliktne i endemične vrste biljaka:

Šablon:Flora Kopaonik-MAZP Šablon:Flora Kopaonik-30

Klima[uredi - уреди]

Sa skoro 200 sunčanih dana godišnje, Kopaonik zaslužuje svoje drugo ime „Sunčana planina“. Južni položaj, visina i otvorenost terena sprečava zadržavanje oblaka nad planinom. Hladan vazduh pada u okolne ravnice i uvale, tako da zimske temperature nisu preniske. Prosečna godišnja temperatura je 3,7-{°C}-. Sneg počinje krajem novembra i traje do maja, prosečno 159 dana godišnje. Nivo padavina je veći od 1000 -{mm}- godišnje.

Eksterni linkovi[uredi - уреди]

Turistički video britanske kompanije TOMPSON o najvećoj turističkoj atrakciji države Srbije.


Nacionalni parkovi Srbije Zastava Srbije
Đerdap | Kopaonik | Tara | Šar-planina | Fruška gora