Kosmaj

Izvor: Wikipedia

Disambig.svg Za ostale upotrebe, pogledajte Kosmaj (razvrstavanje). Koordinate: 44°27′57″N 20°33′52″E / 44.46583, 20.56444

Panorama Kosmaja
Spomenik borcima Kosmajskog partizanskog odreda na vrhu Kosmaja

Kosmaj (626 -{m}-) je planina u Srbiji, u okolini Sopota. Posle Avale (506 -{m}-) je najniža planina u Šumadiji. Na njemu se ističu tri vrha: Mali, Goli i Rutavi. Glavni greben Kosmaja polumesečastog je oblika i pruža se u pravcu jugozapad-severoistok. Iako je Kosmaj niska planina, ipak svojim uzgledom u vidu ostrva dominira u ovom delu niske Šumadije, iznad valovitog neogenog pobrđa, raščlanjenog blagim rečnim dolinama.

Naziv Kosmaj nastao je od keltske reči -{cos}- (šuma) i predindoevropske reči -{maj}- (planina). Međutim, Rimljani su Kosmaj prilagodili mitologiji jer je dobio značenje -{casa Maiac}- - stanište boginje Maje. U rimskoj epohi, Kosmaj je bio značajno rudarsko središte. Verovatno se ruda gvožđa iskopavala na Kosmaju i pre dolaska Rimljana.

Čitav pejzaž je pod vegetacijom. Naime, strmije strane obrasle su šumom (pretežno bukovom i hrastovom, a mestimično i četinarskom). Blage padine su pod travnatom vegetacijom, a podnožje pod voćnjacima i njivama, dok su zaravni pretežno sa proplancima.

Na Kosmaju ima i razne divljači od značaja za lovni turizam (zečevi, srne, fazani, jarebice, lisice i prepelice, a nekada davno i vukovi).

Kosmajci su učestvovali u svim značajnijim ratovima. Bili su vešti i hrabri ratnici. Učestvovali su u Boju na Kosovu 1389. godine. Priča se da je iz Popovića, Stojan Popović odveo na Kosovo 400 ratnika, a vojvoda Duča 80 konjanika. Takođe, prema legendi, pod Kosmajem rodio se Ivan Kosančić, poznati srpski junak u Boju na Kosovu protiv turaka. U XVIII veku stanovništvo Kosmaja u tursko-austrijskim ratovima bilo je na strani Austrije. U selu Nemenikuće nedaleko od Kosmaja detinjstvo je proveo srpski književnik Milovan Vidaković čija je porodica izbegla iz ovog kraja usled meteža tokom Kočine krajine.

U Prvom srpskom ustanku Kosmaj igra značajnu ulogu. U Drlupi 11. februara 1804. godiine uperena je prva ustanička puška protiv Turaka kada je ranjen zloglasni dahija Aganlija. Karađorđe je sa ustanicima u ovom kraju popalio turske hanove u Sibnici, Drlupi, Rogači i Dučini. U Drugom srpskom ustanku Kosmajci su učestvovali na strani kneza Miloša Obrenovića.

Naravno nije ih zaobišao ni Srpsko-turski rat 1876-1878. godine, zatim balkanski ratovi 1912. i 1913. godine. U Prvom svetskom ratu Kosmajci su imali značajnog udela u bitkama na Ceru i Kolubari 1914. godine. Zatim u delu gde se danas nalazi hotel Kosmaj i bazen, gde su vođene jedne od najstrašnijih borbi, odakle je neprijatelj bio proteran na Savu i Dunav. U Drugom svetskom ratu na području Kosmaja delovao je čuveni Kosmajsko-posavski partizanski odred, a palim borcima iz tog odreda je na vrhu planine podignut spomenik.