Lecitin

Izvor: Wikipedia
fosfatidil-holin, jedan od lecitina

Lecitin je organska materija biljnog i životinjskog porekla i spada u lipide. Sastoji se od hidrofilnih fosfatida i lipofilnih masnih kiselina. Savršen je emulgator koji omogućava spajanje inače nespojivih jedinjenja (npr. voda i masti) u relativno stabilne emulzije. Najviše ga ima u soji, žumancetu i telu čoveka.[1]

Zbog svojih osobenosti, lecitin ima široku primenu u prehrambenoj industriji, farmakologiji i dijetologiji. Za te potrebe se izdvaja iz zrnevlja soje koja sadrži oko 1% lecitina.

Na gotovo svakoj nalepnici nekog prehrambenog proizvoda, leka ili dijetetskog proizvoda u popisu sastojaka nalazi se i lecitin. Neizbežan je sastojak svih namirnica koje se rastvaraju u vodi ili nekoj drugoj tečnosti. Kao lek, lecitin utiče na smanjenje holesterola u krvi, deluje protiv gojaznosti i isušivanja kože. Koristi se čak i u tekstilnoj industriji gde se dodaje vlaknima kako bi tkanina bila što prijatnija za nošenje.

Reference[uredi - уреди]

  1. Hugh Maclean (2008). Lecithin And Allied Substances. Joseph Press. ISBN 978-1443775694. 

Literatura[uredi - уреди]

  • Hugh Maclean (2008). Lecithin And Allied Substances. Joseph Press. ISBN 978-1443775694.