Jan Hus

Izvor: Wikipedia
Jan Hus

Jan Hus
Jan Hus

Puno ime Jan Hus
Datum rođenja: 1369.
Datum smrti: 6. jul 1415.
Mesto smrti: Konstanc (Sveto rimsko carstvo)

Jan Hus (češ. Jan Hus; oko 13696. jul 1415) je bio češki propovednik, filozof, mislilac i ideolog češke reformacije.

Jan Hus je bio rektor Karlovog univerziteta u Pragu. Njegovi sledbenici su zvani husiti. Rimokatolička crkva je njegovo učenje smatrala jeretičkim, pa je Hus 1411. ekskomuniciran. Na koncilu u Konstanci je osuđen, pa je u Konstanci spaljen na lomači 6. jula 1415. godine.

Hus je bio prethodnik protestantskog pokreta. On je nacionalni heroj Češke, a 6. jul je državni praznik Češke.

Papska šizma[uredi - уреди]

Renesansni fiktivni portret Jana Husa

Univerzitet u Pragu je oko 1408. bio rastrzan papskom šizmom, tokom koje su dvojica papa polagali pravo da budu pape. To su bili papa Grgur XII i avinjoski papa Benedikt XIII.

Kralj Vaclav IV je smatrao da papa Grgur XII može sprečiti njegov eventualni izbor za cara Svetog rimskog carstva i zato naređuje svim sveštenicima da budu neutralni prema obojici papa. Isto je važilo i za univerzitet.

Univerzitetski glasovi[uredi - уреди]

Karlov univerzitet u Pragu je bio bitan faktor i na njemu su Česi imali samo jedan glas od ukupno četiri. Kralj Češke, Vaclav IV, je izdao dekret po kome su Česi dobili tri glasa, a ostale tri nacije svaka po jedan glas. Zbog te odluke nemački profesori i studenti napuštaju Prag 1409. i odlaze u Lajpcig. Jan Hus je postao prvi rektor češkog univerziteta, a uživao je podršku dvora. U međuvremenu učenja Džona Viklifa su se raširila Češkom.

Okončanje šizme[uredi - уреди]

Da bi se okončala Zapadna šizma održan je koncil u Pizi 1408. s ciljem da se reši spor dvojice papa. Odabrali su novog papu Aleksandra V. Time nije bila okončana šizma nego je sad postojao i treći papa. Hus, njegovi sledbenici i kralj Vaclav su podržali papu Aleksandra V. Nadbiskup Praga je pod pritiskom kralja pristao da podrži trećeg papu.

Ekskomunikacija Jana Husa[uredi - уреди]

Aleksandar V je izdao 20. decembra 1409. papsku bulu, po kojoj se zabranjuju sve knjige i učenje Džona Viklifa. Hus se bezuspešno žalio papi zahtevajući povlačenje te odluke. Sve Viklifove knjige i vredni rukopisi bili su spaljeni, a papa je ekskomunicirao Jana Husa i njegove sledbenike. U Češkoj su izbili nemiri.

Kralj Češke je u početku stao na Husovu stranu, a armija Husovih sledbenika se povećavala iz dana u dan. Hus je nastavio sa svojim učenjem, a postajao je sve hrabriji u svojim optužbama protiv rimokatoličke crkve.

Osuda oprosta grehova i krstaški rat[uredi - уреди]

Antipapa Jovan XXIII je postao naslednik Aleksandra V. Pozvao je u krstaški rat protiv kralja Ladislava Napuljskog, zaštitnika Grgura XII. Po crkvama se učilo da se opraštaju grehovi onima koji učestvuju u krstaškom ratu. Razvila se i trgovina indulgencijama (oproštajnicama grehova).

Jan Hus je po uzoru na Džona Viklifa govorio protiv indulgencija. Hus je tvrdio da papa ili biskup nemaju pravo da uzmu mač u ime crkve. Govorio je da se trebaju moliti i za svoje neprijatelje i da ljudi dobijaju pravi oprost grehova stvarnim pokajanjem, a ne otkupom grehova novcem. Teolozi su odgovarali Husu, ali bezuspešno. Husovi sledbenici su spalili papsku bulu i rekli su da treba slušati Husa, a ne crkvu, koju su smatrali pokvarenom institucijom ogrezlom u simoniji.

Odgovor[uredi - уреди]

Odrubljene su glave trojici husita, koji su se suprostavljali učenju crkve i indulgencije nazivali prevarom. Kasnije su ta trojica smatrani mučenicima. Teološki fakultet je tražio od Husa da predstavi svoje učenje i doktrinu dekanu na proveru, što Hus odbija. Teološki fakultet proglašava delove Husova učenja jeretičkim. Kralj je zabranio te delove, ali ni Hus ni Univerzitet ne slušaju.

Dalji razvoj[uredi - уреди]

Sveštenstvo Praga se žalilo papi, a ovaj je dao jednom kardinalu da nemilosrdno udari protiv Jana Husa. Hus je stavljen pod crkvenu zabranu. Trebali su ga uhapsiti i dopremiti do nadbiskupa. Kralj Vaclav je prisilio Husa da napusti Prag.

Kralj je pokušao da pomiri zavađene strane, pozvao je 1412. plemiće u kraljevstvu, pa su onda sazvali sinod. Hus je zahtevao da Češka ima istu slobodu u crkvenim poslovima, kao i druge zemlje i da osude može da izdaje samo državna vlast. Doktori sa univerziteta su zahtevali od Husa da prihvati koncepciju crkve, po kojoj je papa na čelu, kardinali su telo crkve i sve crkvene odluke se moraju slušati.

Hus se tome žestoko suprostavio, jer bi po tome samo papa i kardinali bili crkva. Husiti su pokušali da učine korak prema pomirenju.

Husovo učenje se proširilo u Poljsku, Mađarsku, Hrvatsku i Austriju.

Koncil u Konstanci[uredi - уреди]

Jan Hus na koncilu u Konstanci

Sazvan je koncil u Konstanci 1.novembra 1414, da bi se okončala Zapadna šizma. Kralj Nemačke i Ugarske Žigmund Luksemburški, Vaclavov polubrat i naslednik, bio je željan da očisti zemlju od sumnje u jeres, pa je pozvao Husa u Konstancu. Jan Hus je želeo da okonča sporove i rado se odazvao pozivu.

Žigmund Luksemburški je Husu obećao slobodan prolaz, garantujući mu sigurnost tokom puta. Žigmund mu nije mogao garantovati sigurnost na papskom dvoru, ali Hus je mislio da je dovoljno da je pod zaštitom kralja.

Husovo hapšenje[uredi - уреди]

Kad je stigao U Konstancu Hus je u početku živeo na slobodi, ali protivnici su uspeli da ga zatvore, tvrdeći da namerava da pobegne. Najpre je pritvoren u lokalnoj rezidenciji, a 8. decembra 1414. smešten je u zatvor dominikanskog manastira. Žigmund Luksemburški je bio razljućen, jer je garantovao Husu sigurnost. Čak je pretio prelatima.

Papa je odredio komitet od 3 biskupa da započnu preliminarnu istragu. Svedoci optužbe su svedočili, a Husu je odbijeno da ima obranu. Bio je zatvoren 73 dana, loše hranjen, stalno u lancima i mučen bolešću.

Suđenje[uredi - уреди]

Prvi put mu je suđeno 5. juna 1415. i u tu svrhu prebačen je u franjevački manastir, gde je proveo ostatak života. Jan Hus je priznao da poštuje Džona Viklifa i njegovo učenje. S druge strane negirao je da je branio zabranjeni deo Viklifovog učenja. On se samo suprostavljao opštoj osudi Viklifova učenja.

Hus je izjavio da pristaje da se povinuje, ako ga mogu uveriti u greške. Želio je samo pravednije suđenje i više vremena da objasni svoje viđenje. Smatralo se da se on zapravo predao i zatražili su od njega da prizna:

  • da je grešio u svojim tezama
  • da ih ubuduće neće ponavljati
  • da opozove svoje učenje, tj da ga smatra pogrešnim
  • da da izjave suprotne svojim tezama.

Pristao je da povuče teze, koje je skup smatrao pogrešnim. Pristao je da ih ubuduće ne koristi, ali rekao je da ih ne može smatrati pogrešnim, jer bi to bilo protiv njegove savesti. Posle suđenja 8. juna pokušali su da ga nagovore da opozove svoje učenje.

Žigmund Luksemburški je smatrao da bi Husovo oslobađanje bilo opasno za zemlju. Razmatrao je političke posledice.

Osuda i pogubljenje[uredi - уреди]

Jana Husa spaljuju na lomači u Kostancu.

Osudili su ga 6. jula 1415. na svečanom koncilu u katedrali. Glasalo se da li da se osudi na smrt ili da živi. Ogromna većina je glasala za smrtnu kaznu. Posle liturgije Husa su uveli u crkvu, gde je biskup držao govor o dužnosti iskorenjivanja jeresi i čitao je izvode sa suđenja. Hus je protestovao i upućuje žalbu Hristu. Biskup je osudio Husovo učenje, a Hus je opet protestovao i tražio je boga da oprosti svim njegovim neprijateljima.

Obučen je bio u svešteničko odelo i traženo je da se odrekne svog učenja. Jan Hus je odbio. Počelo je ponižavanje skidanjem svih svešteničkih obilježja sa njega i proglašavaju da ga se crkva odriče i da ga predaju svetovnim vlastima. Stavljen je šešir na njegovu glavu sa natpisom „Jeres“. Odatle je odveden do lomače.

Tu je kleknuo i glasno se molio. Neki ljudi su tražili da mu budu ispovednici, ali sveštenik je rekao da jeretici ne zaslužuju ispoved. Svukli su ga i zavezali za stup usred lomače. Ponovo je traženo da opozove svoje učenje. Hus je odbio rečima: „Bog mi je svedok da ja nikad nisam učio ono za što su me lažni svedoci optužili. Sa verom u boga s kojom sam pisao, učio i propovedao umirem danas s radošću."

Goreći na lomači još se molio bogu. Njegov prah je razbacan okolo po Rajni. Papa Jovan Pavle II izvinio se 18. decembra 1999. za spaljivanje Jana Husa.

Povezano[uredi - уреди]

Vanjske veze[uredi - уреди]