Don Carlos (opera)

Izvor: Wikipedia
Disambig.svg Za ostale upotrebe, pogledajte članak Don Carlos.


Don Carlos
Don Carlo
Élisabeth de Valois (1545-1568)   Museo del Prado (Madrid)
Élisabeth de Valois (1545-1568)
Museo del Prado (Madrid)

Muzika Giuseppe Verdi
Libreto Joseph Méry, Camille du Locle
Broj činova 5
Originalna verzija
Jezik francuski
Premijera 11. mart 1867
Mjesto premijere Opéra de Paris, Francuska
Znamenite izvedbe
  • Originalna verzija (1866) : napisana na francuskom; pet činova bez baleta.
  • Verzija u Parizu (11. mart 1867) : pet činova sa baletom.
  • Verzija u Milanu (10. jun 1884) : na italijanskom (bez I čina) sa baletom
  • Verzija u Modeni (29. decembar 1886) : na italijanskom, pet činova
Glavni likovi
Znamenite arije
  • « Dieu, tu semas dans nos âmes » (« Dio, che nell'alma infondere ») - Carlos, Posa (čin II, sc.1)
  • « Au palais des fées » (« Nei giardin del bello ») - Eboli (II, 2)
  • « Elle ne m'aime pas ! » (« Ella giammai m'amò ! ») - Filip II (IV, 1)
  • « Ô don fatal » (« O don fatale ») - Eboli (IV, 1)
  • « Oui, Carlos... Carlos, écoute » (« Per me giunto... O Carlo ascolta ») - Posa (IV, 2)
  • « Toi qui sus le néant » (« Tu che le vanità ») - Élisabeth (V, 1)

Don Karlos (it. Don Carlo / fr, Don Carlos), opera u pet činova (u konačnoj italijanskoj verziji, četiri čina sa prologom) Đuzepea Verdija

Libreto[uredi - уреди]

Žozef Meri (Joseph Méry) i Kamij di Lokl (Camille du Locle) prema istoimenoj drami Fridriha Šilera (Friedrich Schiller). Za italijansku verziju, libreto preradio Kamij di Lokl, uz prevod Ahila de Lozijerea (Achille de Lauzières) i Anđela Zanardinija (Angelo Zanardini).

Praizvedba[uredi - уреди]

  • Francuska verzija (5 činova)
11. mart 1867., Pariz, Opéra
  • Italijanska verzija (4 čina)
10. januar 1884., Milano u Teatro alla Scala.

Likovi i uloge[uredi - уреди]

Filip II
(Filipo II)
kralj Španije bas
Elizabet de Valoa
(Elisabeth de Valois)
njegova žena sopran
Don Karlos
(Don Carlo)
njegov sin, infant Španije tenor
Princeza Eboli
(La principessa Eboli)
španska plemkinja mecosopran
Rodrigo, markiz od Poze
(Rodrigo, marchese di Posa)
španski plemić bariton
Veliki Inkvizitor
(Il Gran Inquisitore)
bas
Grof Lerma
(Conte di Lerma)
tenor
Grofica od Aremberga
(Contessa di Aremberg)
nema uloga
Tebaldo
(Tebaldo)
kraljičin paž sopran
Stari fratar u stvari duh Karla V bas
Glas sa neba sopran

flamanski deputati, gospoda i dame, narod, paževi, straža, monasi, oficiri Inkvizicije, vojnici, osuđeni jeretici (hor)

Mesto i vreme[uredi - уреди]

Španija i Francuska oko 1560.

Koji je pravi „Don Karlos”?[uredi - уреди]

Postoji više verzija ove opere. Već druga predstava, dva dana nakon praizvedbe, se razlikovala od premijerne verzije. Prva italijanska verzija je predstavljena u Napulju 1872., verzija bez prvog čina u Milanu 1884., a italijanska verzija u pet činova, odnosno u četiri čina sa prologom, bez baleta, u Modeni 1886.

Danas se najčešće izvode dve verzije, francuska iz 1867. i italijanska iz 1884., iako se i druge revizije mogu sresti. Snimci svih verzija, kao i njihove kombinacije, se mogu naći u izvoćenju poznatih pevača i dirigenata.

Sadržaj[uredi - уреди]

Raspored činova je dat prema francuskoj verziji opere.

I čin[uredi - уреди]

Francuska. Šuma kod Fontenbloa. Tokom primirja iz 1559. u ratu između Španije i Francuske, izaslanici Filipa II dolaze na francuski dvor. Kao zalog miru, kralj Španije je verio svog sina, Don Karlosa, sa Elizabetom de Valoa, iako se njih dvoje nikada nisu sreli. Elizabeta susreće svog verenika slučajno, kada se izgubi u lovu i njih dvoje se zaljubljuju na prvi pogled. Ali, sve to pada u vodu kada se iz političkih razloga sam Filip venčava sa Elizabetom.

II čin[uredi - уреди]

  • Scena I

Samostan San Juste. Karlos ne može da zaborva ljubav prema Elizabeti. Neutešan, on dolazi u samostan San Juste na grob svog dede, cara Karla V. Na tom mestu fratri više cene nebeski mir od svetske slave, i tu se sreće sa markizom od Poze, koji je došao iz Holandije gde Španska Inkivizicija vlada čeličnom rukom i guši svaki otpor. Rodrigo zna da Karlos, njegov prijatelj iz detinjstva, nad svim ceni mirno rešenje sukoba i nada se da će uspeti da mu skrene misli sa Elizabete na oslobođenje Flandrije.

  • Scena II

Okolina samostana San Juste. Rodrigo donosi Elizabeti pisma francuske kraljice i moli je da iskoristi svoj uticaj na Karlosa da ga zainteresuje za politiku. Ona pristaje, i sreće se sa njim. Ipak, ljubav prema njemu je skreće sa teme. Ona, svesna svog položaja i odgovornosti, uspeva da se pribere i daje Karlosu hrabrost da i on istraje. Iznenada dolazi kralj i nalazi svoju ženu samu, i otpušta dvorsku damu koja je trebala biti sa njom. Elizabeta se odlučno suprotstavlja Filipu. U svađi se prezrivo odnosi prema Španiji i odlazi. Filip u susretu sa Rodrigom pokušava da povrati njegovo poverenje opraštajući mu sve prethodne neposlušnosti dvoru, ali Rodrigo ne želi ništa za sebe već traži od kralja da dâ slobodu narodu Flandrije. Filip je zadivljen ovako velikom hrabrošću i odanosti. On poverava Rodrigu da je ljubomoran na sopstvenog sina i da sumnja na Elizabetu, daje mu punu političku moć i upozorava ga na Inkviziciju.

III čin[uredi - уреди]

  • Scena I

Vrt palate u Madridu. Elizabeta ne želi da ide na priređeni maskenbal i daje svoju haljinu, dragulje i masku princezi Eboli. Ona sama je duboko zaljubljena u Karlosa i šalje mu poruku, namamivši ga u vrt. Karlos je uveren da govori sa kraljicom, ali nakon ljubavnih reči, maska je razotkrivena. Karlos je otkrio svoju tajnu strast, Eboli je ponižena i njena ljubav se pretvara u mržnju. Slučajno je Rodrigo bio svedok ovome i želi da ubije princezu, čije znanje je sada vrlo opasno. Ali, prvo traži od Karlosa da mu preda sve inkriminišuće dokumente.

  • Scena II

Ispred Valadoidske katedrale. Inkvizicija sprema javno pogubljenje jeretika. Masa se skupila, a jeretici su dovedeni pred kralja. Filip obnavlja svoj zavet da će iskreniti jeres. Ulaze deputati iz Flandrije koje predvodi Karlos i mole za milost za namučenu zemlju i narod. Karlos sam traži da bude poslat u Flandriju, ali kralj odbija i otpušta ga. Karlos u besu poteže mač na oca, a on ga daje uhapsiti. Kada se niko ne usudi da od Infanta uzme mač, Rodrigo to čini, nadajući se da će smanjiti štetu koju je napravio jedan tako besmislen i strastven postupak. Počinje spaljivanje jeretika. Dok neki zadovoljno gledaju, drugi sklanjaju pogled i pate zbog toga. Glas sa neba objavljuje da će nevine žrtve mučenja naći nebeski mir.

IV čin[uredi - уреди]

  • Scena I

Kraljeve odaje u Madridu. Filip je proveo još jednu besanu noć mučen ljubomorom, samoćom i osećajem nemoći. Shvata da ga Elizabeta nikada nije volela. Po pozivu dolazi Veliki Inkvizitor, slepi starac, kojeg Filip pita da li je, u bilo kom slučaju, u redu da otac da ubiti sina. Inkvizitor ističe primer žrtve Isusove, tako izvrćući hrišćansku ideju o iskupljenju u suštu suprotnost, zločinački čin zarad očuvanje zemaljske vlasti. On nudi FIlipu oprost za ubistvo Karlosa, a za uzvrat traži da mu kralj preda markiza od Poze, čije je delovanje Inkvizitor odavno pratio. Uzalud Filip pokušava da sagleda sve sa humanijeg aspekta, tvrdeći da mu je Poza potreban kao saradnik; kao vladar, pristaje jer mu je Crkva potrebna da održi vlast.

Elizabeta otkriva da joj je ukraden kovčeg sa nakitom, koji je Eboli poslala Filipu. Filip ga otvara i nalazi medaljon koji je Karlos poklonio Elizabeti u Fontenblou kada su se obećali jedno drugom i optužuje je za neverstvo. Videvši kraljicu nevino optuženu, Eboli priznaje svoju krivicu i Elizabeta je proteruje sa dvora. Eboli zna za smrtnu presudu koju je Filip izdao za Karlosa i odlučuje da ga spase.

  • Scena II

Tamnica. Rodrigo se oprašta od Karlosa. Napisao je pismo kojim sebe optužuje za podsticanje pobune i za uzimanje tajnih prepiski od Karlosa za zločinačkim namerama. Osveta razočaranog kralja je brza i okrutna: metak ranjava Rodriga. Umirući, govori Karlosu o kraljičinim namerama da ga vidi još jedan put pre nego što on ode za Flandriju. Kralj dolazi u tamnicu da oslobodi sina, verujući da je Rodrigo izdao i njega. Karlos mu sasipa istinu u lice. Grupa koju je dovela Eboli dolazi da spase Karlosa uspeva da ga izvuče iz tamnice. Samo pojava Inkvizitora sprečava širenje pobune.

V čin[uredi - уреди]

Samostan San Juste. Rodrigo je Karlosu preneo da će se naći sa Elizabetom kod grobnice Karla V. Elizabeta ga preklinje da bude pažljiv u traženju slobode za Flandriju. Sada je, napokon, Karlos dovoljno zreo da se prihvati političke misije, ali je dugo bio neodlučan i njegovo priznanje nad telom mrtvog prijatelja je bilo previše otkrivajuće. Ikvizicija traži njegovu odgovornost. Tada se pojavljuje stari monah koji spašava Karlosa. I Iknvizitor i Filip se povlače u strahu, jer monah govori glasom Karla V, Filipovog oca, koji se odrekao zemaljske vlasti zarad nebeskog mira.

Poznate muzičke numere[uredi - уреди]

  • Io la vidi e al suo sorriso (Ja je videh i njen mi osmeh...) – Karlosova arija (I čin)
  • Dio, che nell'alma infondere (Bože, koji duše nam čitaš) – duet Karlosa i Poze (I čin)
  • Nei giardin del bello (U prelepom vrtu) – Ebolina arija (II čin)
  • Non pianger, mia compagna (Ne plači, moje drago dete) – Elizabetina arija (II čin)
  • Ella gammai m'amò (Nikada me nije volela) – arija kralja Filipa (III čin)
  • Son io dinanzi il Re? (Da li sam u prisustvu kralja?) – duet kralja Filipa i Velikog Inkvizitora (III čin)
  • O don fatale, o don crudel (O okrutni, kleti daru) – Ebolina arija (III čin)
  • Per me giunto il dì supremo (Odusdni dan meni već stiže) – Pozina arija (IV čin)
  • O Carlo, ascolta (O Karlo, čuj me ti) – Pozina smrt (IV čin)
  • Tu che le vanità conoscesti del mondo (Ti, koji sveta taštinu pozna) – Elizabetina arija (V čin)

Spoljašnje veze[uredi - уреди]

Libreto