Asur

Izvor: Wikipedia
Disambig.svg Za ostala značenja v. Asur (razvrstavanje).


Koordinate: 35° 27' 23" SG Š, 43° 15' 37" IGD

Drevna Mezopotamija
EufratTigris
Asirologija
Gradovi / kraljevstva
Sumer: UrukUrEridu
KishLagašNippur
Akadsko Carstvo: Akkad
BabilonIsinSusa
Asirija: AssurNiniva
Dur-SharrukinNimrud
BabilonijaKaldeja
ElamAmoriti
HuritiMitanni
KasitiUrartu
Kronologija
Sumerski kraljevi
Asirski kraljevi
Babilonski kraljevi
Jezik
Klinasto pismo
SumerskiAkadski
ElamskiHurijski
Mitologija
Enûma Elish
GilgamešMarduk

Asur ili Ašur je bio jedan od glavnih gradova Asirije, a nalazi se u današnjem Iraku. Ostaci grada nalaze se na zapadnoj obali reke Tigris. Ašur je takođe ime glavnog božanstva zaštitnika grada. Smatrao se najvećim bogom asirske mitologije i zaštitnikom Asirije. Ekvivalentan je bogu Marduku u vavilonskoj mitologiji. Grad Ašur je na Uneskovoj listi svetske baštine i stavljen je 2003. na listu Uneskovih mesta, koja su u opasnosti, delom zbog rata u Iraku, a delom zbog brane, koja bi poplavila područje. Istraživanja Ašura započeli su 1898. nemački arheolozi. Iskopavanja je 1900. započeo Fridrih Delič, a nastavljena su 1903-1913. Nađeno je više od 16.000 pločica sa klinastim pismom. Mnogi predmeti se danas nalaze u Pergamon muzeju u Berlinu.

Ašur u trećem mileniju pre Hrista[uredi - уреди]

Arheolozi su otkrili da je grad postojao sredinom trećeg milenijuma pre Hrista. To je još uvek bio period Sumera, pre nego što se pojavila Asirija. Najstariji delovi grada su otkriveni na temeljima Ištar hrama, kao i kod stare palate. U periodu starog Akadskog carstva gradom su vladali kraljevi Akada. Za vreme sumerske renesanse gradom je vladao sumerski guverner.

Asur u ranom i srednjem asirskom periodu[uredi - уреди]

Do vremena kada je neosumerska treća dinastija iz Ura propala 2004. pre Hrista pred napadom Elamita, lokalni vladari su se otresli stranog jarma. Asur se brzo razvio u trgovački centar, a trgovački putevi su vodili do gradova Anadolije, gde je Asur uspostavio trgovačke kolonije. Te trgovačke kolonije Asura nazivale su se karum i većinom su trgovale vunom i kalajem. U Asuru su podignuti hramovi bogu Asuru i bogu vremena Adadu. Pojavila su se i prva utvrđenja.

Asur je bio prestolnica kralja Šamši Adada I (1813-1781. pre Hrista). U tom periodu uticaj grada se raširio van doline Tigrisa. Sagrađena je velika kraljevska palata, a hram bogu Asuru je proširen u zigurat. Veći deo severne Mesopotamije je postalo deo njegovog kraljevstva. Posle smrti Šamši Adada I Hamurabi od Vavilona je zauzeo Asur i uključio ga u sastav Vavilona. Gradnja u Asuru je ponovo obnovljena za vreme Puzur Asura III , koji je ponovo podigao utvrđenja. Hramovi bogu meseca (Nana) i bogu sunca Šamašu izgrađeni su u 15. veku pre Hrista. Kraljevina Mitani je zatim zauzela Asur.

Asirija je postala nezavisna u 14. veku pre Hrista, a sledećih vekova obnovljeni su stari hramovi i palate u asuru. Tukulti Ninurta I (1244-1208. pre Hrista) je započeo gradnju novog hrama posvećenog božici Ištar. Anu Adad hram je sagrađen za vreme Tiglat-Pilesara I (1115-1075 pre Hrista). U vreme srednjeg asirskog carstva grad je imao 120 hektara unutar zidina.

Asur u vreme novog asirskog carstva i kasnije[uredi - уреди]

Tokom neoasirskog perioda (912-612. pre Hrista) kraljevska rezidencija je premeštena u druge gradove. Asurnasirpal II (884.-859. pre Hrista) premestio je prestonicu iz Asura u Kalhu ( Nimrud ). Ipak Asur je ostao verski centar carstva, zbog hrama glavnom bogu Asuru. Za vreme Senaheriba (705 -682. pre Hrista) izgrađena je akitu, tj. kuća nove godine i tu su održavane svečanosti povodom nove godine. Nekoliko asirskih vladara je sahranjeno u staroj palati.

Kraj Asura došao je 614. pre Hrista kada su Međani opljačkali i uništili grad i osvojili Asiriju. Nekoliko vekova kasnije Partija je obnovila grad, ali sasanidski kralj Šapur I (241-272) je ponovo razorio Asur.

Bibliografija[uredi - уреди]

  • Walter Andrae: Das wiedererstandene Assur. Hinrichs, Leipzig 1938 (2. Aufl. Beck, München 1977). ISBN 3-406-02947-7
  • Walter Andrae: Babylon. Die versunkene Weltstadt und ihr Ausgräber Robert Koldewey. de Gruyter, Berlin 1952.
  • Eva Cancik-Kirschbaum: Die Assyrer. Geschichte, Gesellschaft, Kultur. C.H.Beck Wissen, München 2003. ISBN 3-406-50828-6
  • Olaf Matthes: Zur Vorgeschichte der Ausgrabungen in Assur 1898-1903/05. MDOG Berlin 129, 1997, 9-27. ISSN 0342-118X
  • P. A. Miglus: Das Wohngebiet von Assur, Stratigraphie und Architektur. Berlin 1996. ISBN 3-7861-1731-4
  • Susan L. Marchand: Down from Olympus. Archaeology and Philhellenism in Germany 1750-1970. Princeton University Press, Princeton 1996. ISBN 0-691-04393-0
  • Conrad Preusser: Die Paläste in Assur. Gebr. Mann, Berlin 1996. ISBN 3-7861-2004-8