Senaherib

Izvor: Wikipedia
Senaherib za vreme Vavilonskog rata, reljef sa palate u Ninivi
Pad Senaheriba, rani rad Rubensa

Senaherib, Sanherib ili Senahirim je bio kralj Asirije (705. pne. do 681. pne.). Sin je kralja Sargona II, koga je nasledio na prestolu.

Uspon na vlast[uredi - уреди]

Kao prestolonaslednik, Senaherib je već tokom vlasti njegovog oca zapovedao vojnim pohodima. Senaheribova vlast je više obeležena graditeljskim projektima. Nakon nasilne smrt Sargona II, Senaherib je imao problema da uspostavi vlast. Prestonicu je premestio iz Dur Šarukina u Ninivu.

Rat sa Vavilonom[uredi - уреди]

Tokom vlasti imao je raznih problema sa Vavilonom. Prvi pohod je preduzeo 703. pne. protiv Haldejca Merodah Baladana II koji je zauzeo Vavilon i sakupio podršku Haldejaca, Aramejaca i Elama. Saveznici su bili i u diplomatskoj misiji u Judeji, nastojeći iskoristiti nemire. Senaherib je uspešno pobedio pobunjenike, zauzeo je Vavilon, opljačkao palatu, ali nije naudio stanovništvu, Merodah Baladan II je pobegao. Nakon toga zbrisane su pobunjeničke snage i u drugim vavilonskim gradovima i na tron Vavilona postavio je Vavilonca Bel Ibnija, koji je odrastao na asirijskom dvoru.

Kada su se Asirci povukli, ponovo je Merodah Baladan II započeo sa pripremom nove pobune. Asirijska vojska se vratila 700. pne. i borila se sa pobunjenicima u močvarama. Merodah Baladan II je ponovo pobegao u Elam, gde je i umro. Pokazalo se da je Bel Ibnija izdajnik, pa je Senaherib za vavilonski tron morao potražiti nekoga lojalnog Asiriji, pa je postavio svoga sina.

Senaherib je 694. pne. predvodio pohod protiv Elama. Koristio je feničanske i sirijske lađe. Feničani nisu bili navikli na Persijski zaliv, pa su izazvali zakašnjenje. Asirijska vojska je pobedila Haldejce u bici tokom prvog dana. Za to vreme vojska Elama je izvršila invaziju severne Vavilonije. Zarobili su Senaheribovog sina i odveli ga u Elam, a preuzeli su i tron Vavilona. Asirijska vojska se na putu natrag borila u mnogim bitkama i osvajala gradove. Tako su zauzeli i Nipur.

Zbog gubitka sina Senaherib je krenuo u osvetnički pohod na Elam i tu su pljačkali brojne gradove. Kralj Elama je pobegao u planine, ali dolazak zime je označio prekid pohoda i Senaherib se vratio kući. Ponovo je Elam podržavao jednog pobunjenika Mušezib Marduka. Posle velike bitke bez pobednika 691. pne. Mušezib Marduk je dve godine ostao na vlasti u Vavilonu.

Senaherib je opsedao Vavilon i zauzeo ga je 689. pne. Senaherib je tada uništio Vavilon.

Rat sa Judejom[uredi - уреди]

Pobuna u Judeji izbila je 701. pne., a predvodio ju je Jezekija. Senaherib je osvojio mnoge gradove Judeje. Opsedao je i Jerusalim, ali nije ga zauzeo. Taj čuveni događaj opisan je u Bibliji, od strane Herodota i od strane samog Senaheriba.

Prema Bibliji opsada je propala kada je anđeo Gospodnji izišao i pobio 185.000 asirskih vojnika.

Asirijski izvori taj događaj nisu smatrali katastrofom, nego velikom pobedom, ali nisu rekli konačni ishod. Asirijski izvori tvrde da je opsada bila uspešna i da je kralj Judeje Jezekija bio prisiljen da plaća danak. Što se stvarno desilo predmet je debate mnogih istoričara.

Rat sa Judejom, Senaheribov opis[uredi - уреди]

Senaherib je opisao nekoliko pobeda i osvajanje nekoliko gradova (Veliki i Mali Sidon, Ušu, Ako i drugi). Nakon zauzimanja gradova postavio je vazalnog vođu, kao vladara nad osvojenim područjem. Posle toga još je palo nekoliko gradova.

Egipat i Nubija su došli da pomognu, ali Senaherib ih je pobedio. Zauzeo je i opljačkao nekoliko gradova uključujući Lahiš, koji je bio drugi grad po jačini utvrda u Judeji. Postavio je i tu vazalnog vladara.

Posle toga okrenuo se prema Jezekiji, kralju Judeje. Jezekija je odbijao da mu se pokori. Senaherib je zauzeo 46 Jezekijinih gradova, ali Jerusalim nije pao. Prema njegovom opisu u Tejlorovoj prizmi:

Wikicitati „Pošto Jezekija, kralj Judeje nije hteo da se pokori krenuo sam protiv njega, i snagom oružja i moći ja sam zauzeo 46 njegovih dobro utvrđenih gradova, a malih gradova rasejanih okolo ja sam zauzeo i opljačkao bezbroj. sa tih mesta ja sam odveo 200.156 osoba, mladih i starih, muških i ženskih, zajedno sa konjima i mulama, volovima , kamilamai i ovcama, bezbroj toga. Jezekija se zatvorio u Jerusalimu, njegovoj prestolnici, kao prica u kavezu, gradeći tornjeve oko grada i podižući brda zemlje kraj vrata, kao da spreči svoj beg... Onda se Jezekija prepao snage mog oružja, pa mi je poslao poglavare jerusalima sa 30 talenata zlata i 800 talenata srebra i raznog drugog blaga, bogat i ogroman plen...Sve te stvari su dovežene u Ninivu, sedište moje vlasti.“
()

Rat sa Judejom, biblijski opis[uredi - уреди]

Biblijski opis Senaheribove opsade Jerusalima započinje sa opisom uništenja Severne kraljevine Izraela i Samarije kao glavnog grada. Tako je deset severnih plemena postalo poznato kao Deset izgubljenih plemena. U Drugoj knjizi o carevima 17 opisano je kako su nakon osvajanja Samarije raseljeni po Asiriji, a na ta mesta su dovedeni drugi narodi.

U Drugoj knjizi o carevima 18 i 19 glava opisuje se Senaheribov (Senahirim) napad na Judeju i Jerusalim. Jezekija se pobunio protiv Asiraca, a oni su zauzeli sve gradove u Judeji. Jezekija je uočio grešku pa je Senaherubu poslao veliki danak, u svakom slučaju danak, koji se spominje i u Tejlorovoj prizmi. Asirijska vojska je ipak krenula na Jerusalim. Senaherib je poslao glavnog vojnog komandanta da opseda Jerusalim, a sam je krenuo u bitku protiv egipatske vojske. Vrhovni komandant se sreo sa Jezekijinim predstavnicima i pretio im je ako se ne predaju i pri tome je pogrdno govorio o Judeji i njihovom bogu. Govorio je da nikakvi bogovi nisu spasili ostale gradove Judeje od asirske moći.

Kada je Jezekija za to čuo obukao se u kostrijet i molio se bogu. Prorok Isaija rekao je kralju da će se bog o svemu pobrinuti, da će se Senaherib vratiti u svoju zemlju i da će u svojoj zemlji od mača poginuti. Preko noći spustio se anđeo gospodnji i pobio je 185.000 asirskih vojnika oko Jerusalima. Senaherib se ubrzo vratio u Ninivu. Nekoliko godina kasnije ubila su ga dva njegova sina, dok se klanjao bogu Nisroku. Sinovi su mu pobegli u Ararat, a kraljevinom je zavladao Asarhadon.

Rat sa Judejom, Herodotov opis egipatskog poraza[uredi - уреди]

Građevinski poduhvati[uredi - уреди]

Za vreme Senaheribove vlasti Niniva je postala najveći grad carstva. Njegovi graditeljski pothvati su počeli čim je postao kralj. Oko 703. pne. sagradio je palatu sa parkom i sa navodnjavanjem. Za taj projekt srušio je staru palatu da bi napravio više prostora za novu. Postavio je nove ulice i trgove i izgradio je čuvenu palatu bez premca, čije su dimenzije bile 210 sa 200 metara. Sastojala se od 80 soba. U palati su nađene mnoge tablice. Glavna vrata su imala skulpture bikova-ljudi kao zaštitnike. Pored svojih velikih bašta napravio je i niz manjih bašta za građane Ninive. Izgradio je i prvi akvadukt na svetu u Jervanu 690. pne. i odatle je snabdevao Ninivu.

Uske aleje i trgovi Ninive su srušeni i napravljeni su veći trgovi i kraljevska avenija.

Literatura[uredi - уреди]

  • Edwards – The Cambridge ancient history volume III part 2, 2nd edition, pp. 103-119

Spoljašnje veze[uredi - уреди]

Prethodi:
Sargon II
Kralj Asirije
705–681. pne.
Slijedi:
Esarhaddon
Kralj Babilona
705–703. pne.
Slijedi:
Marduk-zakir-shumi II
Prethodi:
Mušezib-Marduk
Kraljevi Babilona
689–681. pne.
Slijedi:
Esarhaddon