Trojna tačka

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Trojnu tačku neke supstance određuju temperatura i pritisak na kojoj se ona nalazi u termodinamičkoj ravnoteži sva tri agregatna stanja (gas, tečnost, i čvrsto stanje).[1] Na primer, trojna tačka žive je na -38.8344 °C, i pri pritisku od 0.2 mPa.

Osim trojne tačke za čvrstu, tečnu i gasovitu fazu, trojna tačka može da obuhvata više od jedne čvrste faze, za supstance sa višestrukim polimorfima. Helijum-4 je specijalni slučaj koji ima trojnu tačku sa dve različite tečne faze (lambda tačka).[1]

Trojna tačka vode je pri pritisku od 611,657 ± 0,010 Pa i na 0,01 °C. Jedinica Međunarodnog sistema jedinica kelvin se definiše preko trojne tačke vode. Trojna tačka vode se realizuje u specijalnim staklenim sudovima spoljašnjeg prečnika od 4 do 7 cm koji imaju aksijalno postavljenu šupljinu otvorenu odozgo za smeštaj termometra.

Termin „trojna tačka“ je skovao 1873. godine James Thomson,[2] brat Lorda Kelvina.[3][4][5][6]

Tabela trostrukih tački[uredi - уреди | uredi izvor]

Ova tabela sadrži trojne tačke prelaza gasa, tečnosti i čvrstog stanja za nekoliko supstanci. Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci su preuzeti od SAD Nacionalnog biroa za standarde (sad NIST, engl. National Institute of Standards and Technology).[7]

Supstanca T [K] (°C) p [kPa]* (atm)
Acetilen 192,4 K (−80.8 °C) 120 kPa (1.2 atm)
Amonijak 195,40 K (−77.75 °C) 6,076 kPa (0.05.997 atm)
Argon 83,81 K (−189.34 °C) 68,9 kPa (0.680 atm)
Arsenik 1.090 K (820 °C) 3.628 kPa (35.81 atm)
Butan[8] 134,6 K (−138.6 °C) 7× 10−4 kPa
Ugljenik (grafit) 4.765 K (4,492 °C) 10.132 kPa (100.00 atm)
Ugljen dioksid 216,55 K (−56.60 °C) 517 kPa (5.10 atm)
Ugljen monoksid 68,10 K (−205.05 °C) 15,37 kPa (0.1.517 atm)
Hloroform[9] 175,43 K (−97.72 °C) 0,870 kPa (0.00.859 atm)
Deuterijum 18,63 K (−254.52 °C) 17,1 kPa (0.169 atm)
Etan 89,89 K (−183.26 °C) 8 × 10−4 kPa
Etanol[10] 150 K (−123 °C) 4.3 × 10−7 kPa
Etilen 104,0 K (−169.2 °C) 0,12 kPa (0.0.012 atm)
Mravlja kiselina[11] 281,40 K (8.25 °C) 2,2 kPa (0.022 atm)
Helijum-4 (lambda tačka) 2,19 K (−270.96 °C) 5,1 kPa (0.050 atm)
Heksafluoroetan[12] 173,08 K (−100.07 °C) 26,60 kPa (0.2.625 atm)
Vodonik 13,84 K (−259.31 °C) 7,04 kPa (0.0.695 atm)
Vodonik hlorid 158,96 K (−114.19 °C) 13,9 kPa (0.137 atm)
Jod[13] 386,65 K (113.50 °C) 12,07 kPa (0.1.191 atm)
Izobutan[14] 113,55 K (−159.60 °C) 1.9481 × 10−5 kPa
Živa 234,2 K (−39.0 °C) 1.65 × 10−7 kPa
Metan 90,68 K (−182.47 °C) 11,7 kPa (0.115 atm)
Neon 24,57 K (−248.58 °C) 43,2 kPa (0.426 atm)
Azot-monoksid 109,50 K (−163.65 °C) 21,92 kPa (0.2.163 atm)
Azot 63,18 K (−209.97 °C) 12,6 kPa (0.124 atm)
Azotasta kiselina 182,34 K (−90.81 °C) 87,85 kPa (0.8.670 atm)
Kiseonik 54,36 K (−218.79 °C) 0,152 kPa (0.00.150 atm)
Paladijum 1.825 K (1,552 °C) 3.5 × 10−3 kPa
Platina 2.045 K (1,772 °C) 2.0 × 10−4 kPa
Sumpor dioksid 197,69 K (−75.46 °C) 1,67 kPa (0.0.165 atm)
Titanijum 1.941 K (1,668 °C) 5.3 × 10−3 kPa
Uranijum heksafluorid 337,17 K (64.02 °C) 151,7 kPa (1.497 atm)
Voda 273,16 K (0.01 °C) 0,6117 kPa (0.006.037 atm)
Ksenon 161,3 K (−111.9 °C) 81,5 kPa (0.804 atm)
Cink 692,65 K (419.50 °C) 0,065 kPa (0.00.064 atm)

* Napomena: radi poređenja, tipični atmosferski pritisak je 101,325 kPa (1 atm).

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 Međunarodna unija za čistu i primenjenu hemiju (1994). "Triple point". Kompendijum Hemijske Terminologije Internet edition.
  2. Thomson, James; Larmor, Joseph (1912). Collected Papers in Physics and Engineering. University Press. str. civ. https://books.google.com/books?id=YGVDAAAAIAAJ. , at Google books
  3. James Thomson (1873) "A quantitative investigation of certain relations between the gaseous, the liquid, and the solid states of water-substance," Proceedings of the Royal Society, 22 : 27-36. From a footnote on page 28: " … the three curves would meet or cross each other in one point, which I have called the triple point."
  4. Buchwald, J.Z. (1977). "William Thomson and the mathematization of Faraday's electrostatics". Historical Studies in the Physical Sciences 8: 101–136. doi:10.2307/27757369. 
  5. Burchfield, J.D. (1990). Lord Kelvin and the Age of the Earth. University of Chicago Press. ISBN 0-226-08043-9. 
  6. Cardoso Dias, D.M. (1996). "William Thomson and the Heritage of Caloric". Annals of Science 53 (5): 511–520. doi:10.1080/00033799600200361. 
  7. Cengel, Yunus A.; Turner, Robert H. (2004). Fundamentals of thermal-fluid sciences. Boston: McGraw-Hill. str. 78. ISBN 0-07-297675-6. 
  8. See Butane
  9. See Chloroform
  10. See Ethanol
  11. See Formic acid
  12. See Hexafluoroethane
  13. Walas, S. M. (1990). Chemical Process Equipment – Selection and Design. Amsterdam: Elsevier. str. 639. ISBN 0-7506-7510-1. 
  14. See Isobutane

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]