Sumpor dioksid

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Sumpor-dioksid
Sulfur-dioxide-2D.svg
Sulfur-dioxide-3D-vdW.png
Drugi nazivi sumpor(IV)-oksid; anhidrid sumporaste kiseline
Identifikacija
CAS registarski broj 7446-09-5 YesY
PubChem[1][2] 1119
ChemSpider[3] 1087 YesY
UNII 0UZA3422Q4 YesY
EINECS broj 231-195-2
UN broj 1079, 2037
KEGG[4] D05961
MeSH Sulfur+dioxide
ChEBI 18422
ChEMBL[5] CHEMBL1235997 NoN
RTECS registarski broj toksičnosti WS4550000
Bajlštajn 3535237
Gmelin Referenca 1443
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula SO2
Molarna masa 64.054 g mol−1
Agregatno stanje bezbojan gas
Gustina 2.551 g/L, gas
Tačka topljenja

−72.4 °C (200.75 K)

Tačka ključanja

−10 °C (263 K)

Rastvorljivost u vodi 9.4 g/100 mL (25 °C)[6]
pKa 1.81
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) Iskrivljen pod uglom od 120°
Dipolni moment 1.63 D
Opasnost
EU-klasifikacija Otrovan
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
3
0
 
R-oznake R23 R34
S-oznake (S1/2) S9 S26 S36/37/39 S45
Tačka paljenja nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja Sumpor-trioksid; Sumporasta kiselina



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Sumpor-dioksid (molekulska formula SO2) je bezbojni gas zagušljivog mirisa koji nastaje spaljivanjem sumpora na vazduhu. Teži je od vazduha. Rastvara se u vodi. Rastvor koji nastaje je kiseo jer gas reaguje sa vodom gradeći sumporastu kiselinu (H2SO3) čime se dokazuje da je sumpor-dioksid kiseli oksid. Sumporasta kiselina je nestabilna i lako se ponovo razlaže na sumpor-dioksid i na vodu.[7]

Rastvor sumpor-dioksida u vlažnoj okolini deluje kao izbeljivač tako što redukuje sastojke u materiji koja se izbeljuje.

Sumpor-dioksid je nusprodukt rada automobilskih motora i fabričkih postrojenja i zagađuje životnu sredinu. Napada sistem za disanje ljudi i životinja. Rastvarajući se u vazduhu uzrokuje kisele kiše koje uništavaju biljke, metalne konstrukcije i građevine.

Dobivanje[uredi - уреди | uredi izvor]

Sumpor dioksid se dobija izgaranjem sumpora s kisikom iz zraka:

S + O2 → SO2

ili prženjem sulfidnih ruda, obično pirita:

4FeS2 + 11O2 → 2Fe2O3 + 8SO2

Osobine[uredi - уреди | uredi izvor]

Pri običnoj temperaturi sumpor dioksid je gas, ali se može lako ukapljiti, zbog postojanja dipola u strukturi molekule.

Rezonantne strukture sumpor dioksida

Sumpor dioksid ima neugodan miris i otrovan je za niže organizme, pa se upotrebljava za sterilizaciju suhog voća. U vinu služi kao antioksidans i antibiotik. Osim što sprječava njegovo kvarenje, služi i za održavanje odgovarajuće kiselosti. Sumpor dioksid ima redukciono djelovanje, jer može lahko preći u više oksidacijsko stanje. Ova osobina omogućava njegovo korištenje kao izbjeljivač. Sa vodom daje sulfitnu kiselinu, koja nije poznata u čistom stanju i postoji samo u vodenom rastvoru:

SO2 + H2O → H2SO3

To je slaba kiselina i daje soli sulfite i hidrogensulfite. I sulfitna kiselina kao i sumpor dioksid ima redukciono djelovanje.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. PMID 20331846. doi:10.1186/1758-2946-2-3.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). "Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG". Yeast 17 (1): 48–55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). "ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery". Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100–7. PMID 21948594. doi:10.1093/nar/gkr777.  edit
  6. Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. http://www.hbcpnetbase.com. 
  7. Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. http://pubs.acs.org/doi/abs/10.1021/ed079p944. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]