Robert Koch

Izvor: Wikipedia
Robert Koh
Robert Koh
Rođenje
Polje medicina
Istaknute nagrade Nobel prize medal.svg Nobelova nagrada za medicinu

Hajnrih Herman Robert Koh (nem. Heinrich Hermann Robert Koch) (11. decembar 184327. maj 1910) je bio lekar i mikrobiolog. Otkrio je bacil antraksa i tuberkuloze. Na teorijskom planu, razvio je Kohove postulate. Dobitnik je Nobelove nagrade za medicinu i fiziologiju 1905.

Uz Luja Pastera, smatra se osnivačem bakteriologije.

Počeci istraživačkog rada[uredi - уреди]

Robert Koh je rođen u Klaustalu (Nemačka) 1843. Studirao je filologiju i medicinu na Univerzitetu u Getingenu. Najznačajniji profesor mu je bio Jakob Henle, čija su naučna dela nagoveštavala postojanje mikroskopskih izazivača bolesti. Lekar je postao 1866.

Prva Kohova istraživanja su se ticala antraksa. Otkrio je metode da izdvoji čiste kulture bacila iz uzorka krvi. Zaključio je da antraks gradi endospore da bi dugo opstao u spoljnoj sredini. Prisustvo ovih endospora u zemljištu, bilo je uzrok, do tad neobjašnjivih, epidemija antraksa. Koh je objavio ove rezultate istraživanja 1876, i kasnije dobio posao u Carskom ministarstvu zdralja.

Revolucionarna otkrića[uredi - уреди]

Koh je počeo da koristi napredne tehnike za analizu bacila, kao što su agar medijum za rast bacila i Petri posude. Ovo ga je dovelo do otkrića bacila tuberkuloze (Mycobacterium tuberculosis), koje je objavio 24. marta 1882.

To je bilo izuzetno značajno otkriće, jer tada, sredinom 19-og veka, tuberkuloza je bila uzrok svake sedme smrti.

Radio je na istraživanju kolere u Egiptu i Indiji. Identifikovao je bakteriju uzročnika ove bolesti. Istine radi, ovu bakteriju je ranije pronašao Filipo Paćini, ali je to otkriće palo u zaborav.

Počev od 1885, bio je profesor na Univerzitetu u Berlinu i radio u univerzitetskoj bolnici Šarite (Charité).

Takođe je putovao po dalekim zemljama istražujući malariju i tropske bolesti.

Jednako bitan je njegov rad na razvoju Kohovih postulata.

Epilog[uredi - уреди]

Spomenik Robertu Kohu ispred bolnice Šarite u Berlinu

Kohova kasnija istraživanja nisu bila tako uspešna. Potencijalni lek za tuberkulozu, Tuberkulin, bio je promašaj.

Međutim, njegovi učenici, koristeći njegove metode, pronašli su organizme izazivače difterije, tifusa, pneumonije, gonoreje, meningitisa, lepre, bubonske kuge, tetanusa, sifilisa i drugih bolesti.

Umro je u Baden-Badenu, u Nemačkoj, 1910.

Svetska Zdravstvena Organizacija proglasila je 24. mart za Svetski dan borbe protiv tuberkuloze.