Infektologija
Infektologija (izvedeno iz "infekcija") proučava sveukupnu oblast infekcija i zaraznih bolesti.[1] To je interdisciplinarna znanost iz područja biologije i medicine koja se bavi istraživanjem, prevencijom i liječenjem virusnih, bakterijskih, mikotičkih i protozojskih infekcija kod ljudi.
Opšta infektologija[uredi | uredi kod]
Osnovna infektološka istraživanja sastoje se u izučavanju biologije infekcija (bakteriologija, virologija, parazitologija i imunologija). Podoblasti infektologije više primenjenog tipa suklinička infektologija i epidemiologija.
Klinička infektologija[uredi | uredi kod]
Ambulantna i klinička njega bolesnika s zaraznim bolestima vrši se u sklopu kliničke infektologije. U slučaju infekcija visoko zaraznim uzročnicima bolesti, pacijenti se liječe u izoliranim stanicama.
Klinički značajne infektivne bolesti (odabir)[uredi | uredi kod]
Djole navedene su neke od zaraznih bolesti koje predstavljaju izazov za zdravstvene sisteme većeg broja zemalja, naročito one manje razvijene.
- Pneumonija
- HIV / AIDS
- Dijarejske bolesti
- Tuberkuloza
- Meningitis
- Hepatitis
- Malarija
- Virusna hemoragijska groznica
- Lajmska bolest
Napomene[uredi | uredi kod]
- ↑ Werner Köhler: Infektiologie. In: Werner E. Gerabek, Bernhard D. Haage, Gundolf Keil, Wolfgang Wegner (Hrsg.): Enzyklopädie Medizingeschichte. De Gruyter, Berlin/New York 2005, ISBN 3-11-015714-4, S. 667.
Literatura[uredi | uredi kod]
- Adolf Bauernfeind, Pramod M. Shah: Leksikon mikrobiologije i infektiologije. Schattauer, Stuttgart 1990, ISBN 3-7945-1247-2.
- Friedrich Hofmann, Friedrich-Wilhelm Tiller: Praktična infekciologija. Patogen, dijagnoza, terapija, prevencija. ecomed, Landsberg 2001, ISBN 3-609-63333-6.
- Alexander Krämer, R. Reintjes (ur.). ): Epidemiologija infekcije. Metode, suvremeni nadzor, matematički modeli, globalno javno zdravlje. Springer, Berlin 2003, ISBN 3-540-42764-3.