Lajmska bolest

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Lajmska bolest
lat.
Lyme borreliosis
Adult deer tick.jpg
Krpelj je najčešći uzročnik Lajmske bolesti
Specijalnost Infektologija, Dermatologija, neurologija, Kardiologija
Klasifikacija i eksterni resursi
ICD-10 A69.2
ICD-9 088.81
DiseasesDB 1531
MedlinePlus 001319
eMedicine med/1346 ped/1331 neuro/521 emerg/588
MeSH D008193
Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).
Rasprostranjenost bolesti

Lajmska bolest ili Lajmska borelioza je multisistemsko oboljenje subakutnog i hroničnog toka, koje izaziva bakterija Borrelia burgdorferi. Ona zahvata prvenstveno kožu, a zatim srce, zglobove i centralni nervni sistem.[1][2][3]

Lajmska bolest je otkrivena 1975. godine u gradu Lajm (Konektikat, SAD) povodom epidemične pojave juvinalnog artritisa, a 1981. Burgdorfer je iz krpelja izolovao spiralno uvijen, pokretan mikroorganizam koji pripada rodu Borrelia, odnosno porodici Spirohetacea. U Srbiji je prvi slučaj zabeležen 1987.

Rezervoari ove bakterije su krpelji, glodari, jeleni i dr. Vektori infekcije su tvrdi krpelji koji prenose bolest na čoveka i domaće životinje, a ona se javlja obično sezonski (od ranog proleća do kasne jeseni) i to uglavnom kod osoba koje često borave u prirodi.

Lajmska bolest se klinički manifestuje pojavom lokalnog otoka i crvenila (lat. erythema migrans) na mestu uboda i to 3-32 dana nakon incidenta. Lokalno crvenilo je toplo i uglavnom nije bolno. Kod 50% pacijenata identične promene se mogu javiti na drugim delovima tela, a kod 15% pacijenata kožne promene mogu da izostanu. Pored promena na koži mogu da se jave temperatura, jeza, malaksalost, glavobolja, regionalno uvećanje limfnih žlezda itd. Ukoliko se bolest ne prepozna i ne leči na vreme, nakon nekoliko nedelja razvija se drugi stadijum sa neurološkim simptomima, pojavom bolova u zglobovima i kardiološkim simptomima, a ukoliko se i u ovoj fazi bolest ne tretira nakon više meseci ili godina ona ulazi u treću fazu sa teškim neurološkim ispadima, promenama na zglobovima i koži.

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i podataka o ujedu krpelja, a potvrđuje se testom indirektne imunofluorescencije ili primenom ELISA tehnika kojim se otkrivaju IgM antitela u serumu, likvoru i sinovijalnoj tečnosti zglobova. Nakon 1-3 meseca javljaju se IgG antitela koja se dugo održavaju. Izolacija uzročnika se ne praktikuje. Kao konfirmacioni test može se koristiti i Western blot.

Terapija ove bolesti zavisi od njenog kliničkog stadijuma. Obično se koriste: penicilin, tetraciklini i hloramfenikol, a kod neuspešne antibiotske terapije u trećoj fazi preporučuju se i kortikosteroidi.Osim Lajmske bolesti krpelj prenosi pegavi tifus,zapaljenje mozga...

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Westervelt, Holly James; McCaffrey, Robert (September 2002). "Neuropsychological Functioning in Chronic Lyme Disease". Neuropsychology Review 12 (3): 153–177. DOI:10.1023/A:1020381913563. 
  2. Borrelia: Molecular Biology, Host Interaction and Pathogenesis. Caister Academic Press. 2010. ISBN 978-1-904455-58-5. 
  3. Ryan KJ; Ray CG, ur. (2004). Sherris Medical Microbiology (4th izd.). McGraw Hill. str. 434–37. ISBN 0-8385-8529-9. 

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Jonathan A. Edlow MD, 2004. Bull's Eye: Unraveling the Medical Mystery of Lyme Disease, Yale University Press. 2nd ed. 308 pp. ISBN 0-300-10370-0
  • Richard Ostfeld, 2012. Lyme Disease: The Ecology of a Complex System, Oxford University Press, New York. 232 pp. ISBN 0-19-992847-9
  • Pamela Weintraub, 2008. Cure Unknown: Inside the Lyme Disease Epidemic, St. Martin's Press, hardcover. 400 pp. ISBN 978-0-312-37812-7

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).