Osmanska dinastija – razlika između verzija
m Orijentolog je premjestio stranicu Otomanska dinastija na Osmanska dinastija |
Nema sažetka izmjene |
||
| Red 1: | Red 1: | ||
[[Datoteka:Flag of the Ottoman Empire.svg|thumb|Zastava osmanskog carstva]] |
[[Datoteka:Flag of the Ottoman Empire.svg|thumb|Zastava osmanskog carstva]] |
||
[[Datoteka:Osmanli-nisani.svg|thumb|Grb osmanskog carstva]] |
[[Datoteka:Osmanli-nisani.svg|thumb|Grb osmanskog carstva]] |
||
[[Datoteka:Flag of the Ottoman Empire.svg|thumb|Zastava osmanskog carstva]] |
|||
{{bez_izvora}} |
|||
[[Datoteka:Osmanli-nisani.svg|thumb|Grb osmanskog carstva]] |
|||
'''Османлије''' су били [[Турци]] из [[Османско царство|Османског царства]]. Они су себе називали Османлије по [[Осман I|Осману I]] ([[1258]]–[[1326]]), који се сматра за оснивача овог царства. Османов претходник, [[Ертугрул]], је био [[вазал]] [[Селџуци|селџучког]] [[султан]]а у [[Ikonijski sultanat|Иконијуму]], док је Осман освајао и владао као независан владар. Своју независност прогласио је [[1299]]. |
|||
[[Datoteka:Ottoman small animation.gif|mini|desno|Osmanska osvajanja tokom srednjeg i novog veka]] |
|||
'''Osmanlije''' su bili [[Turci]] iz [[Osmansko carstvo|Osmanskog carstva]]. Oni su sebe nazivali Osmanlije po [[Osman I|Osmanu I]] ([[1258]]–[[1326]]), koji se smatra za osnivača ovog carstva. Osmanov prethodnik, [[Ertugrul]], je bio [[vazal]] [[Seldžuci|seldžučkog]] [[sultan]]a u [[Ikonijski sultanat|Ikonijumu]], dok je Osman osvajao i vladao kao nezavisan vladar. Svoju nezavisnost proglasio je [[1299]]. |
|||
== Turci Osmanlije == |
|||
[[Датотека:Ottoman small animation.gif|мини|десно|Османска освајања током средњег и новог века]] |
|||
[[Datoteka:Ottoman 1683.png|mini|levo|Osmanlije na vrhu svoje moći 1683.]] |
|||
Sredinom [[14. vek|XIV veka]] [[balkansko poluostrvo|balkanskim]] [[država]]ma zapretila je opasnost od Turaka Osmanlija. Osmanlije vode poreklo od [[Seldžuci|Turaka Seldžuka]], koji su u [[11. vek|XI veku]] osnovali prostranu državu na teritoriji Persije ([[Iran]]a), [[Mesopotamija|Mesopotamije]] ([[Irak]]a) i u [[Vizantijsko carstvo|vizantijskom]] delu [[Mala Azija|Male Azije]]. [[Seldžučko carstvo]] se raspalo na više delova. Sultan Osman okupio je preostale vizantijske oblasti i osnovao snažnu, po njemu nazvanu osmansku državu. Osmanlije su sredinom XIV veka prešle na Balkan. Osvojili su [[Galipolje]], a zatim su se učvrstili u [[marica (reka)|dolini Marice]]. Iz Male Azije preneli su svoju prestonicu u [[Jedrene]] ([[Jedrene|Hadrijanopolj]]). |
|||
== Osobenosti turskog feudalizma == |
|||
== Турци Османлије == |
|||
Turski [[Feudalizam|feudalni]] poredak imao je izrazito vojno obeležje. On se izgrađivao za potrebe stalnog ratovanja. Zato su osvojene zemlje uglavnom deljene ratnicima − ''[[Spahija|spahijama]]''. Za vojnu službu spahija je uslovno dobijao feudalno dobro − ''spahiluk''. Seljaci su ostali vlasnici svojih imanja, ali su, kao [[kmet]]ovi, desetinu prihoda od zemlje morali davati spahiji. Za spahiju su obavljali i druge poslove. Ta radna obaveza nazivala se [[kuluk]]. Postojala su još veća feudalna dobra koja su uživali visoki državni činovnici, ali pretežni deo zemlje podeljen je na manje spahiluke, sa obavezom vojne službe. Turci su posede dodeljivali i [[hrišćani]]ma koji su ih u ratovima pomagali, pa se u početku turske uprave u našim zemljama javio i izvestan broj hrišćana spahija. U turskoj vojsci takođe je postojala još jedna plaćena vojska - [[janjičari]]. Osmanlije su od pokorenog stanovništva povremeno [[Danak u krvi|oduzimali decu i odvodili ih i školovali za vojni poziv]]. Bio je to danak u krvi koji su sultani nametnuli hrišćanima. |
|||
Средином [[14. век|XIV века]] [[балканско полуострво|балканским]] [[држава]]ма запретила је опасност од Турака Османлија. Османлије воде порекло од [[Селџуци|Турака Селџука]], који су у [[11. век|XI веку]] основали пространу државу на територији Персије ([[Иран]]а), [[Месопотамија|Месопотамије]] ([[Ирак]]а) и у [[Византијско царство|византијском]] делу [[Мала Азија|Мале Азије]]. [[Селџучко царство]] се распало на више делова. Султан Осман окупио је преостале византијске области и основао снажну, по њему названу османску државу. Османлије су средином XIV века прешле на Балкан. Освојили су [[Галипоље]], а затим су се учврстили у [[марица (река)|долини Марице]]. Из Мале Азије пренели су своју престоницу у [[Једрене]] ([[Једрене|Хадријанопољ]]). |
|||
== Uređenje Osmanskog carstva == |
|||
Posle kosovskog boja i pada Smedereva Turska je počela da uvodi svoju vlast nad slovenskim narodima. Turska osvajanja podudaraju se sa unutrašnjim sukobima koji su potresali balkanske hrišćanske države. Nasuprot rascepkanim i nesložnim balkanskim zemljama, Turci Osmanlije imali su dobro organizovanu državu. [[Sultan]] je raspolagao jakom i poslušnom vojskom, uvek spremnom na ratne pohode. Dok se u [[Hrišćanstvo|hrišćanskim]] državama feudalno imanje najčešće [[Nasleđivanje|nasleđivalo]], sultan je turskim feudalcima, spahijama delio zemlju prema zaslugama. Zemlju su dobijali najsposobniji ratnici. [[Spahija|Spahije]] su zavisile od sultana. Uvek su bili verni svom gospodaru. Turski feudalci u to vreme nisu mogli da se osamostale i ugroze centralnu vlast, kao što je bio slučaj sa velikašima na Balkanu. Prve na udaru Turaka bile su [[Vizantijsko carstvo|Vizantija]], [[Bugarska]] i [[Srbija]]. Te hrišćanske države često su međusobno ratovale znatno pre dolaska Turaka na Balkan. Osim toga, uoči dolaska Turaka, Vizantiju, Bugarsku i Srbiju zahvatili su unutrašnji neredi. |
|||
Sva zemlja je bila vlasništvo sultana. Stanovništvo se delilo na hrišćane i muslimane. Sultan je deo vlasti podelio spahijama i sveštenstvu. Zemlja je bila podeljena na velike i male teritorije. Velikim teritorijama (Sandžak, Bosna) upravljali su begerbegovi, a malim teritorijama begovi. |
|||
[[Датотека:Ottoman 1683.png|мини|лево|Османлије на врху своје моћи 1683.]] |
|||
Šest desetleća posle [[Pad Carigrada (1204)|krstaškog osvajanja Carigrada (1204)]], [[Obnova Vizantije (1261)|Vizantijsko carstvo je obnovljeno 1261. godine]]. Međutim, ono se sporo oporavljalo. Više krajeva i gradova zadržali su zapadni feudalci i [[Mletačka republika|Mlečani]]. Kada su zapretili Turci, Vizantijsko carstvo nije predstavljalo čvrstu državnu celinu. Razarali su ga dinastički sukobi, odnosno unutrašnji građanski ratovi. [[Vizantijski Carigrad|Carigrad]] su štitili [[Carigradski bedemi|jaki bedemi]], ali su ostali delovi Carstva bili ugroženi. |
|||
== Особености турског феудализма == |
|||
Турски [[Феудализам|феудални]] поредак имао је изразито војно обележје. Он се изграђивао за потребе сталног ратовања. Зато су освојене земље углавном дељене ратницима − ''[[Спахија|спахијама]]''. За војну службу спахија је условно добијао феудално добро − ''спахилук''. Сељаци су остали власници својих имања, али су, као [[кмет]]ови, десетину прихода од земље морали давати спахији. За спахију су обављали и друге послове. Та радна обавеза називала се [[кулук]]. Постојала су још већа феудална добра која су уживали високи државни чиновници, али претежни део земље подељен је на мање спахилуке, са обавезом војне службе. Турци су поседе додељивали и [[хришћани]]ма који су их у ратовима помагали, па се у почетку турске управе у нашим земљама јавио и известан број хришћана спахија. У турској војсци такође је постојала још једна плаћена војска - [[јањичари]]. Османлије су од покореног становништва повремено [[Данак у крви|одузимали децу и одводили их и школовали за војни позив]]. Био је то данак у крви који су султани наметнули хришћанима. |
|||
== Povezano == |
|||
== Уређење Османског царства == |
|||
* [[Osmansko Carstvo]] ili [[Osmansko Carstvo|Otomansko Carstvo]] |
|||
После косовског боја и пада Смедерева Турска је почела да уводи своју власт над словенским народима. Турска освајања подударају се са унутрашњим сукобима који су потресали балканске хришћанске државе. Насупрот расцепканим и несложним балканским земљама, Турци Османлије имали су добро организовану државу. [[Султан]] је располагао јаком и послушном војском, увек спремном на ратне походе. Док се у [[Хришћанство|хришћанским]] државама феудално имање најчешће [[Наслеђивање|наслеђивало]], султан је турским феудалцима, спахијама делио земљу према заслугама. Земљу су добијали најспособнији ратници. [[Спахија|Спахије]] су зависиле од султана. Увек су били верни свом господару. Турски феудалци у то време нису могли да се осамостале и угрозе централну власт, као што је био случај са великашима на Балкану. Прве на удару Турака биле су [[Византијско царство|Византија]], [[Бугарска]] и [[Србија]]. Те хришћанске државе често су међусобно ратовале знатно пре доласка Турака на Балкан. Осим тога, уочи доласка Турака, Византију, Бугарску и Србију захватили су унутрашњи нереди. |
|||
| ⚫ | |||
* [[Turci]] |
|||
Сва земља је била власништво султана. Становништво се делило на хришћане и муслимане. Султан је део власти поделио спахијама и свештенству. Земља је била подељена на велике и мале територије. Великим територијама (Санџак, Босна) управљали су бегербегови, а малим територијама бегови. |
|||
Шест десетлећа после [[Пад Цариграда (1204)|крсташког освајања Цариграда (1204)]], [[Обнова Византије (1261)|Византијско царство је обновљено 1261. године]]. Међутим, оно се споро опорављало. Више крајева и градова задржали су западни феудалци и [[Млетачка република|Млечани]]. Када су запретили Турци, Византијско царство није представљало чврсту државну целину. Разарали су га династички сукоби, односно унутрашњи грађански ратови. [[Византијски Цариград|Цариград]] су штитили [[Цариградски бедеми|јаки бедеми]], али су остали делови Царства били угрожени. |
|||
== Види још == |
|||
* [[Османско царство]] или [[Османско царство|Отоманско царство]] |
|||
| ⚫ | |||
* [[Турци]] |
|||
== Спољашње везе == |
|||
{{Commonscat|Ottoman Turks}} |
{{Commonscat|Ottoman Turks}} |
||
[[Kategorija:Osmansko Carstvo|Dinastija]] |
|||
[[Категорија:Османско царство]] |
|||
[[Kategorija:Vladarske dinastije]] |
|||
[[Категорија:Династије]] |
|||
Verzija na datum 24 februar 2015 u 20:22
.svg)
.svg)
Osmanlije su bili Turci iz Osmanskog carstva. Oni su sebe nazivali Osmanlije po Osmanu I (1258–1326), koji se smatra za osnivača ovog carstva. Osmanov prethodnik, Ertugrul, je bio vazal seldžučkog sultana u Ikonijumu, dok je Osman osvajao i vladao kao nezavisan vladar. Svoju nezavisnost proglasio je 1299.
Turci Osmanlije
Sredinom XIV veka balkanskim državama zapretila je opasnost od Turaka Osmanlija. Osmanlije vode poreklo od Turaka Seldžuka, koji su u XI veku osnovali prostranu državu na teritoriji Persije (Irana), Mesopotamije (Iraka) i u vizantijskom delu Male Azije. Seldžučko carstvo se raspalo na više delova. Sultan Osman okupio je preostale vizantijske oblasti i osnovao snažnu, po njemu nazvanu osmansku državu. Osmanlije su sredinom XIV veka prešle na Balkan. Osvojili su Galipolje, a zatim su se učvrstili u dolini Marice. Iz Male Azije preneli su svoju prestonicu u Jedrene (Hadrijanopolj).
Osobenosti turskog feudalizma
Turski feudalni poredak imao je izrazito vojno obeležje. On se izgrađivao za potrebe stalnog ratovanja. Zato su osvojene zemlje uglavnom deljene ratnicima − spahijama. Za vojnu službu spahija je uslovno dobijao feudalno dobro − spahiluk. Seljaci su ostali vlasnici svojih imanja, ali su, kao kmetovi, desetinu prihoda od zemlje morali davati spahiji. Za spahiju su obavljali i druge poslove. Ta radna obaveza nazivala se kuluk. Postojala su još veća feudalna dobra koja su uživali visoki državni činovnici, ali pretežni deo zemlje podeljen je na manje spahiluke, sa obavezom vojne službe. Turci su posede dodeljivali i hrišćanima koji su ih u ratovima pomagali, pa se u početku turske uprave u našim zemljama javio i izvestan broj hrišćana spahija. U turskoj vojsci takođe je postojala još jedna plaćena vojska - janjičari. Osmanlije su od pokorenog stanovništva povremeno oduzimali decu i odvodili ih i školovali za vojni poziv. Bio je to danak u krvi koji su sultani nametnuli hrišćanima.
Uređenje Osmanskog carstva
Posle kosovskog boja i pada Smedereva Turska je počela da uvodi svoju vlast nad slovenskim narodima. Turska osvajanja podudaraju se sa unutrašnjim sukobima koji su potresali balkanske hrišćanske države. Nasuprot rascepkanim i nesložnim balkanskim zemljama, Turci Osmanlije imali su dobro organizovanu državu. Sultan je raspolagao jakom i poslušnom vojskom, uvek spremnom na ratne pohode. Dok se u hrišćanskim državama feudalno imanje najčešće nasleđivalo, sultan je turskim feudalcima, spahijama delio zemlju prema zaslugama. Zemlju su dobijali najsposobniji ratnici. Spahije su zavisile od sultana. Uvek su bili verni svom gospodaru. Turski feudalci u to vreme nisu mogli da se osamostale i ugroze centralnu vlast, kao što je bio slučaj sa velikašima na Balkanu. Prve na udaru Turaka bile su Vizantija, Bugarska i Srbija. Te hrišćanske države često su međusobno ratovale znatno pre dolaska Turaka na Balkan. Osim toga, uoči dolaska Turaka, Vizantiju, Bugarsku i Srbiju zahvatili su unutrašnji neredi.
Sva zemlja je bila vlasništvo sultana. Stanovništvo se delilo na hrišćane i muslimane. Sultan je deo vlasti podelio spahijama i sveštenstvu. Zemlja je bila podeljena na velike i male teritorije. Velikim teritorijama (Sandžak, Bosna) upravljali su begerbegovi, a malim teritorijama begovi.
Šest desetleća posle krstaškog osvajanja Carigrada (1204), Vizantijsko carstvo je obnovljeno 1261. godine. Međutim, ono se sporo oporavljalo. Više krajeva i gradova zadržali su zapadni feudalci i Mlečani. Kada su zapretili Turci, Vizantijsko carstvo nije predstavljalo čvrstu državnu celinu. Razarali su ga dinastički sukobi, odnosno unutrašnji građanski ratovi. Carigrad su štitili jaki bedemi, ali su ostali delovi Carstva bili ugroženi.
