Tatomir Anđelić – razlika između verzija
m Bot: migracija 4 međuwiki veza sada dostupnih na stranici d:q1271338 na Wikidati |
m Bot: popravljanje preusmjeravanja |
||
| Red 1: | Red 1: | ||
'''Tatomir P. Anđelić''' [[11. novembar]] [[1903]] – [[7. avgust]] [[1993]]) je [[Srbi|srpski]] [[matematičar]] i [[stručnjak]] za [[mehanika|mehaniku]], akademik [[Srpska akademija nauka i umetnosti|Srpske akademije nauka i umetnosti]]. |
'''Tatomir P. Anđelić''' [[11. 11.|11. novembar]] [[1903]] – [[7. 8.|7. avgust]] [[1993]]) je [[Srbi|srpski]] [[matematičar]] i [[stručnjak]] za [[mehanika|mehaniku]], akademik [[Srpska akademija nauka i umetnosti|Srpske akademije nauka i umetnosti]]. |
||
== Biografija == |
== Biografija == |
||
Tatomir Anđelić je rođen 11. novembra 1903. godine u zaseoku Bukovac, između [[Čačak|Čačka]] i [[Kraljevo|Kraljeva]], Bečanj, opština [[Mrčajevci|mrčajevačka]], srez kraljevački, Srbija, kao jedno od šestoro dece Pavla i Dmitre Anđelić. Majka mu je bila nepismena, a otac zemljoradnik sa četiri razreda tadašnje gimnazije, ali i narodni poslanik - demokrata. Tatomir je imao pet sestara. |
Tatomir Anđelić je rođen 11. novembra 1903. godine u zaseoku Bukovac, između [[Čačak|Čačka]] i [[Kraljevo|Kraljeva]], Bečanj, opština [[Mrčajevci|mrčajevačka]], srez kraljevački, Srbija, kao jedno od šestoro dece Pavla i Dmitre Anđelić. Majka mu je bila nepismena, a otac zemljoradnik sa četiri razreda tadašnje gimnazije, ali i narodni poslanik - demokrata. Tatomir je imao pet sestara. |
||
Osnovvnu školu je završio u Mrčajevcima 1914, a nastavio je školovanje tek 1919. (posle završetka [[ |
Osnovvnu školu je završio u Mrčajevcima 1914, a nastavio je školovanje tek 1919. (posle završetka [[prvi svjetski rat|rata]]). Za godinu dana ispolagao je šest razreda gimnazije, a naredna dva razreda je redovno pohađao i viši tečajni ispit je položio juna 1922. u gimnaziji u Čačku. Danas ga se [[Gimnazija u Čačku]] seća kao jednog od svojih najpoznatijih učenika. |
||
Prema sopstvenoj želji studirao je matematiku, fiziku i astronomiju na [[Univerzitet u Hajdelbergu|Univerzitetu u Hajdelbergu]] u periodu 1922-1927. Školsku 1927/28. proveo je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je juna 1928. završio matematičku grupu nauka. Na njegovo formiranje kao naučnika posebnog su uticaja imali [[Mihailo Petrović]] (1868-1943), [[Milutin Milanković]] (1879-1958) i [[Anton Bilimović]] (1879-1970). |
Prema sopstvenoj želji studirao je matematiku, fiziku i astronomiju na [[Univerzitet u Hajdelbergu|Univerzitetu u Hajdelbergu]] u periodu 1922-1927. Školsku 1927/28. proveo je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je juna 1928. završio matematičku grupu nauka. Na njegovo formiranje kao naučnika posebnog su uticaja imali [[Mihailo Petrović Alas|Mihailo Petrović]] (1868-1943), [[Milutin Milanković]] (1879-1958) i [[Anton Bilimović]] (1879-1970). |
||
U periodu od oktobra 1928. do septembra 1945. bio je profesor matematike srednje škole, uglavnom u [[Druga beogradska gimnazija|Drugoj beogradskoj gimnaziji]] (koja se tada zvala Druga muška realna gimnazija). Istovremeno je držao i vežbe iz [[racionalna mehanika|racionalne mehanike]] kod prof. Bilimovića na fakultetu, kao honorarni asistent. Ispit za profesora srednje škole položio je 1932. |
U periodu od oktobra 1928. do septembra 1945. bio je profesor matematike srednje škole, uglavnom u [[Druga beogradska gimnazija|Drugoj beogradskoj gimnaziji]] (koja se tada zvala Druga muška realna gimnazija). Istovremeno je držao i vežbe iz [[racionalna mehanika|racionalne mehanike]] kod prof. Bilimovića na fakultetu, kao honorarni asistent. Ispit za profesora srednje škole položio je 1932. |
||
| Red 12: | Red 12: | ||
Doktorsku disertaciju ''Diferencijalne jednačine kretanja neholonomnog sistema u inkompresibilnoj tečnosti'' odbranio je februara 1946. Posle razdvajanja Filozofskog fakulteta 1947. pripao je novoosnovanom Prirodno-matematičkom fakultetu, gde je 1948. izabran za docenta pri Katedri za mehaniku i astronomiju. Od 1. jula 1951. je vanredni profesor za predmete mehanike, a od 1. maja 1957. je redovni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta. Bio je šef Katedre za mehaniku i astronomiju 1954-1962, a posle njenog razdvajanja šef Katedre za mehaniku 1964-1971. Kada je 1971. Katedra je u okviru reorganizacije PMF postala Institut mehanike PMF u Beogradu, postao je upravnik tog Instituta. Bio je dekan Prirodno-matematičkog fakulteta 1958-1962. Otišao je u penziju 1974. godine. |
Doktorsku disertaciju ''Diferencijalne jednačine kretanja neholonomnog sistema u inkompresibilnoj tečnosti'' odbranio je februara 1946. Posle razdvajanja Filozofskog fakulteta 1947. pripao je novoosnovanom Prirodno-matematičkom fakultetu, gde je 1948. izabran za docenta pri Katedri za mehaniku i astronomiju. Od 1. jula 1951. je vanredni profesor za predmete mehanike, a od 1. maja 1957. je redovni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta. Bio je šef Katedre za mehaniku i astronomiju 1954-1962, a posle njenog razdvajanja šef Katedre za mehaniku 1964-1971. Kada je 1971. Katedra je u okviru reorganizacije PMF postala Institut mehanike PMF u Beogradu, postao je upravnik tog Instituta. Bio je dekan Prirodno-matematičkog fakulteta 1958-1962. Otišao je u penziju 1974. godine. |
||
Izabran je [[17. decembra]] [[1959.]] za dopisnog člana [[Srpska akademija nauka i umetnosti|Srpske akademije nauka i umetnosti]], a [[21. marta]] [[1974.]] za njenog redovnog člana. |
Izabran je [[17. 12.|17. decembra]] [[1959|1959.]] za dopisnog člana [[Srpska akademija nauka i umetnosti|Srpske akademije nauka i umetnosti]], a [[21. 3.|21. marta]] [[1974|1974.]] za njenog redovnog člana. |
||
Bio je i dopisni član Međunarodne astronautičke akademije u [[Pariz]]u od [[1969.]] i [[JAZU]] od [[1975.]] Dobitnik je Sedmojulske nagrade. |
Bio je i dopisni član Međunarodne astronautičke akademije u [[Pariz]]u od [[1969|1969.]] i [[Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti|JAZU]] od [[1975|1975.]] Dobitnik je Sedmojulske nagrade. |
||
Preminuo je 7. avgusta 1993. u [[Beograd]]u u svojoj 90. godini. |
Preminuo je 7. avgusta 1993. u [[Beograd]]u u svojoj 90. godini. |
||
Verzija na datum 16 juni 2013 u 14:13
Tatomir P. Anđelić 11. novembar 1903 – 7. avgust 1993) je srpski matematičar i stručnjak za mehaniku, akademik Srpske akademije nauka i umetnosti.
Biografija
Tatomir Anđelić je rođen 11. novembra 1903. godine u zaseoku Bukovac, između Čačka i Kraljeva, Bečanj, opština mrčajevačka, srez kraljevački, Srbija, kao jedno od šestoro dece Pavla i Dmitre Anđelić. Majka mu je bila nepismena, a otac zemljoradnik sa četiri razreda tadašnje gimnazije, ali i narodni poslanik - demokrata. Tatomir je imao pet sestara.
Osnovvnu školu je završio u Mrčajevcima 1914, a nastavio je školovanje tek 1919. (posle završetka rata). Za godinu dana ispolagao je šest razreda gimnazije, a naredna dva razreda je redovno pohađao i viši tečajni ispit je položio juna 1922. u gimnaziji u Čačku. Danas ga se Gimnazija u Čačku seća kao jednog od svojih najpoznatijih učenika.
Prema sopstvenoj želji studirao je matematiku, fiziku i astronomiju na Univerzitetu u Hajdelbergu u periodu 1922-1927. Školsku 1927/28. proveo je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je juna 1928. završio matematičku grupu nauka. Na njegovo formiranje kao naučnika posebnog su uticaja imali Mihailo Petrović (1868-1943), Milutin Milanković (1879-1958) i Anton Bilimović (1879-1970).
U periodu od oktobra 1928. do septembra 1945. bio je profesor matematike srednje škole, uglavnom u Drugoj beogradskoj gimnaziji (koja se tada zvala Druga muška realna gimnazija). Istovremeno je držao i vežbe iz racionalne mehanike kod prof. Bilimovića na fakultetu, kao honorarni asistent. Ispit za profesora srednje škole položio je 1932.
Doktorsku disertaciju Diferencijalne jednačine kretanja neholonomnog sistema u inkompresibilnoj tečnosti odbranio je februara 1946. Posle razdvajanja Filozofskog fakulteta 1947. pripao je novoosnovanom Prirodno-matematičkom fakultetu, gde je 1948. izabran za docenta pri Katedri za mehaniku i astronomiju. Od 1. jula 1951. je vanredni profesor za predmete mehanike, a od 1. maja 1957. je redovni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta. Bio je šef Katedre za mehaniku i astronomiju 1954-1962, a posle njenog razdvajanja šef Katedre za mehaniku 1964-1971. Kada je 1971. Katedra je u okviru reorganizacije PMF postala Institut mehanike PMF u Beogradu, postao je upravnik tog Instituta. Bio je dekan Prirodno-matematičkog fakulteta 1958-1962. Otišao je u penziju 1974. godine.
Izabran je 17. decembra 1959. za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a 21. marta 1974. za njenog redovnog člana.
Bio je i dopisni član Međunarodne astronautičke akademije u Parizu od 1969. i JAZU od 1975. Dobitnik je Sedmojulske nagrade.
Preminuo je 7. avgusta 1993. u Beogradu u svojoj 90. godini.
Naučni rad
Profesor Anđelić je prvi koji je u bivšoj Jugoslaviji uveo tenzorski račun i prvi stvarao podmladak koji je počeo da se bavi tim snažnim oruđem mehaničkih nauka.
Objavio je više radova iz racionalne mehanike i Rimanove geometrije. Autor je više srednjoškolskih i univerzitetskih udžbenika.