Pjotr Kropotkin

Izvor: Wikipedia
Petar Aleksejevič Kropotkin, fotografija Feliksa Nadara

Petar Aleksejevič Kropotkin (ru: Пётр Алексе́евич Кропо́ткин, Pёtr Alekseevič Kropotkin, (1842. — 1921.) je bio ruski teoretičar anarhizma, geograf, istoričar, pisac i ruski princ koji se odrekao svoje titule.

Sadržaj/Садржај

Život[uredi - уреди]

Petar Kropotkin je rođen 09.12.1842. u Moskvi, u aristokratiskoj porodici. Obrazovanje je stekao u Petrovgradu u prestižnoj vojnoj školi gde su se učvrstila njegova interesovanja za rusku politiku i prirodne nauke. Na opšte iznenađenje izabrao je službu u Sibiru, a iskustva iz Sibira oblikovala su njegove misli. 1862. u Sibiru je obavio važna geografska i antropološka istraživanja koja su donela važne geografske informacije. 1867. Kropotkin se vraća u Petrovgrad, gde je dobio mesto u Ruskom geografskom društvu. U ime društva istraživao je glečere Finske i Švedske između 1871. i 1873. Stekao je reputaciju u naučnim krugovima i u svojoj tridesetoj godini suočio se sa izborom između produžetka karijere ili popuštanja političkim impulsima.

Evo šta on kaže u “Zapisima jednog revolucionara”:

“… Dobio sam telegram od Geografskog Društva: “Skupština vas moli da prihvatite poziciju sekretara Društva.” U isto vreme odlazeći sekretar me je nagovarao da prihvatim predlog. Moje nade su se ostvarile. Ali u međuvremenu druge misli i druge težnje su obuzimale moj um. Ozbiljno sam razmislio o odgovoru i poslao, “Najlepše hvala, ali ne mogu prihvatiti.”

Kasnije u “Zapisima” on objašnjava:

“Ali kakvo sam ja imao pravo na ove najveće užitke, kada su svuda oko mene samo beda i borba za plesnjivo parče hleba; kad sve što potrošim da bi omogućio da živim u tom svetu viših emocija mora biti oduzeto od samih usta onih koji seju žito i nemaju dovoljno hleba za svoju decu?”

Tokom svojih geografskih istraživanja, Kropotkin je takođe izučavao spise vodećih političkih teoretičara i konačno prihvatio socijalističke revolucionarne poglede. Pridružio se Internacionali 1872. ali je ubrzo bio razočaran njenim ograničenjima. Kada je došlo do podele Internacionale na dve suprotstavljene struje, Kropotkin je pristao uz federalističko i libertersko krilo.

Vratio se u Rusiju, nakon što je potpuno dovršio svoje teorije, i počeo je sa širenjem anarhističke propagande. 1874. uhapšen je i zatvoren u Tvrđavu Sv. Petra i Sv. Pavla:

“Strašnu tvrđavu gde je toliko mnogo prave snage Rusije poginulo tokom poslednja dva veka, i čije se samo ime u Petrovgradu izgovara šapatom”.

Posle dramatičnog bekstva 1876. dospeo je do Engleske i onda Švajcarske da bi se ponovo pridružio Jurskoj Federaciji, zatim do Pariza, i onda nazad u Švajcarsku da bi uređivao “Le Revolte”.

Atentat na Cara doveo je do njegovog proterivanja. Izbegao je u Engesku i obnovio svoje izučavanje Francuske revolucije. Obeshrabren političkom atmosferom, on i njegova žena vratili su se u Pariz. Zajedno sa ostalima uhapšeni su i optuženi u spektakularnom javnom procesu u kome su optuženi izveli sjajnu odbranu omogućujući sebi da propovedaju anarhizam u Evropi.

1883. ponovo je uhapšen i osuđen na pet godina zatvora zbog anarhističkih aktivnosti. Pušten je na slobodu posle tri godine i posle toga je živeo i radio u Engleskoj 30 godina.

1889. preselio se u Čikago i živeo u kraju Hal Haus. Međutim njegovi anarhistički pogledi učinili su ga nedeobrodošlim gostom u SAD, pa se vratio u London.

Vrativši se u Rusiju posle revolucije iz 1905, ostatak svog života posvetio je pisanju. Bio je zgrožen anti-socijalističkim kontrarevolucionarnim postupcima Lenjina, o kom je imao sledeće da kaže:

“Lenjin je neuporediv sa bilo kojom revolucionarnom ličnošću u istoriji. Revolucionari su imali ideale. Lenjin ih nema.”
“Vladimir Ilič (Lenjin), vaši konkretni postupci su potpuno nedostojni ideja koje se pretvarate da posedujete”.

Smrt[uredi - уреди]

Kropotkin je umro od upale pluća u Dmitrovu, u blizini Moskve, 8. februara 1921. Lenjinova ponuda za državni pogreb u Kremlju je odbijena. Pogrebu 13. Februara prisustvovalo je više od 100.000 ljudi. To je bio poslednji masovni skup koji nije organizovala država u narednih 70 godina u Rusiji. Dok je povorka prolazila pored zatvora, politički zatvorenici su pevali anarhističku himnu mrtvima. Pod pritiskom Kropotkinovih poštovalaca, anarhističkim zatvorenicima je dozvoljeno da prisustvuju sahrani. U masi su se viorile crne zastave i transparenti: “Gde ima vlasti nema slobode!”, “anarhisti traže da budu pušteni iz zatvora socijalizma!”.


Dela[uredi - уреди]

Vikizvornik
Vikizvornik ima originalan tekst povezan sa ovim člankom:

Glavne knjige:

  • Osvajanje hleba
  • Dnevnik P. A. Kropotkina
  • Etika
  • Velika Francuska revolucija
  • U ruskim i francuskim zatvorima
  • Zapisi jednog revolucionara
  • Uzajamna pomoć
  • Ruska revolucija i anarhizam
  • Savremena nauka i anarhizam
  • Teror u Rusiji

Spoljašnje veze[uredi - уреди]