Papigašice

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Papigašice
Scarlet macaw eating 31l07.JPG
Crveno-modra ara (Ara macao)
Naučna klasifikacija
Carstvo: Animalia
Koljeno: Chordata
Razred: Aves
Red: Psittaciformes
Wagler, 1830.

Papagaji (Psittaciformes) su red ptica kome pripadaju 372 vrste u 86 rodova[1]. Ovaj red se deli u tri porodice: Psittacidae (pravi papagaji), Cacatuidae (kakadui) i Strigopidae (novozelandski papagaji).[2]

Rasprostranjenost[uredi - уреди | uredi izvor]

Papagaji žive u svim tropskim i suptropskim područjima, kao što su: Australija, Okeanija, južna i Jugoistočna Azija, južni delovi Severne Amerike, Južna Amerika i Afrika. Neke vrste obitavaju u umerenom području južne hemisfere. Najveća biološka raznovrsnost prisutna je u Južnoj Americi, Novoj Gvineji i Australiji.

Osobine[uredi - уреди | uredi izvor]

Za ovaj životinjski red karakteristični su jak zakrivljen kljun prilagođen velikom broju aktivnosti, uspravan stav i jake noge sa zigodaktilnim stopalima. Veliki broj vrsta prinosi hranu stopalom do kljuna, što je kod drugih ptica redak izuzetak. Većina papagaja su uglavnom zeleni, dok su neke vrste šarene. Kakadui imaju pokretnu krestu od perja na vrhu glave i po boji variraju od pretežno bele do pretežno crne. Kod većine papagaja nije vidljiva razlika između ženki i mužjaka, ili je ona minimalna.

Što se tiče veličine, ovo je najraznovrsnija klasa ptica. Jedna vrsta pigmejskog papagaja je tipično duga oko 8 santimetara i teži manje od 10 grama. Hijacintna ara duga je oko 1 metar i teži 4 kilograma.

Papagaji se hrane semenom, orasima, voćem, izdancima i drugom biljnom hranom. Neke vrste se hrane insektima i malim životinjama. Loriji su potporodica papagaja koji su specijalizovani za ishranu cvetnim nektarom i mekim voćem. Skoro svi papagaji se gnezde u šupljinama stabala, polažu bela jaja iz kojih se legu ptići kojima je neophodna nega.

Papagaji spadaju u najinteligentnije vrste ptica. Neke vrste imaju sposobnost da imitiraju ljudski glas, što ih čini popularnim kućnim ljubimcima. Trgovina papagajima, gubitak prirodnog staništa, konkurencija drugih vrsta i lov ugrožavaju populacije papagaja u divljini. Smatra se da je ova klasa ptica najeksploatisanija od svih klasa ptica.[3]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. "Zoological Nomenclature Resource: Psittaciformes (Version 9.013)". www.zoonomen.net. 29. 12. 2008.. http://www.zoonomen.net/avtax/psit.html. 
  2. Christidis L, Boles WE (2008). Systematics and Taxonomy of Australian Birds. Canberra: CSIRO Publishing. str. 200. ISBN 9780643065116. 
  3. Snyder, N; McGowan, P; Gilardi, J; & A Grajal (2000), Parrots: Status Survey and Conservation Action Plan, 2000-2004. Chapter 1. vii. IUCN ISBN 2-8317-0504-5. Chapter 1. vii.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Christidis L, Boles WE (2008). Systematics and Taxonomy of Australian Birds. Canberra: CSIRO Publishing. str. 200. ISBN 9780643065116. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Commons-logo.svgU Wikimedijinoj ostavi nalazi se članak na temu: Psittaciformes
Wikispecies-logo.svgWikivrste imaju podatke o: Papigašice