Luk aorte

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Luk aorte i njegovi odnosi
Arch of aorta-luk aorte
Ascending aorta-Ushodni deo aorte
Pulmonary artery-pulmonalna arterija
Superior vein cava-gornja šuplja vena
Right auricula-desni uvasti nastavak srca (desna aurikula)
Right ventricle-desna komora
Left innominate vein-leva brahiocefalična vena
Right innominat vene-desna brahiocefalična vena
Left auricula-levi uvasti nastavak srca (leva aurikula srca)
Thoracic aorta-grudna aorta
Inferior vena cava-donja šuplja vena
Left carotis comunis-leva zajednička karotidna arterija
Right carotis comunis-desna zajednička karotidna arterija
Right vagus-desni živac vagus
Rechtrecurrent nerve-povratni grkljanski živac
Left vagus-levi živac vagus
Left phrenic nerve-levi prečažni živac

Luk aorte (lat. arcus aortae) se nastavlja na njen ushodni deo i produžava nishodni delom aorte.

Osobine i građa[uredi - уреди | uredi izvor]

Početni deo aortnog luka je proširen (lat. sinus maximus aortae) i na tom mestu aorta dostiže u prečniku i do 33 mm. Proširenje se projektuje u nivou druge rebarne hrskavice sa desne strane. Luk je dugačak oko 5-6 cm, konveksan na dole. Vrh luka dostiže nivo donje ivice spoja prvog rebra i grudne kosti. Završava se aortnim suženjem (lat. istmus aortae) u visini leve strane tela 4. grudnog pršljena.

Odnosi[uredi - уреди | uredi izvor]

Preko prednje strane luka aorte prolazi levi živac vagus (lat. Nervus vagus sinister), pored luka sa leve strane takođe prolazi i levi prečažni živac (lat. Nervus phrenicus). Ova strana luka aorte naleže na medijastinalnu stranu plućne maramice i ostavlja svoj otisak na unutrašnjom delu levog plućnog krila.

Zadnja strana aortnog luka dodiruje gornju šuplju venu, a zatim preko tankog sloja vezivnog tkiva naleže na levu stranu dušnika i jednjaka i potiskuje ih udesno. Zadnju stranu luka aorte ukršta levi povratni grkljanski živac (lat. Nervus laringeus recurens sinister), koji zatim obilazi oko donje strane luka aorte. Ovaj živac je grana vagusa koja inerviše mišiće grkljana.. Između zadnje strane luka aorte i prednje strane račve dušnika nalazi se deo srčanog živčanog spleta.

Donja strana luka je konkavna. Ona prelazi preko desne plućne arterije (lat. a. pulmonalis dextra). Između aorte i plućne arterije nalazi se Botalova veza (ligamentum arteriozum), to je ostatak duktusa arterozusa, kanala koji u fetalnom periodu povezuje aortu sa plućnom arterijom.

Donja strana luka aorte u svom silaznom delu prelazi preko leve glavne dušnice (levog glavnog bronha) (lat. bronchus principalis sinsiter) i leve plućne arterije. Ispod luka aorte nalazi se najveći ganglion srčanog živčanog spleta, Vristbergov ganglion.

Gornja strana luka aorte je konveksna. Od nje polaze tri velike arterijske grane: najpre brahiocefalično arterisko stablo (lat. Truncus brachiocephalicus), u sredini je leva zajednička karotidna arterija (lat. a. carotis comunis sinistra)i udesno leva potključna arterija (lat. a. subclavia sinistra).

Suženje aorte (lat. isthmus aortae) je završni deo luka aorte i nastaje odmah posle isključenja leve potključne arterije. Kalibar aorte u ovom suženju je oko 20 mm. Kod bolesti koarktacija aorte je aorta na ovom mestu još suženija oko 3-5 mm, što ometa arterijsku cirkulaciju donjih ekstremiteta.

Grane luka aorte[uredi - уреди | uredi izvor]

Idući s desna ulevo od aorte se odvajaju 3 velike arterije koje snabdevaju krvlju glavu i gornje ekstremitete. To su:

Ovakav raspored javlja se u oko 70% slučajeva. Nekad se može javiti zajedničko stablo za dve ili sve tri velike grane aorte (u oko 23% slučajeva).

Poremećaji[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Duktus arteruozus, kada postoji veza između aorte i plućne arterije (levo-desni šant).
  • Koarktacija aorte je suženje aorte na prelasku u nishodni deo, postoji juvenilana i adultna forma.
  • Disekcija aorte označava cepanje zida aorte, usled koga nastaje dvostruki lumen.
  • Aneurizma aorte je proširenje aorte usled slabosti zida ove arterije.
  • Takajaši arteritis je jedan oblik zapaljenja arterija, koji može zahvatiti i aortu.
  • Sifilis, polno prenosiva bolest, koja u svojoj trećoj fazi dovodi do proširenja (aneurizma) aortnog luka.
  • Ateroskleroza, stvaranje fivrozno-masnih ploča u zidovima krvnih sudova, koje nejčešće sužavaju njihov lumen.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Dr Dragoslav Bogdanović Anatomija grudnog koša Savremena administracija

Eksterni linkovi[uredi - уреди | uredi izvor]

Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).