Lucije Afranije (komediograf)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Lucije Afranije (lat. Lucius Afranius) bio je rimski komički pesnik koji je stvarao otprilike u periodu između 160. i 120. pne.[1][2] Afranije je pisao togate (fabulae togatae), tj. komedije koje su obrađivale rimske običaje i uzimale teme iz italskog života. Kako su scene u Afranijevim komedijama velikim delom opisivale život nižih društvenih slojeva, one se često nazivaju i tabernarijama, tj. "krčmarskim komedijama" (fabulae tabernariae). Prema rečima nekih rimskih pisaca, njegove su komedije često sadržavale pederastične motive,[3] koje Kvintilijan smatra odrazom Afranijevih običaja u stvarnom životu.[4] S druge strane, Afranije je u svojim komedijama obrađivao rimski život s takvom preciznošću, da ga se često poredi s Menandrom, najistaknutijim pesnikom nove atičke komedije,[1] na koga se najviše i ugledao i od koga je često posuđivao.[5][6][7] Ciceron kaže da je na Afranija uticao i govornik Gaj Ticije,[8] i naziva ga "vrlo oštroumnim čovekom, koji se i u komedijama pokazao kao rečit".[9] Rimski pisci se vrlo pohvalno izražavaju o Afranijevim komedijama, koje su bile čitane i u doba carstva,[10][11] a čini se da su bile i izvođene na pozornici: na primer, u doba Neronove vladavine priređena je dosta realistična i skupa izvedba Afranijevog Požara, kad je glumcima bilo dopušteno da zadrže šta su mogli spasiti od nameštaja iz kuće koja je uistinu bila zapaljena.[12][1] Izgleda da su njegove komedije bile poznate još krajem 4. veka.[13]

Od Afranijevih komedija sačuvali su se oskudni fragmenti i ovi naslovi, "koji nas vode u svet sitnih zanatlija i italskog stanovništva":[14]

  • Abducta (Kidnapovana)
  • Aequales (Vršnjaci)
  • Auctio (Rasprodaja)
  • Augur (Augur)
  • Brundisinae (Žene iz Brundizija)
  • Cinerarius (Frizer)
  • Compitalia (Kompitalijska svečanost)
  • Consobrini (Rođaci)
  • Crimen (Zločin)
  • Deditio (Predaja)
  • Depositum (Depozit)
  • Divortium (Razvod)
  • Emancipatus (Oslobođen)
  • Epistula (Pisma)
  • Exceptus (Izuzet)
  • Fratriae (Jetrve)
  • Incendium (Požar)
  • Inimici (Neprijatelji)
  • Libertus (Oslobođenik)
  • Mariti (Supružnici)
  • Matertertae (Tetke)
  • Megalensia (Megalske igre)
  • Omen (Znamenje)
  • Pantelius
  • Pompa (Povorka)
  • Privignus (Posinak)
  • Prodigus (Rasipnik)
  • Proditus (Izdan)
  • Promus (Izdavač robe)
  • Prosa (Proza)
  • Purgamentum (Prljavština)
  • Repudiatus (Odbačen)
  • Sella (Sedište)
  • Simulans (Simulant)
  • Sorores (Sestra)
  • Suspecta (Osumnjičena)
  • Talio (Kazna)
  • Temerarius (Nepromišljen)
  • Thais (Taida)
  • Titulus (Oglas)
  • Virgo (Devica)
  • Vopiscus (Preživeli blizanac)

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 1,2 M. C. Howatson, ed., The Oxford Companion to Classical Literature (2nd ed.), Oxford University Press, Oxford, New York, 1997, s.v. Afranius, Lucius.
  2. William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Afranius (1).
  3. Simon Hornblower & Antony Spawforth, The Oxford Classical Dictionary, 3rd ed., 2003, s.v. "Afranius (1) Lucius".
  4. Kvintilijan, Obrazovanje govornika, X, 1, 100.
  5. Horacije, Pisma, II, 1, 57.
  6. Makrobije, Saturnalije, VI, 1, 4.
  7. Ciceron, O krajnostima dobra i zla, I, 7.
  8. William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Titius (2).
  9. Ciceron, Brut, 45.
  10. Velej Paterkul, I, 17 i II, 9.
  11. Aul Gelije, Atičke noći, XIII, 8.
  12. Svetonije, Neron, 11.
  13. Auzonije, Epigrami, 79.
  14. Milan Budimir, Miron Flašar, Pregled rimske književnosti, Naučna knjiga, Beograd, 1991, str. 227.