Krajnji živac

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Krajnji ili terminalni živac (lat. nervus terminalis) je tzv. „nulti“ kranijalni živac, koga je otkrio nemački naučnik Gustav Frič (nem. Gustav Fritsch) 1878. godine u mozgu ajkula. Kod ljudi je prvi put opisan 1913. godine,[1] mada je njegovo prisustvo u lobanji i dalje kontroverzno. Pojedine studije ukazuju da je terminalni živac normalno prisutan u lobanjskoj duplji odraslih osoba.[2] On se pruža iz nosne duplje i ulazi u mozak neposredno ispred ostalih moždanih živaca, u vidu mikroskopskog spleta nemijelizovanih perifernih nervnih vlakana.

Tokom autopsija živac se često previdi jer je neuobičajeno tanak za moždane živce i potrebna je pažljiva disekcija da bi se uočio. Njegova uloga nije do kraja razjašnjena i često se izostavlja u udžbenicima iz anatomije.[1]

Mada je pozicioniran veoma blizu mirisnim živcima, on ne ulazi u mirisnu glavicu gde se analiziraju mirisne informacije. Ova činjenica ukazuje da je u pitanju vestigijalni živac ili živac uključen u senzaciju feromona. U prilog ovoj hipotezi ide i činjenica da se krajnji živac pruža do unutrašnjeg i spoljašnjeg septalnog jedra i preoptičkih regija mozga, koji su uključeni u regulisanje seksualnog ponašanja sisara. [1]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 1,2 -{R. Douglas Fields, Sex and the Secret Nerve, February/March 2007; Scientific American Mind}-
  2. -{Fuller GN, Burger PC (1990). "Nervus terminalis (cranial nerve zero) in the adult human". Clin. Neuropathol. 9 (6): 279-83.}-
Moždani živci
0 krajnji živac | I mirisni živci | II vidni živac | III živac pokretač oka | IV trohlearni živac | V trograni živac (oftalmični, gornjovilični, donjovilični živac) | VI živac odvodilac | VII živac lica | VIII tremno-pužni živac | IX jezično-ždrelni živac | X živac lutalac | XI pomoćni živac | XII podjezični živac