Gornjovilični živac
Gornjovilični ili maksilarni živac (latinski: nervus maxillaris) je jedna od završnih grana trogranog kranijalnog nerva (pored oftalmičnog i donjoviličnog živca). Spada u grupu senzitivnih nerava, ali mu se preko bočnih grana priključuju i pojedina vegetativna vlakna. Živac učestvuje u inervaciji kože središnjeg dela lica, sluzokože donjeg i zadnjeg dela nosne duplje, gornje usne i tvrdog i mekog nepca, kao i zuba i desni gornje vilice i srednjeg dela tvrde moždanice. Pridodat mu je krilastonepčani (pterigopalatinski) ganglion, preko koga gornjovilični živac kontroliše rad suzne, nepčanih i nosnih žlezda.[1]
Živac polazi od prednje-donje ivice trigeminalnog gangliona i ulazi u spoljašnji zid kavernoznog sinusa. Nakon toga on prolazi kroz okrugli otvor (latinski: foramen rotundum) i iz srednje lobanjske prelazi u krilastonepčanu jamu. Tu se prostire koso unapred i upolje i napušta ovu jamu kroz krilastoviličnu pukotinu i ulazi u infratemporalnu jamu. Konačno maksilarni živac prolazi kroz donju orbitalnu pukotinu i ulazi u očnu duplju kao infraorbitalni živac, koji se smatra njegovom završnom granom.
Tokom prolaska kroz srednju lobanjsku jamu gornjovilični živac daje mali bočni ogranak pod imenom moždanična grana (latinski: ramus meningues), koja oživčava središnji deo tvrde moždanice. U krilastoviličnoj jami od živca se odvajaju njegove bočne grane: jabučni živac i krilastonepčani živci, koji se dalje i sami granaju. U infratemporalnoj jami se odvajaju zadnje-gornje zubne grane, a pošto nerv uđe u očnu duplju on menja naziv i daje zapravo svoju završnu granu - infraorbitalni živac.[2]
Jabučni živac se odvaja u krilastonepčanoj jami. Jednim delom on prati maksilarni nerv i zajedno sa njim prolazi kroz krilastoviličnu pukotinu i ulazi u infratemporalnu jamu, a zatim prolazi kroz donju orbitalnu pukotinu i ulazi u očnu duplju. Dalje se jabučni živac prostire preko donjeg dela spoljašnjeg zida orbite i ulazi u jabučni kanal. Nakon toga on se deli u svoje dve završne grane: zigomatikofacijalnu (latinski: ramus zygomaticofacialis) i zigomatikotemporalnu granu (latinski: ramus zygomaticotemporalis).[2]
Krilastonepčani živci se takođe odvajaju u krilastonepčanoj jami. Najčešće ih ima 2-3 i prostiru se od stabla gornjoviličnog živca unutra i naniže ka odgovarajućem ganglionu. Oni donose ganglionu senzitivna nervna vlakna, ali od njega primaju 1-2 odvodne grančice. Krilastonepčani živci imaju veliki broj grana, među kojima se posebno izdvajaju grane za nosnu duplju i grane za tvrdo i meko nepce.[2][3][4]
Zadnje-gornje zubne grane, kojim ima najčešće dve, se odvajaju u infratemporalnoj jami. Od grane gornjoviličnog nerva one se prostiru koso unapred i naniže i prolaze kroz alveolarne otvore (latinski: foramina alveolaria) na ispupčenju maksile, ulazeći u koštane alveolarne kanale (latinski: canales alveolares). Ovi kanali su smešteni u prednjem i zadnjem zidu viličnog sinusa i tu se ovi živci spajaju sa ostalim zubnim granama gradeći na taj način gornji zubni splet.[2]
Infraorbitalni živac je završna grana gornjoviličnog nerva. Prostire se od donje orbitalne pukotine koso unutra i unapred preko poda očne duplje i ulazi u infraorbitalni žleb, a nakon toga ponire u istoimeni kanal i izlazi na prednjoj strani tela gornje vilice gde se deli u svoje završne grane.[2]
- ↑ Monkhouse, Stanley (2006). Cranial nerves - functional anatomy. Cambridge. ISBN 0-521-61537-2.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Dr Slavoljub V. Jovanović, dr Nadežda A. Jeličić: "Anatomija čoveka – glava i vrat" ("Savremena administracija" Beograd 2000.) ISBN 86-387-0604-9
- ↑ Charles Lee: Perineural Spread of Tumor Along the Fifth and Seventh Cranial Nerves, pristup 28. februar 2008.
- ↑ Jerry L. Gadd; James L., PhD. Oschman; Hiatt, James L.; Leslie P., PhD. Gartner; Gartner, Leslie P. (2001). Textbook of head and neck anatomy. Hagerstwon, MD: Lippincott Williams & Wilkins, 277. ISBN 0-7817-2166-0.
| Moždani živci |
|---|
| 0 krajnji živac | I mirisni živci | II vidni živac | III živac pokretač oka | IV trohlearni živac | V trograni živac (oftalmični, gornjovilični, donjovilični živac) | VI živac odvodilac | VII živac lica | VIII tremno-pužni živac | IX jezično-ždrelni živac | X živac lutalac | XI pomoćni živac | XII podjezični živac |