Živac lica

Izvor: Wikipedia
Živac lica

Živac lica ili facijalni živac (lat: nervus facialis) je kranijalni nerv koji sadrži motorna, senzitivna i parasimpatička vlakna.

Motorna vlakna polaze iz jedra u mostu i oživčavaju poprečno-prugastu muskulaturu: sve potkožne mišiće glave, platizmu, stilohioidni mišić, zadnji trbuh dvotrbušnog mišića i mišić uzengije. Senzitivna vlakna se pružaju samostalno do kolenog gangliona u slepoočnoj kosti, a zatim se ujedinjuju sa vlaknima posrednog živca (lat: nervus intermedius) u jedno nervno stablo. Ona prenose utiske čula ukusa iz pečurkastih papila jezika u centralni nervni sistem. Parasimpatička vlakna polaze iz gornjeg salivatornog jedra i odlaze preko velikog petroznog živca i krilastonepčanog gangliona u suznu žlezdu, žlezde nosne duplje i tvrdog i mekog nepca, i takođe odlaze preko bubne vrpce, jezičnog živca i podviličnog gangliona u podviličnu i podjezičnu pljuvačnu žlezdu.

Put živca[uredi - уреди]

Put facijalnog nerva

Živac lica izlazi iz moždanog stabla kroz tzv. postpontinsku jamu na granici između mosta i produžene moždine. Zajedno sa posrednim i tremno-pužnim živcem, on se prostire naviše, unapred i upolje i ulazi u unutrašnji ušni kanal. Nakon što dođu do dna ovog kanala, oni se razilaze i facijalni i posredni živac ulaze u facijalni kanal u petroznom delu slepoočne kosti. U njemu se prostiru horizontalno upolje i unapred i dolaze do prvog kolena facijalnog kanala gde je smešten koleni ganglion (lat: ganglion geniculi). Odavde su facijalni i posredni živac spojeni u jedno nervno stablo, koje skreće pod pravim uglom unazad i upolje i dolazi do drugog kolena facijalnog kanala (smeštenog na zadnjem zidu bubne duplje ispod ulaza u mastoidnu pećinu). Živac lica potom ponovo skreće pod pravim uglom i spušta se vertikalno do stilomastoidnog otvora na donjoj strani piramide slepoočne kosti i ulazi u parotidnu ložu. U njoj se živac pruža naniže, upolje i unapred i ulazi u parotidnu žlezdu i prolazi između njenog dubokog i površnog dela. Nakon što dođe do spoljašnje jugularne vene, facijalni nerv se deli u svoje završne grane.

Bočne grane[uredi - уреди]

Grane facijalnog nerva

Bočne grane živca lica se dele na: intrapetrozne (veliki petrozni živac, spojnična grana sa bubnim spletom, živac mišića uzengije i bubna vrpca) i vanlobanjske grane (zadnji ušni živac i digastrična grana).

Veliki petrozni živac (lat: nervus petrosus major) je parasimpatička grana facijalnog nerva, koja nastaje na nivou prvog kolena facijalnog kanala. Nakon što izađe iz lobanjske duplje, on se spaja sa dubokim petroznim živcem i obrazuje živac pterigoidnog kanala koji se završava u krilastonepčanom ganglionu.

Spojnična grana sa bubnim spletom (lat: ramus communicans cum plexu tymponico) takođe nastaje u visini prvog kolena facijalnog kanala, a ona predstavlja spojničnu granu živca lica sa bubnim spletom iz jezično-ždrelnog živca.

Živac mišića uzengije (lat: nervus stapedius) se odvaja od stabla facijalnog nerva nakon njegovog prolaska drugog kolena facijalnog kanala, a služi za inervaciju mišića uzengije.

Bubna vrpca (lat: chorda tympani) nastaje takođe u nishodnom delu facijalnog živca i sadrži dve grupe vlakana: nishodna parasimpatička (za inervaciju podvilične i podjezične žlezde) i ushodna gustoreceptorna vlakna (koja prenose utiske čula ukusa iz pečurkastih papila jezika).

Zadnji ušni živac (lat: nervus auricularis posterior) se odvaja od stabla živca lica nakon njegovog izlaska iz facijalnog kanala i služi za inervaciju potkožne muskulature spoljašnjeg uha i zadnjeg trbuha potiljačno-čeonog mišića.

Digastrična grana (lat: ramus digastricus) takođe nastaje nakon izlaska živca iz lobanje i prostire se naniže i upolje do zadnjeg trbuha dvotrbušnog mišića, koga inerviše. Od ove grane se odvaja i stilohioidna grana (lat: ramus stylohioideus) za inervaciju istoimenog mišića.

Završne grane[uredi - уреди]

Završne grane živca lica (kojih ima dve) nastaju na spoljašnjoj strani zadnjevilične, odnosno spoljašnje jugularne vene. Grane se međusobno spajaju pomoću nekoliko grančica i na taj način obrazuju živčani parotidni splet (lat: plexus parotideus). Iz njega polaze grane za inervaciju potkožnih mišića glave i vrata, koje se dele u pet grupa. S obzirom na položaj, ovi živci su podložni oštećenjima tokom povreda ili hirurških intervencija što može dovesti do paralize pojedinih mimičnih mišića.

Slepoočne grane (lat: rami temporales) napuštaju parotidnu pljuvačnu žlezdu, prostiru se kroz potkožno tkivo i oživčavaju muskulaturu ušne školjke, prednji trbuh potiljačno-čeonog mišića, mišić nabirač i mišić obarač obrve.

Jabučne grane (lat: rami zygomatici) se prostiru ispod kože u predelu jabučne kosti i inervišu mali i veliki jabučni mišić i jednim delom kružni mišić oka.

Obrazne grane (lat: rami buccales) se prostiru preko maseteričnog mišića i ispod kože obraza i inervišu obrazni mišić i veći deo muskulature gornje usne i nosa.

Ivična grana donje vilice (lat: ramus marginalis mandibulae) oživčava potkožne mišiće donje usne i brade.

Vratna grana (lat: ramus colli) odlazi u predeo vrata iza ugla donje vilice i služi za inervaciju platizme, a osim toga spaja se sa granama poprečnog vratnog nerva.

Klinička evaluacija[uredi - уреди]

Oštećenja perifernog živca lica rezultira paralizom svih mišića pogođene strane lica. Ugao usana visi nadole, oko se ne može zatvoriti i bore na čelu nestaju. Štaviše, može doći do gubitka ukusa i oštećenja sluha i može se smanjiti stvaranje pljuvačke ili suza.

Centralno oštećenje facijalnog živca dovodi do paralize samo donjeg dela (usta) pogođene strane lica, zahvaljujući činjenici da gornji deo (oči, čelo) dobija inervaciju i od desnog i od levog živca lica.


Literatura[uredi - уреди]

  • Dr Slavoljub V. Jovanović, dr Nadežda A. Jeličić: "Anatomija čoveka – glava i vrat" ("Savremena administracija" Beograd 2000.) ISBN 86-387-0604-9


Moždani živci
0 krajnji živac | I mirisni živci | II vidni živac | III živac pokretač oka | IV trohlearni živac | V trograni živac (oftalmični, gornjovilični, donjovilični živac) | VI živac odvodilac | VII živac lica | VIII tremno-pužni živac | IX jezično-ždrelni živac | X živac lutalac | XI pomoćni živac | XII podjezični živac