Evanđelje po Hebrejima
Evanđelje po Hebrejima (grčki: τὸ καθ' Ἑβραίους εὐαγγέλιον, latinski: 'Evangelium Hebraeorum') je izgubljeno evanđelje na aramejskom jeziku poznato samo iz spisa crkvenih otaca. Neki veruju da se radi o hebrejskom Evanđelju po Mateju, tačnije njegovoj redakciji. Jeronim beleži da su ga mnogi judeo-hrišćani smatrali izvornom verzijom Mateja.[1]
U 2. veku Jevrejsko jevanđelje, prevedeno na grčki, postaje poznato i helenskom svetu.[2] U Jeronimovo vreme (348-420) postojao je rukopis evanđelja u biblioteci Cezareje Palestinske. Jeronim piše da je ovo evanđelje, koje su koristili jevrejski hrišćani, preveo na grčki i latinski.[3] U svojim tumačenjima biblijskog štiva on se inače često poziva na Evangelium Hebraeorum, koje je prvobitno zabeleženo hebrejskim, kvadratnim slovima na aramejskom jeziku.[4] Po Nikeforovoj metrici delo je imalo 2200 redaka odnosno 300 manje nego Evanđelje po Mateju kakvo danas poznajemo. I Epifanije u Panarionu ukazuje da ebionitska verzija ne sadrži puni poznati tekst Evanđelja po Mateju.[5]
Njime su se služili ebioniti i nazareni.[6] Epifanije Salaminski kaže da ebioniti, slično Kerintovim sledbenicima, koriste Evanđelje po Mateju hebrejskim slovima napisano, nazivaju ga 'Evanđelje po Hebrejima'.[7] Crkveni pisac Euzebije iz Cezareje u 4. veku piše da neki hrišćani Hebrejsko Evanđelje svrstavaju među kanonske knjige, ali da "njega najviše od svih vole Jevreji koji su i predali Hrista" i da ga treba odbaciti kao nečastivo.[8]
Danas je ovo evanđelje poznato samo u fragmentima. Nekad se sreću i nazivi Evanđelje po nazarenima i Evanđelje po ebionitima, što neki smatraju za sinonime a neki pak za različita izgubljena evanđelja.
Irinej Lionski svedoči da ovom evanđelju, u odnosu na Mateja, nedostaju prve dve glave u kojima se govori o rođenju Isusa te počinje krštenjem Isusa od strane Jovana Krstitelja. Epifanije citira pasus u kojem Isus osuđuje krvne žrtve:
»Došao sam da odbacim žrtvene prinose, i ako ne ostavite žrtvovanja, gnev /Božiji/ vas neće napustiti.« [9]
Takođe sadrži i Isusov ukaz bogatome mladiću o tome da treba razdeliti od obilja svoga bogastva onima koji grcaju u bedi.[10] Sadrži i sekvencu o iscelenju zidara sa usahlom rukom, koji moli Isusa za pomoć ovim rečima:
‘Bio sam zidar i zarađivao sam za izdržavanje svojim rukama; molim te, Isuse, povrati moje zdravlje, da ne bi sramno prosio za hranu’.[11]
Hebrejsko Evanđelje poznaje i Klement Aleksandrijski koji prenosi sledeći Isusov citat:
»Ko traži neće stati dok ne nađe; našavši, začudiće se; začuđen, vladaće; i vladajući, počinuće.«[12]
Evanđelje po Hebrejima sadrži Isusovov iskaz da se čak i kod proroka pomazanih Duhom mogla naći grešna reč.[13] Kao i u nekim gnostičkim tekstovima i ovde se Duh Sveti naziva Hristova Majka; Isusu se tako pripisuju reči:
»Sada me je uzela majka moja, Duh Sveti, za jednu od mojih vlasi i prenela me je na veliku goru Tabor.« [14]
U jednom fragmentu Isus, kao dokaz svoga vaskrsenja, laneni prekrivač u kome je bio obavijen za pogreb predaje slugi velikog sveštenika Kajafe, a Jakovu Pravedniku, koji se zavetovao da će postiti sve dok ne vidi Gospoda, razdeljuje hleb uz reči: »Brate Moj, okusi ovaj hleb, jer Sin Čovečiji je ustao iz usnulih.[15]
Jeronim govori o evanđelju na hebrejskom, koje koriste ebioniti i nazareni, a koje mnogi nazivaju izvorni Matej:
U Evanđelju koje koriste ebioniti i nazareni, a koje smo mi nedavno preveli s hebrejskog na grčki, i koje je prozvano od mnogih ljudi izvorni Matej...[11]
– Jeronim
Na osnovu ovog Jeronimovog komentara se može zaključiti da iza imena ‘Evanđelje po Hebrejima, ‘Evanđelje po ebionitima’ i ‘Evanđelje po nazarenima’ u stoji jedan isti tekst.
Eusebije o ovom spisu kaže:
Jevrejsko Jevanđelje bilo je napisano na jevrejskom a docnije ga je preveo na grčki i latinski Jeronim. Ono se naziva i Jevanđelje Dvanaest apostola, i zacelo je veoma staro. U mnogome se slaže sa Matejevim jevanđeljem, ali ima neskladnih dodataka a takođe je i dosta toga izostavljeno. U prošlosti njega su najviše prihvatali evioniti.[2]
– Eusebije
Evanđelje po Hebrejima od Isusovih učenika u središte stavlja Jakoba, umjesto Petra.[6]
- ↑ Albertus Frederik Johannes Klijn, Jewish-Christian Gospel tradition, 1992. p88
- ↑ 2,0 2,1 Eusebije, Istorija crkve (scribd)
- ↑ Jeronim, De viris illustribus, 2
- ↑ Jeronim, Adversus Pelagium, III, 2
- ↑ Epifanije, Panarion, haer. 30, 13
- ↑ 6,0 6,1 Tomislav J. Šagi-Bunić - Povijest kršćanske literature (svezak I) (scribd)
- ↑ Epifanije, 'Panarion', haer. 30, 3
- ↑ Euzebije, Historija Crkve, III, 25: "Neki među te knjige svrstavaju i ‘Hebrejsko Evanđelje’, Njega najviše od svih vole Jevreji koji su i predali Hrista. /.../ Potrebno je znati i za knjige koje heretici smatraju za evanđelja apostola: ‘Petrovo’, ‘Tomino’ i nekih drugih, takođe ‘Dela’ koja pripisuju apostolu Andreju, Jovanu i ostalim apostolima. Te knjige nikada nije udostojio spomena ni jedan crkveni pisac. Da se njihove reči i slog veoma razlikuju od apostolskog duha misli i učenja, to je veoma očevidno i to pokazuje da je reč o izmišljotini heretika. Upravo zbog toga potrebno je odbacivati ta dela kao nečastiva."
- ↑ Epifanije, 'Panarion', Haer, 30, 16 ("Ἦλθον καταλῦσαι τὰς θυσίας· καὶ ἐὰν μὴ παύσησθε τοῦ θύειν, οὐ παύσεται ἀφ' ὑμῶν ἡ ὀργή")
- ↑ Origen, ‘Tumačenje Mateja’, XV
- ↑ 11,0 11,1 Jeronim, ‘Tumačenje Mateja’, 12:13
- ↑ Klement Aleksandrijski, Stromata V XIV, translated in Ante-Nicene Fathers (Buffalo, 1895) Volume II, p. 467 ("He who seeks will not stop till he find; and having found, he will wonder; and wondering, he will reign; and reigning, he will rest".)
- ↑ Jeronim: Adversus Pelagium, III, 2
- ↑ Origen, ‘Tumačenje na Jovana’, II, 12
- ↑ Jeronim, De viris illustribus, 2 ("Frater mi, comede panem tuum, quia resurrexit Filius hominis a dormientibus")
- Ebioniti
- Judeo-hrišćani
- Ranohrišćanski spisi
- Evanđelje po ebionitima
- Evanđelje po nazarenima
- Apokrifi
- (en) Gospel of the Hebrews (Early Christian Writings)
- (en) Gospel of the Hebrews (wikisource)
- (en) The gospel according to the Hebrews Arhivirano 2011-07-16 na Wayback Machine-u (textexcavation)