Olovo(II) hidroksid
Olovo(II) hidroksid | |||
---|---|---|---|
IUPAC ime |
| ||
Drugi nazivi | olovo hidroksid plumbo hidroksid | ||
Identifikacija | |||
CAS registarski broj | [1] 1319-46-6[1] | ||
ChemSpider[2] | 8035300 | ||
Jmol-3D slike | Slika 1 | ||
| |||
| |||
Svojstva | |||
Molekulska formula | Pb(OH)2 | ||
Molarna masa | 241,21 g/mol | ||
Agregatno stanje | beli amorfni prah | ||
Gustina | 7,41 g/cm3 [3] | ||
Tačka topljenja |
135 °C (razlaže se) | ||
Rastvorljivost u vodi | 1,55 g/100 mL (20 °C) | ||
Ksp | 1,42 x 10-20 | ||
Rastvorljivost | rastvoran u razblaženim kiselinama i alkalijama; nerastvoran u acetonu i sirćetnoj kiselini | ||
Opasnost | |||
EU-klasifikacija | Toksičan (T) | ||
NFPA 704 | |||
R-oznake | R25 | ||
S-oznake | (S1/2) S20/21 S29/56 S45 | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala | |||
Infobox references |
Olovo(II) hidroksid, Pb(OH)2, je hidroksid olova u oksidacionom stanju +2. On je jednostavno jedinjenje, koje nije stabilno u čvrstom stanju.[4] Bazni karbonati olova (PbCO3·2Pb(OH)2) ili olovo(II) oksid (PbO) se sreću u praksi umesto olovo hidroksida.
Kad se alkalni hidroksid doda u rastvor olovo(II) soli, dobija se hidratisani olovo oksid PbO·xH2O (sa x < 1). Pažljiva hidroliza rastvora olovo(II) acetata daje kristalni proizvod sa formulom 6PbO·2H2O = Pb6O4(OH)4.[5]
U rastvoru, olovo(II) hidroksid je donekle slaba baza, koja formira olovo(II) jon, Pb2+, pod blago kiselim uslovima. Ovaj katjon se hidrolizuje i, sa progresivnim povišenjem alkalnosti, formira se Pb(OH)+, Pb(OH)2(aq.), Pb(OH)3−, i druga jedinjenja, uključujući nekoliko polinuklenih jedinjenja, e.g., Pb4(OH)44+, Pb3(OH)42+, Pb6O(OH)64+.[5]
- ↑ Common Chemistry - Substance Details - 1319-46-6 : Lead, bis[carbonato(2-)]dihydroxytri
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ Pradyot Patnaik. Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill, 2002, ISBN 0-07-049439-8
- ↑ G. Todd and E. Parry (1964). „Character of Lead Hydroxide and Basic Lead Carbonate”. Nature 202 (4930): 386–387. DOI:10.1038/202386a0.
- ↑ 5,0 5,1 Von Egon Wiberg, Nils Wiberg, Arnold Frederick Holleman, "Inorganic Chemistry", Academic Press, 2001 (Google books).