Prijeđi na sadržaj

Olovo(II) hidroksid

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice H2O2Pb)
Olovo(II) hidroksid
IUPAC ime
Drugi nazivi olovo hidroksid
plumbo hidroksid
Identifikacija
CAS registarski broj [1] 1319-46-6[1] DaY
ChemSpider[2] 8035300 DaY
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula Pb(OH)2
Molarna masa 241,21 g/mol
Agregatno stanje beli amorfni prah
Gustina 7,41 g/cm3 [3]
Tačka topljenja

135 °C (razlaže se)

Rastvorljivost u vodi 1,55 g/100 mL (20 °C)
Ksp 1,42 x 10-20
Rastvorljivost rastvoran u razblaženim kiselinama i alkalijama;
nerastvoran u acetonu i sirćetnoj kiselini
Opasnost
EU-klasifikacija Toksičan (T)
NFPA 704
0
2
0
 
R-oznake R25
S-oznake (S1/2) S20/21 S29/56 S45

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Olovo(II) hidroksid, Pb(OH)2, je hidroksid olova u oksidacionom stanju +2. On je jednostavno jedinjenje, koje nije stabilno u čvrstom stanju.[4] Bazni karbonati olova (PbCO3·2Pb(OH)2) ili olovo(II) oksid (PbO) se sreću u praksi umesto olovo hidroksida.

Kad se alkalni hidroksid doda u rastvor olovo(II) soli, dobija se hidratisani olovo oksid PbO·xH2O (sa x < 1). Pažljiva hidroliza rastvora olovo(II) acetata daje kristalni proizvod sa formulom 6PbO·2H2O = Pb6O4(OH)4.[5]

U rastvoru, olovo(II) hidroksid je donekle slaba baza, koja formira olovo(II) jon, Pb2+, pod blago kiselim uslovima. Ovaj katjon se hidrolizuje i, sa progresivnim povišenjem alkalnosti, formira se Pb(OH)+, Pb(OH)2(aq.), Pb(OH)3, i druga jedinjenja, uključujući nekoliko polinuklenih jedinjenja, e.g., Pb4(OH)44+, Pb3(OH)42+, Pb6O(OH)64+.[5]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Common Chemistry - Substance Details - 1319-46-6 : Lead, bis[carbonato(2-)]dihydroxytri
  2. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  3. Pradyot Patnaik. Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill, 2002, ISBN 0-07-049439-8
  4. G. Todd and E. Parry (1964). „Character of Lead Hydroxide and Basic Lead Carbonate”. Nature 202 (4930): 386–387. DOI:10.1038/202386a0. 
  5. 5,0 5,1 Von Egon Wiberg, Nils Wiberg, Arnold Frederick Holleman, "Inorganic Chemistry", Academic Press, 2001 (Google books).

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]