Fejz Kašani

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Mula Muhsin Fejz Kašani (persijski ملا محسن فیض کاشانی) je rođen 1599. u Kašanu. Fejz Kašani je bio jedan od Mula Sadrinih učenika i on je najizvornije tumačio Mula Sadrina filozofska stanovišta. Umro je 1680. godine.

Sadržaj/Садржај

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Fejz Kašani je rođen u Kašanu, centralnom delu Irana, a iz ljubavi prema sticanju znanja, veliki deo svog naučnog života proveo je u Komu i Širazu. Fejz Kašani je imao priliku da, pored predavanja Mula Sadre Širazija, prisustvuje predavanjima Mir Damada i šejha Bahaija. U nekim od svojih spisa, on pominje naslove preko 80 naučnih poslanica, traktata i opširnih monografija koje je ispisao. Međutim, istoričari smatraju da je broj njegovih pisanih dela znatno veći. Primera radi, Fejzov sin Muhamed Alamul-huda u svojim delima navodi preko 130 naslova knjiga i poslanica koje je napisao njegov otac.[1]

Fejz je bio izvanredan poznavalac šiitske jurisprudencije. Velike i značajne jurističke zbirke koje je za sobom ostavio svedoče u korist ovoj tvrdnji. Stoga ga je safavidski šah Abas II zvaničnim pismom pozvao u Isfahan kako bi mu poverio funkciju glavnog jurističkog predstavnika safavidske dinastije (šejhul-islam). No, Fejz je želeo da se posveti svojim naučnim aktivnostima u Kašanu i nije prihvatio tu ponudu.[1]

U svojim filozofskim stavovima, Fejz je važio za zvaničnog naslednika Mula Sadre Širazija. Zagovarao je sadržinsku usklađenost između filozofije, gnoze i religije, iako je insistirao na njihovoj metodološkoj raznolikosti. Fejz je u svojim delima potpuno jasno prezentovao razne demonstracije koje je u korist većeg dela filozofskih doktrina izneo njegov slavni učitelj.

Dela[uredi - уреди | uredi izvor]

Fejz Kašani je bio posebno naklonjen islamskoj doktrinarnoj gnozi. Zbog te svoje posebne sklonosti detaljno je analizirao ontološke i kosmološke aspekte transcendentne filozofije. On je umnogome doprineo razjašnjenju i produbljenju jasnog odnosa između te značajne filozofske škole i islamske doktrinarne gnostičke baštine.

Fejz Kašani je za sobom ostavio dragocena dela, poput trodelne zbirke o tumačenju kur'anskog teksta sa nazivima as-Safi, al-Asfa, al-Musaffa, kao i tradicionalnu zbirku al-Vafi u kojoj je sabrao brojna predanja verovesnika islama i njegovih naslednika. On je takođe napisao i knjigu al-Mahadžat al-bajda [Belo odredište] koja predstavlja njegov inovativni komentar na Gazalijevo delo Ihja al-'ulum ad-din [Oživljenje religijskih nauka].[1]

Među njegovim delima, posebnu pažnju privlače i dve poslanice: Ilm al-jakin [Izvesno saznanje] i Ajn al-jakin [Izvesna realnost]. U prvoj poslanici, Fejz se na neke od osnovnih religijskih doktrinarnih principa osvrće iz perspektive tradicionalnih predanja. Međutim, u okviru druge poslanice, on je iste principe obrazložio i demonstrirao koristeći argumente koji su utemeljeni u baštini transcendentne filozofije. Fejz je pisao zasebne traktate i poslanice o suštini egzistencije, o mogućem postojanju (al-vudžud al-imkani), o determinizmu i o čovekovoj slobodnoj volji, kao i o ostalim filozofskim temama.[1]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Tehran Halilović, Seid Halilović, Muamer Halilović, Kratka istorija islamske filozofije , Centar za religijske nauke „Kom”, Beograd, 2014.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Halilović Tehran, Halilović Seid, Halilović Muamer (2014). Kratka istorija islamske filozofije. Centar za religijske nauke „Kom”. Beograd